Izvor: Danas | Četvrtak, 27.08.2009.| 09:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Koliko je privatizacija Luke "Bar" prioritet za srpsku privredu? - strateški prihvatljivo, ekonomski neopravdano


Kako je najavljeno iz Ministarstva za infrastrukturu, nakon dvodnevnog susreta ministra Milutina Mrkonjića i crnogorskog ministra saobraćaja Andrije Lopara, sutra (28. avgust 2009. godine) u Budvi biće potpisan bilateralni sporazum dve zemlje o prevozu putnika i tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju, a očekuje se da će biti reči i o detaljima saradnje na izgradnji puta Bar-Boljari-Kraljevo, kao i o privatizaciji Luke "Bar".

U Ministartstvu za infrastrukturu ističu da je pitanje barske luke od strateškog značaja za srpsku privredu, ali je stručna javnost u Srbiji prilično je skeptična prema ocenama da bi ulaganje kapitala u taj objekat bio pun pogodak.

Da bi se ostvario projektovani kapacitet te luke, potrebno je da se na relaciji Beograd-Bar izgradi autoput i izvrši rekonstrukcija pruge koja je sada usko grlo u transportu roba sa tog pravca. Oba projekta su, međutim, "na dugom štapu". Stručnjaci procenjuju da bi u rekonstrukciju pruge trebalo uložiti 250 mil EUR, a još toliko i u Luku "Bar", gde je potrebno proširiti gaz kako bi mogla da prihvati brodove koji prolaze kroz Suecki kanal.

- Kupovina Luke "Bar" bi za Srbiju mogla da bude dobar strateški potez, ali je veliko pitanje da li bi to bilo istovremeno i ekonomski opravdano. Naime, osnovni problem je taj što kupovina Luke "Bar" ne znači ništa ako se istovremeno ne izgradi autoput i rekonstruiše pruga Beograd-Bar. Reč je o veoma skupim projektima koji ne mogu tako brzo da se realizuju. Recimo, predviđa se da autoput Beograd-Bar ne može da bude izgrađen pre 2020. godine. Osim toga, ne treba izgubiti iz vida da je ključna luka za Srbiju Omišalj kod Rijeke. U tu luku pristaju brodovi sa najvećom tonažom. Preko luke Omišalj Srbija dobija i rusku naftu. Posle nje najveća i najznačajnija luka za našu privredu je ona u Kopru, a tu je i Konstanca preko koje se u Srbiju uvoze rude. Dakle, Luka "Bar" je tek treća ili četvrta luka po značaju za Srbiju i veliko je pitanje da li bi bilo ekonomski opravdano da je kupi srpska privreda. Naravno, Luka "Bar" bez obzira na sve izrečeno nikako nije bez značaja jer se zna da preko nje svoje proizvode izvozi "U.S. Steel" i još neke veće kompanije - rekao je za "Danas" Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije.

Prema njegovim rečima, mali je broj zemalja sa kojima Srbija ostvaruje kompletnu razmenu preko lučkog saobraćaja. On ističe da je reč o Sjedinjenim Američkim Državama i Kini, a to nisu države koji su bitniji srpski trgovinski partneri. Sagovornik "Danas" ističe da je veoma mali izvoz i uvoz koji ostvaruje Srbija još jedan od razloga zbog čega razmišljanja o kupovini Luke "Bar" nisu oportuna, odnosno da nikako ne može da spada u prioritete.

- Luka "Bar" u perspektivi jeste značajna za Srbiju, ali su za određene pravce iz kojih dolazi ili gde odlazi roba, važne i druge jadranske luke, kao i grčka i rumunska. Ako se govori o kupovini barske luke, postoje dve mogućnosti. Jedna je da tu novac uloži privreda, da se organizuje, na primer u konzorcijum, ali u tom slučaju ne znam odakle Mrkonjiću ovlašćenje da u njihovo ime najavljuje takav potez. Drugi način, a mislim da ministar na to misli, jeste da država kupi akcije crnogorske luke, ali to u ovoj situaciji, nije opravdano. Mi nemamo novca za to. I ako država bude imala udela u Luci "Bar", ne vidim od kakve bi koristi to bilo za privredu, ako bi usluge bile skuplje, a uslovi transporta nepovoljniji - kaže za "Danas" Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Prednosti drugih destinacija

Pun kapacitet Luke "Bar" je 8 miliona tona robe godišnje, a sadašnje mogućnosti ne prelaze dva do 2,5 miliona tona. Tim transportnim putem plasira se oko 20% roba iz Srbije, a veći deo izvoznika ipak koristi luke u Kopru i Rijeci, dok se deo tereta odvozi i preko solunske i luke u Konstanci (Rumunija). Kada je reč o uvozu, situacija je po Luku "Bar" još nepovoljnija. Gotovo svi veliki uvoznici, od trgovaca automobilima do kineskih firmi, koriste hrvatske luke jer je put roba železnicom do odredišta u Srbiji ne samo jeftiniji, nego i ne zahteva pretovar, s obzirom na to da su mogućnosti kontejnerskog prevoza prugom Beograd-Bar ograničene.

( Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 27.08.09. )

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.