Izvor: Srpski telegraf | Sreda, 19.06.2019.| 11:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

Lokalima koji ne stave matični broj firme na ulazna vrata kazna do 30.000 dinara

(Foto: VTT Studio/shutterstock.com)
Svi restorani, hoteli, kafići i drugi ugostiteljski objekti u Srbiji moraju na vratima da istaknu matični broj firme, inače će platiti kaznu od nekoliko desetina hiljada dinara. Ovom propisu podležu i turističke agencije.

Na vrata mnogih objekata širom Srbije, a naročito u Beogradu, nedavno je zakucala turistička inspekcija, koja od vlasnika zahteva da na vratima istaknu matični broj, uz pretnju kaznom 30.000 dinara za firmu, plus 6.000 za odgovornu osobu.

Vlasnici nekoliko restorana i agencija u Beogradu zbunjeni su zahtevom inspektora.

- Došli su pozivajući se na neki novi zakon i rekli da što pre, pored imena restorana i radnog vremena, dodamo i matični broj. Meni je to čudno, ne razumem svrhu, osim da je to bespotrebno komplikovanje poslovanja - kaže vlasnik jednog prestoničkog restorana.

S druge strane, Vera Božić Trefalt, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, objašnjava da je matični broj firme poput imena i prezimena čoveka i služi da što pre dođemo do informacije o ugostiteljskom objektu u kom smo bili, a nismo zadovoljni uslugom.

Reč je, pojašnjava ona, o novim odredbama Zakona o ugostiteljstvu, kao i Zakona o turizmu, koje su stupile na snagu 22. marta 2019.

- Kada dolazite u neki restoran, piceriju, kafić, hoćete da vam bude lepo. Međutim, može se dogoditi da dođete u situaciju da se raspravljate, jer vam, na primer, nisu dali račun. Onda kažete: "U redu", izađete napolje i na vratima vidite matični broj. Zatim ga na APR proverite i podnesete prijavu kome treba - kaže ona.

Ipak, ekonomista Ljubomir Madžar naveo je da bi turistička inspekcija trebalo da se bavi ozbiljnijim stvarima umesto što komplikuje rad ugostitelja, jer je upravo to privredna delatnost koja se u našoj zemlji ubrzano razvija.

Stoga je, kako kaže stručnjak, pokretač domaćih investicija, a samim tim zapošljavanja i razvoja:

- Restorani, kafići i drugi ugostiteljski objekti ne bi trebalo da budu opterećeni dodatnim administrativnim stvarima i troškovima, jer oni stvaraju dohodak, pune budžet i lokalni i centralni. Bolje poslovanje ovih objekata zapošljava više ljudi, stvara kapital koji dalje odlazi u investicije - kaže Madžar.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.