Izvor: Franchising.rs | Sreda, 03.07.2019.| 14:43
Izdvojite članak Odštampajte vest

Presek tržišta franšiza u Srbiji - Primetan rast domaćih franšiznih sistema, problem regulatorni okvir i netransparentnost

(Foto: Edhar/shutterstock.com)
U Srbiji je u 2018. godini poslovalo 200 franšiznih sistema, što je rast od oko 22% za period od pet godina, pokazuje analiza tržišta koju je uradila kompanija PROFIT system.

Kada je Franchising.rs, regionalni portal u vlasništvu konsultantske kuće PROFIT system, objavio prvo istraživanje tržišta franšiza 2013. godine, u Srbiji su poslovala 164 franšizna sistema. Na kraju 2018. godine, pokazuje novo istraživanje, u Srbiji je poslovalo ukupno 200 franšiznih sistema, što predstavlja rast u broju franšiznih sistema koji aktivno posluju u Srbiji za oko 22%.

U ukupnom broju franšiza u Srbiji i dalje dominiraju strani franšizni sistemi (123) sa učešćem od 62% u ukupnom broju franšiza, dok je broj domaćih franšiznih sistema porastao na 77, što čini nepunih 40% u ukupnom broju sistema.

Udeo stranih franšiznih sistema je, ipak, nešto niži nego što je to bilo slučaj 2013. godine, kada su strani sistemi imali udeo od 67% u ukupnom broju franšiznih sistema, što može da ukaže na postojanje blagog, ali pozitivnog trenda rasta domaćih franšiza. Primetno je da je broj franšiznih sistema, kako domaćih tako i stranih, rastao u poslednjih pet godina, s tim da je kriva rasta primetno veća kod domaćih.

U ukupnom broju, sa učešćem od 54%, dominiraju franšizni sistemi koji pružaju usluge, dok je 46% sistema koji posluju u oblasti trgovine.

Vrlo slična situacija je i kada učešće uslužnih i trgovačkih sistema analiziramo po poreklu kompanije. Naime, i kod domaćih i kod inostranih franšiza dominiraju usluge, ali je odnos sa trgovinom prilično izbalansiran. Kod domaćih sistema, udeo uslužnih franšiza je 53%, a kod inostranih 56%.

Analiza tržišta franšiza u Srbiji za 2018. izvedena je na osnovu empirijskih istraživanja. Podaci su prikupljeni putem telefonskih razgovora i imejlova, a ispitanici su odgovarali na pitanja ili popunjavali upitnik. U analizu su uključeni i svi dostupni podaci sa zvaničnih veb-sajtova i APR-a. Istraživanje je obuhvatilo samo kompanije za koje je potvrđeno da posluju u sistemu franšizinga.

Nataša Bogojević, koordinator u timu koji je sproveo istraživanje, naglašava da prikupljanje podataka ipak nije bilo jednostavno.

– Mnogi franšizni sistemi nevoljno dele podatke, ili ih uopšte ne dele, čak i kad su u pitanju najmanje "osetljive brojke" kao što je broj primalaca franšize i broj franšiznih jedinica, na šta se naše istraživanje najviše i fokusiralo – kaže ona.

Igor Bogojević, regionalni direktor kompanije PROFIT system, kaže da ovakvi problemi u kreiranju izveštaja o franšizingu koji se susreću u Srbiji nisu iznenađenje, ali nisu ni tipični za druge zemlje Centralne i Istočne Evrope.

– Naša matična kompanija osnovana je u Poljskoj, i mi u toj zemlji, kao i nekim drugim zemljama, već dugi niz godina pravimo i objavljujemo veoma detaljne izveštaje o tržištu franšiza, a same kompanije vrlo transparentno iznose svoje podatke. Ovde se od toga zazire. U Srbiji postoji registar privrednih društava u kojem svako može da vidi većinu poslovnih podataka kompanija, takođe postoji i registar stvarnih vlasnika, a da ne govorimo o više servisa koji nude detaljne izveštaje o kompanijama, što znači da je načinjen napor da se stvori transparentan okvir poslovanja. Ako već postoje svi ti registri i podaci, reklo bi se da nema razloga za tajnost ili bojazan kada govorimo o franšizingu. Praksa je, međutim, drugačija, a time i rezultat našeg istraživanja – objašnjava Igor Bogojević i dodaje da je ovakve analize lakše raditi u zemljama u kojima postoje franšizne asocijacije, što nije slučaj sa Srbijom.

On, takođe, ističe da rezultati istraživanja ukazuju i na to da regulacija u Srbiji koči razvoj franšiznih sistema u određenim oblastima, pa čak i želju da se o franšiznom poslovanju javno govori.

– U svetu, ali i okruženju, franšizing je, recimo, u oblasti finansijskih usluga, a pre svega bankarstva i osiguranja, veoma razvijen. U Srbiji smo identifikovali tek jedan bankarski sistem, koji uopšte ne komunicira da ima franšiznu mrežu. Postoji tek jedna osiguravajuća kompanija koja transparentno komunicira o svom franšiznom sistemu, ali to ne radi nijedan sistem zastupnika/posrednika u osiguranju, recimo. Kada se udubite u problematiku, čini se da ni sami regulatori tržišta ne razumeju na pravi način šta je franšizing, zbog čega se od franšizinga u toj oblasti zazire, i zbog čega smo u pomenutoj oblasti na dnu kolone. To automatski za sobom povlači i nespremnost samog tržišta da se o ovom načinu poslovanja komunicira – objašnjava Bogojević.

Dodaje da su problemi koje su detektovali, kao što su nespremnost na saradnju, nepostojanje franšiznih asocijacija, nedovoljno uređen regulatorni okvir, ali i sam preduzetnički mentalitet, uticali na obuhvat analize tržišta, pa i na njen kvalitet, ali i ukazali na čemu sve treba raditi, i šta sve može da se unapredi.

– Stoga ćemo od ove godine, i bez obzira na sve navedene manjkavosti, nastaviti da redovno pravimo i objavljujemo godišnje izveštaje o tržištu franšizinga u Srbiji, a potom i u susednim zemljama regiona. Ipak je vrlo važno da postoji bilo kakav pregled – kaže on.

Takođe, treba napomenuti da u Srbiji postoje i franšizni sistemi koji su registrovali svoje poslovanje, ali još uvek nisu aktivni i ne zna se da li će u budućnosti širiti mrežu koristeći franšizni model te i nisu uključeni u analizu. Takođe, izostavljeni su sistemi koji posluju po principu licence, iako ponekad i sami imaju određene "elemente" franšiznog poslovanja.

– U ovom trenutku nam je bilo primarno da ustanovimo okviran broj "čistih" franšiznih sistema koji aktivno posluju. Uz to, da vidimo u kojim sektorima je franšizing najzastupljeniji, i kakvo je poreklo franšiznih sistema. Svesni smo da još uvek nije sazrelo vreme da uradimo izveštaj kakav, na primer, pravimo u Poljskoj, sa detaljima i o broju franšiznih jedinica, broju primalaca franšize, broju zaposlenih u sopstvenim i franšiznim poslovnicama, njihovom prometu i brojnim drugim podacima – objašnjava Bogojević i dodaje da će to morati da sačeka promenu poslovne klime.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.