Izvor: eKapija | Utorak, 02.07.2019.| 15:31
Izdvojite članak Odštampajte vest

Planinarenje u Srbiji sve popularnije - Stručnjaci otkrivaju sve što treba da znate o ovom sportu

(Foto: Pavel Ilyukhin/shutterstock.com )
U odnosu na broj stanovnika Srbije, broj planinara u zemlji relativno je mali. Srbija ima oko 16.000 članova planinskih društava i klubova, a čini se da se poslednjih godina situacija menja na bolje i planinarenje postaje sve popularnije, govore za eKapiju predstavnici nabrojnijih planinarskih društava u Srbiji - Železničar i Pobeda.

- Druge republike bivše Jugoslavije, naročito njihovi glavni gradovi, imaju veći broj registrovanih planinara. Ali to se može objasniti činjenicom da su i okruženi visokim planinama do kojih je lako doći. Reč je o Sarajevu, Podgorici, Skoplju, Ljubljani. Ipak, iako Beograd u svom okruženju nema neke visoke planine (kao uglavnom i cela Srbija) interesovanje za planinarenje oduvek je postojalo, da bi poslednjih godina, a naročito ove, počelo da se približava "svom zlatnom dobu" iz 80-tih godina prošlog veka - kaže za eKapiju Radmilo Marić, predsednik planinarskog društva Železničar.

Sa njim je saglasan i Boris Mićić, predsednik planinarskog društva Pobeda, koji kaže da je 60-ih godina prošlog veka u Srbiji bilo više od 30.000 planinara.

- Pre neku godinu, broj članova je pao na desetak hiljada, a poslednjih 6-7 godina primetno je povećanje interesovanja za članstvo. Brojke koje sam izneo odnose se na članove Planinarskog saveza Srbije, međutim postoji veći broj naših stanovnika koji se ovime bavi vaninstitucionalno, što nije dobro - kaže Mićić.

Kada je reč o strancima i planinarenju u Srbiji iz planinarskih društava saglasni su da ih nema mnogo, a kao razlog navode nedovoljno razvijenu prateću infrastrukturu. O tome čitajte u posebnoj vesti.

Jedan od razloga za povećanje interesovanja za planinarenje, kako navode naši sagovornici je i to što je Planinarski savez Srbije uveo red u planinarska društva i klubove, obavezujući ih da svoje vodiče obuče po programu Međunarodne planinarske federacije UIIA, odnosno, da steknu odgovarajuće licence i da ih verifikuju na Fakultetu za sport, tj. da dobiju dozvolu za rad.

- Konačno su i naši ljudi prateći trendove i u svetu shvatili da je boravak i kretanje u prirodi vrlo korisno i relaksirajuće. Razlozi za povećanu aktivnost u prirodi su i propaganda koja se na TV i ostalim medijima povećala, a planinarska organizacija svojim trudom poslednjih desetak godina povećala je svoju vidljivost, a novim disciplinama privlači i sve veći broj mlađih članova - kaže Mićić iz Pobede i dodaje da ovaj klub ima oko 3.000 članova.

Planinari u Srbiji su iz svih socijalnih i obrazovanih struktura, od profesora univerziteta pa do osnovne škole. Žene su najbrojnije, ali mladih ima najmanje.

- Oko 36% naših članova su muškarci, a 64% čine žene. Nažalost, starosna struktura je nepovoljna u odnosu na naše želje. Tek 7% su deca do 14 godina, omladina od 14 do 27 godina čini takođe 7% članstva. Seniori od 27 do 45 godina čine 30%, a oni od 45 do 65 godina su najbrojniji, tj. 38%. Konačno, veterani - iznad 65 godina čine 18% članstva - kaže Mićić.

Među planinarima Pobede ima i vrlo uspešnih biznismena, pa da penzionera sa najmanjim primanjima, a slična situacija je i u Železničaru.

- Žene su najbrojnije u planinarskom sportu. Čak tri četvrtine članova čini lepši pol. Isti takav odnos je i na akcijama. Mladi se, nažalost, nisu prepoznali u planinarenju. Najviše ima članova srednjih godina i penzionera - kaže Marić iz planinarskog društva Železničar.

Aktivnosti se u planinarskim društvima odvijaju tokom cele godine, a one najbrojnije su od kraja marta do novembra.

- Prema godišnjem kalendaru imamo planirane 344 akcije. Naravno, ostvare se oko dve trećine akcija. Obično svakog vikenda imamo od 3-4 akcije sa oko 150 planinara ukupno - kaže Marić iz Železničara.

Slično je i u Pobedi, gde godišnje imaju od 300 do 400 akcija.

- Svakog vikenda Pobeda organizuje više od pet akcija, različite težine, od svakonedeljnog odlaska na Avalu, preko nižih i srednjih planina do visokogorskih. Takođe, naši članovi se takmice u planinarskoj orijentaciji, trekingu, orijentiringu, planinskom trčanju, planinaskom biciklizmu... Naši članovi, istina mali broj, bavi se i alpinizmom i speleologijom - kaže Mićić iz Pobede.

Ukoliko neko želi da se bavi planinarenjem, potrebno je prvo da se učlani u jedan od više od 160 klubova koji postoje na teritoriji Srbije. Na taj način povećavaju svoju bezbednost i sigurnost, apeluju profesionalci.

- Svaki član je osiguran od povrede ili smrtnog ishoda za vreme akcije. Na taj način takođe obezbeđuje da ga vode školovani planinarski ili pešački vodiči koji garantuju bezbednu i kvalitetnu akciju. A za početak treba krenuti sa lakim, niskim planinama, a sa sticanjem iskustva krenuti na više i zahtevnije ture - kaže Mićić.

Lakše ture u okolini Beograda i Centralne Srbije u svim godišnjim dobima, za početak savetuju i iz Železničara.

- U svim planinarskim društvima se organizuje početnička planinarska obuka, a u Železnčaru već 20 godina Zimska škola visokogorstva - zaključuje naš sagovornik.

I. Milovanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.