Izvor: eKapija | Petak, 21.06.2019.| 11:49
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbija bogata geotermalnim potencijalima - Osim što daju struju i toplotnu energiju, mogu da se primene i u rashladnim sistemima

Ilustracija (Foto: Sergemi/shutterstock.com)
Eksploatacija geotermalne energije u cilju proizvodnje električne energije bila je tema GOSPEL projekta (GeOthermal Serbian Pilot projects for hEat and electricity), koji je finansirala Francuska. U njemu je učestvovala prof. dr Ana Vranješ, iz Laboratorije za geotermalnu energiju i energetsku efikasnost Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Ona je na predavanju u okviru nacionalne konferencije "Osvajanje obnovljivih izvora energije" u okviru projekta "Karavan za klimu 2", koji je održan u Beogradu, predstavila rezultate istraživanja koja su obavljena na teritoriji severne Srbije, odnosno u Vojvodini.

- Birane su lokacije koje imaju najviše resursa, ali i one gde postoje potencijalni korisnici, kojima bi energija mogla da se plasira. Odabrane su Subotica, Sremska Mitrovica i Kikinda. Poznato je da je panonski basen ogromnih potencijala, ali ne treba zaboraviti ni Jošaničku banju, Kopaonik, Vranjsku banju - rekla je Vranješ.

Napomenula je da na prostoru Vojvodine postoje 62 bunara sa snagom 50 MW i još 48 u ostatku Srbije, sa snagom od 108 MW. To su veštački izvori, dok je prirodnih preko 160, sa temperaturom vode iznad 15 stepeni Celzijusa i kapacitetom 4.000 l/s.

- Najtopliji je severo-istok zemlje, gde je basen i najdublji, od četiri do 4,5 kilometara. To je potencijal za proizvodnju električne energije. Cena geotermalnih sistema približava se onim konvecionalnim, zahvaljujući sve većem broju proizvođača na tržištu. Konkurencija je učinila svoje, pa su cene povoljnije, posebno kada govorimo o toplotnim pumpama. Period povratka investicije kreće se od jedne do tri godine - istakla je za naš portal Ana Vranješ.

Ana Vranješ


Dodala je da su na terenu razgovarali sa korisnicima, ali i sa javim i komunalnim preduzećima.

- Država bi ovde bila partner, što je veoma bitno kada su u pitanju ovakvi projekti od strateškog značaja. Vrlo je bitna i lokalna samouprava, pa smo razgovarali sa predsednicima opština. Upoznali smo ih sa resursom koji je na njihovoj teritoriji, kako bi bili svesni šta mogu da ponude, kada je reč o energetskoj efikasnosti i miksu sa obnovljivim izvorima energije.

Rekla je i da su za rezultate istraživanja u Subotici zainteresovane toplane, koje bi dodale u svoj sistem 34% geotermalne energije. Kada je reč o Kikindi, sa temperaturam višom od 130 stepeni, potencijal bi mogao da se iskoristi i za električnu i za toplotnu energiju. Prostor između Sremske Mitrovice i Rume najviše pogoduje industriji, koja bi mogla da iskoristi 3 MWth.

- Bogatić je posebno zanimljiv, jer je na 500 metara dubine, u krečnjacima, toplota 75 stepeni, što bi dalo 25 litara vode u sekundi. Pretvoreno u energiju, to iznosi 2,1 MW, koji bi mogli da se koriste u sedam javnih objekata, ali i u plastenicima, za zagrevanje platoa, za navodnjavanje nakon obaranja temperature. Dužina od bunara do prvog korisnika je svega 2,5 kilometara, a zbog izolacionih cevi gubi se svega jedan stepen Celzijus tokom protoka - naglasila je Vranješ.

Kada je reč o primeni podzemnih voda kao vida energije, sagovornica je za eKapiju rekla da se ovo u domaćinstvima već dosta primenjuje, zbog isplativosti, kao i u javnim objektima:

- Na teritoriji Grada Beograda imate veliki broj primera. To su vrtići, škole, opštine, stambene zgrade. To je dobro, jer imate lokalno raspoloživ resurs i ne zavisite od cene fosilnih energenata, snabdevanja, promene cena. Potpunu autonomiju imate nad sistemom, koji i greju i hlade. To je vrlo bitno, jer očekujemo povećanje rashladne energije narednih godina.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.