Izvor: eKapija | Ponedeljak, 17.06.2019.| 11:13
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nova pravila za gradnju dečjih igrališta - Obavezna ograda i meka podloga

(Foto: Nenad Nedomacki/shutterstock.com)
Pravilnik o bezbednosti dečjih igrališta stupio je na snagu 25. avgusta 2018. godine, a pojedine odredbe su unapređene u junu 2019. godine. Koje novine Pravilnik iz juna 2019. donosi? Struktura, jasne obaveze odgovornog lica za postavljanje igrališta, pitanja u vezi sa ocenjivanjem usaglašenosti, imenovanjem...

U Službenom glasniku RS, br. 41/2019 objavljen je Pravilnik o bezbednosti dečjih igrališta koji se primenjuje od 19. juna 2019. god. osim čl. 35. čija je primena odložena do pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Pravilnikom se uvode evropski standardi za opremu koja se postavlja na dečja igrališta i u kojima su sadržani zahtevi za bezbednost u pogledu materijala, projektovanja i izrade, čime se direktno bezbednost dece diže na viši nivo.

Sva igrališta će biti izrađena po evropskim standardima, a u prelaznom periodu od tri godine od dana pune primene, tj. od 23. novembra 2018. godine, radovi na postojećim igralištima će se obavljati u cilju usklađivanja sa zahtevima ovog Pravilnika.

Prema ovom propisu podloga na igralištima mora da bude takva da poseduje svojstvo ublažavanja (amortizacije) udara, od prirodnih materijala poput peska, trave, šljunka, malča ili od gume, dok sprave mogu biti više "kreativne" kako bi razvijale motoriku dece. Podloga mora da bude takva da dete prilikom pada ne doživi ozbiljniju povredu, da se zapravo mogućnost povrede svede na minimum, jer ih je nemoguće u potpunosti eliminisati.

Dečja igrališta se ne mogu nalaziti pored područja koje se smatra degradiranim zemljištem, bez adekvatnog odvodnjavanja, pored područja koja se koriste za utovar ili istovar ili čuvanje materijala iproizvoda, kao i na mestina gde buka otežava komunikaciju i predstavlja izvor štetnog uticaja.

Takođe, u Pravilniku se navodi da se igrališta moraju graditi dalje od saobraćajnica, u meri u kojoj je to moguće, kao i da treba da su postavljena na prostoru koji je urbanističkim planom definisan za tu namenu, i ukoliko je to moguće, u blizini stambenih zgrada, funkcionalnih javnih objekata ili u okviru javne zelene površine ili na drugom bezbednom prostoru u okviru parkova prirode, zaštićenih prirodnih dobara, površina van urbanog tkiva.

Igrališta će prema Pravilniku morati da imaju adekvatno osvetljenje, ako su postavljena u urbanom okruženju, kao i da budu zaštićena ogradom ili drugom prirodnom ili namenskom barijerom od područja sa povećanim rizikom od nezgoda (saobraćajne nesreće, padova sa visine, utapanja i sl.). Međutim, ograda ne može predstavljati vizuelnu barijeru koja sprečava ili smanjuje prihvatljivi nivo nadzora dečjeg igrališta... ili uključuje dodatne rizike za korisnike igrališta u smislu nastajanja teških telesnih povreda.

Na tabli će biti istaknuto ime vlasnika dečjeg igrališta, kao i njegov kontakt, registarski broj imenovanog tela koje je izvršilo prvi pregled i datum prvog pregleda, brojevi telefona medicinske, vatrogasne službe i policije, starosni uzrast za koji je igralište namenjeno, zabrana uvođenja kućnih ljubimaca na prostoru igrališta, osim vodiča za osobe sa oštećenim vidom.

Na igralištima neće biti dozvoljeno ni puštanje dronova i sličnih letećih sprava u slučaju neposredne blizine nadzemnih instalacija, a deca do sedam godina neće moći da se igraju bez nadzora odrasle osobe. Biljne vrste koje se sade na području dečjeg igrališta ne smeju predstavljati rizik po zdravlje dece.

Pravilnik je definisao rok od tri godine da se sva igrališta dovedu u bezbedno stanje, to znači da će nova da se izrađuju u skladu sa standardima i drugim zahtevima iz Pravilnika, a postojeća će za te tri godine morati da se prilagode. Oprema koja nije ispravna moraće da se ukloni ili popravi, a kazne za kršenje zahteva Pravilnika su zakonom propisane.

Pravilnikom je prvi put tačno definisana odgovornost prema svim akterima u odnosu na dečja igrališta. Odgovornost za stavljanje u upotrebu bezbednih igrališta je na vlasniku, što je u najvećem broju slučajeva lokalna samouprava koja će i finansirati "prilagođavanje" postojećih igrališta evropskim standardima. Kada dođe do oštećenja sprava i drugih elemenata u okviru igrališta troškove popravke snosiće vlasnik, odnosno osiguravajuće kuće, ukoliko vlasnici osiguraju igrališta.

Lokalne samouprave i ostali vlasnici dečjih igrališta su u obavezi da vode evidenciju i da na zahtev, obaveštavaju Ministarstvo privrede o, npr. kako će i kada vršiti rekonstrukciju postojećih igrališta kako bi što manji broj igrališta po isteku roka bio zatvoren.

Kada je u pitanju nadležnost za nadzor stanja na igralištima, u najvećoj meri je za to zadužena tržišna inspekcija, ali i komunalna koja će raditi u saradnji sa lokalnim samoupravama.

I. M.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.