Izvor: eKapija | Petak, 21.06.2019.| 15:53
Izdvojite članak Odštampajte vest

Stručnjaci govore šta sve Srbija treba da uradi da se zaštiti od poplava - Katastar infrastrukture i redovno održavanje na prvom mestu

(Foto: ChiccoDodiFC/shutterstock.com)
Slivna područja na teritoriji Srbije imaju veliki potencijal za pojavu bujičnih poplava, saglasni su stručnjaci. To je naročito karakteristično za slivna područja na teritoriji zapadne, jugoistočne i istočne Srbije, gde preovlađuje planinski reljef. Poslednjih godina, ova slivna područja su bila izložena bujičnim poplavama i pretrpela su velike materijalne i nematerijalne štete. Od 2014. urađeno je dosta na sistemu odbrane od poplava, koji je pre tog perioda bio prilično zanemaren.

- Srbija je bila prva zemlja u svetu koja je objedinila borbu sa bujicama i erozijom u jedinstvenu službu. To je trajalo od 1930. do 1965. godine. Sve je to stalo krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, kada se izmenila zakonska regulativa i svest političara, koji su pomislili da nas više bujične poplave neće ugrožavati - kaže za eKapiju Milutin Stefanović, inženjer šumarstva i šef Sektora za uređenje površinskih voda u Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi.

Sa njim je saglasan i Dragan Vučićević, inženjer šumarstva u Energoprojekt Hidroinženjeringu, koji za eKapiju navodi da je u periodu od 2014. godine do danas u sistem odbrane od bujičnih poplava uloženo znatno više novca nego u prethodnih dvadeset godina, ali u narednom periodu treba ulagati još veća sredstva, koja će nam garantovati da se stepen sigurnosti podigne na viši nivo.

Naši sagovornici smatraju da je bez izrade planske dokumentacije i evidencije objekata i infrastrukture koja postoji na terenu, nemoguće govoriti o sistemu odbrane od poplava.

- Moraju se pojačati aktivnosti na izradi planske i tehničke dokumentacije, kao i radovi na uređenju vodotokova i slivnih područja, kako bi se sistem odbrane podigao na zahtevani nivo, za šta je potrebno obezbediti znatno više novca nego do sada - kaže Vučićević.
Popunjena mala brana kod mesta Borač
Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu i profesor na predmetu Bujični tokovi i erozije, prof. dr Ratko Ristić kaže za naš portal da Srbija treba što pre da napravi katastar izvedenih protiverozionih i protivbujičnih objekata, odnosno detaljnu evidenciju svih bioloških, biotehničkih i tehničkih objekata.

- Ako želimo da smanjimo stepen rizika moramo da znamo gde se ti objekti nalaze, u kakvom su stanju, da ih saniramo, čistimo i održavamo. Takav dokument je neophodan da bismo uopšte znali šta imamo od infrastrukture, jer je od Drugog svetskog rata do 80-ih godina mnogo toga građeno, baš zato jer je Srbija prilično ugrožena bujičnim poplavama, a poplave 2014. delom su posledica zapostavljanja ove infrastrukture - kaže Ristić.

Izradu Nacionalne strategije predlaže i Stefanović iz Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi.

- Da bi se jasno definisali uzroci, pojave, klasifikovale bujice u Srbiji, definisala ugrožena područja, predložile preventivne mere (kratkoročne i dugoročne), definisali učesnici, uloge, izvor finansiranja i organizacija odbrane od bujičnih poplava i takođe izmenila zakonska regulativa, mora da se izradi Nacionalna strategija za zaštitu od bujčnih poplava i erozije zemljišta u Republici Srbiji - smatra Stefanović.

Kada je reč o tome da li bujične pregrade treba čistiti od mulja i nanosa, mišljenja su podeljena. Kako je eKapija ranije pisala, praksa u Srbiji je da se takvi objekti za zaštitu od poplava grade, ali se ne čiste.

- Bujičarska praksa je, a to je standard u Austriji i Švajcarskoj, da se prilikom zaštite nekog sliva, pri projektovanju bujičnih pregrada, objekti za zaštitu od bujično nanosa grade u "sistemu". Tehnički gledano, prilikom nadolaska bujične lave, prva pregrada se zapuni nanosom. Čim se prva pregrada zapuni, gradi se druga na kraju zaplava prve, pa kada se zapuni druga, gradi se treća, itd. Kod nas, usled nedostatka finansija, pribegava se čišćenju objekata za zadržavanje nanosa. To je takođe neka vrsta prevencije, mada prva varijanta je daleko korisnija i ima dalekosežne pozitivne efekte - kaže Stefanović.

Sve neophodne aktivnosti na čišćenju od nanosa malih brana i bujičarskih pregrada potrebno je sistematizovati, što podrazumeva pre svega lociranje, izradu katastra postojećih objekata i ocenu postojećeg stanja, kako bi se napravili planovi sanacije, gde god je to potrebno.

- Redovno čišćenje i održavanje postojećih objekata (regulacija, bujičnih pregrada) neophodno je kako bi se obezbedila projektom predviđena funkcionalnost u zavisnosti od namene objekta. Uklanjanje nanosa iz deponijskog prostora bujičnih pregrada predstavlja kompleksan poduhvat. Izvođenje radova na uklanjanju nanosa ograničeno je mnogobrojnim faktorima i u velikom broju slučajeva nije moguće ili nije finansijski isplativo. U najvećem broju slučajeva najisplativije je predvideti novu pregradu na adekvatnoj lokaciji - kaže Vučićević iz Energoprojekt Hidroinženjeringa.
Brana visoka 6 metara kod mesta Borač, koje nema u evidenciji JVP Srbijavode

Šta spada u sistem odbrane od poplava

Sistem odbrane od poplava predstavlja kompleksan sistem koji se sastoji od nestrukturalnih i strukturalnih mera odbrane. Pod nestrukturalnim merama odbrane od poplava podrazumevaju se izrada i inovacija postojećih mapa hazarda i rizika, izrada planova za rano obaveštavanje i upozoravanje, sistema za evakuaciju stanovništva i sl. Pod strukturalnim merama se podrazumevaju objekti kao što su: bujične pregrade, pragovi, regulacije kao i biotehnički i biološki radovi u slivu kojim se obezbeđuje integralno uređenje slivnog područja, sa glavnim ciljevima da se smanji površinsko oticanje, poveća infiltracija vode, zadržavanje nanosa, razbijanje bujičnih poplavnih talasa, konsolidacija nestabilnih sektora vodotoka i sl.

- Integralno uređenje sliva je od velike važnosti za zaštitu od bujičnih poplava. Šta to znači? Skupom bioloških (pošumljavanje i zatravljivanje), biotehničkih (pleteri, zidići u suvo, konturni rovovi) i tehničkih (bujične pregrade, regulacije bujica, pragovi, retenzije) radova u slivu i tokovima došlo bi se do ravnoteže u produkciji i pronosu nanosa i zasipanja recipijenata (tokova) nanosom - kaže Stefanović.

I. Milovanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.