Izvor: eKapija | Sreda, 29.05.2019.| 18:23
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ko sve može biti paušalac? - Novine koje donosi reforma sistema o paušalnom oporezivanju

(Foto: Andrey_Popov/shutterstock.com)
Prema postojećim propisima porez na paušalno utvrđen prihod mogu plaćati svi preduzetnici koji s obzirom na okolnosti nisu u stanju da vode poslovne knjige. U zakonu postoji nabrojano i nekoliko delatnosti kojima je paušalno oporezivanje izričito onemogućeno. To su delatnosti iz oblasti: računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova, poslova poreskog savetovanja, reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama kao i delatnost u koju ulažu druga lica. Naravno, paušalno se ne može oporezovati preduzetnik koji je evidentiran kao obveznik poreza na dodatu vrednost kao i preduzetnik čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez veći od 6.000.000 dinara, kaže za eKapiju Đerđ Pap, član radne grupe Vlade Republike Srbije za unapređenje paušalnog oporezivanja i direktor firme Fiskal Pro.

- Mislim da treba reći da se u današnje vreme teško može pravdati zašto se nekim delatnostima onemogućava paušalno oporezivanje. Koja je razlika između advokatskih poslova (kojima je dozvoljeno paušalno oporezivanje) i poslova npr. poreskog savetovanja, kojima nije; ili između poslova javnih beležnika (kojima je dozvoljeno paušalno oporezivanje) i revizorskih i računovodstvenih poslova kojima nije. Mogli bi nabrojati i druge primere. Očigledno se radi o propisu koje je pregazilo vreme i koji će se, nadam, se izmeniti i na taj način sve poreske obveznike dovesti u ravnopravan položaj - kaže Pap.

Prema raspoloživim aktuelnim podacima u januaru 2019. godine je postojalo 117.707 preduzetnika paušalaca. Najzastupljenije delatnosti su taksi prevoz - 11.322, advokati - 10.064, računarsko programiranje - 8.071, delatnost frizerskih i kozmetičkih salona - 6.964 i konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem - 5.565.

Pap navodi da je identifikovano puno nedostataka u sistemu paušalnog oporezivanja, a da su uočena četiri najznačajnija.

- Najpre treba reći da u trenutku registracije preduzetničke delatnosti preduzetnik ne zna da li će mu se odobriti status paušalnog poreskog obveznika. Primetna je neujednačenost u odlučivanju poreskih službenika u tom smislu pošto propisi kojima se ovo pitanje uređuje ostavlja prostor različitim tumačenjima. Na drugom mestu je i to što preduzetnik u trenutku započinjanja obavljanja delatnosti nema informaciju o iznosu ukupne poreske obaveze koja će mu biti utvrđena. Ovo se dešava zbog toga što je poreski inspektori imaju samostalnost u primenjivanju kriterijuma na osnovu kojih se utvrđuje poreska osnovica. Ovo često dovodi do značajnih razlika u iznosima obaveza za slične preduzetnike u različitim opštinama - rekao je Pap.

Đerđ Pap

On dodaje da je jedan od nedostaka i kašnjenje poreskih rešenja koja se donose sa zakašnjenjem od više meseci.

- Na primer ove godine u Novom Sadu uručivanje poreskih rešenja počelo je u maju i prema očekivanjima potrajaće do oktobra. Ovaj problem je naročito izražen kod novootvorenih preduzetnika koji, dok ne dobiju poreska rešenja, ne mogu plaćati poreske obaveze pa im se dug često nagomila. Takođe zbog nemogućnosti plaćanja zdravstvenog doprinosa otežano je i ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja - ističe Pap.

Četvrti nedostatak prema njegovim rečima je taj što poreski obveznici paušalci svoje obaveze plaćaju na četiri uplatna računa (za razliku poslodavaca koji obaveze po osnovu zarada uplaćuju na jedan uplatni račun). Time se nepotrebno komplikuje postupak plaćanja i povećava administriranje.

- Ciljevi unapređenja paušalnog oporezivanja jesu svakako otklanjanje nabrojanih nedostataka sa aspekta poreskih obveznika ali i rasterećenje Poreske uprave od poslova na administriranju "paušalista". Treba reći da po sadašnjim propisima, Poreska uprava svake godine donosi (i štampa) oko 350.000 rešenja o utvrđivanju poreskih obaveza paušalistima, da mora angažovati značajne resurse za individualizaciju poreske obaveze svakog poreskog obveznika ponaosob, da sva ta rešenja dostavi poreskim obveznicima, proknjiži njihove obaveze itd. - ističe Pap.

Način ostvarivanja ciljeva, prema rečima našeg sagovornika treba da bude i biće u skladu sa savremenim trendovima elektronskog poslovanja i e-uprave i sa maksimalnim korišćenjem automatizacije procesa i postupka utvrđivanja visine paušalnog poreza od početka do kraja.

- Zadatak Radne grupe koju je formirala Vlada Republike Srbije jeste da predloži izmenu sada postojećeg regulatornog okvira u cilju maksimalne automatizacije procesa utvrđivanja visine paušalnog poreza. Drugim rečima cilj je da (nadamo se od 2020. godine) bude omogućeno svakom poreskom obvezniku da na portalu Poreske uprave proveri da li može biti paušalno oprezovani poreski obveznik i kolike će mu biti obaveze. A perspektivno, portal bi rebao da generiše i dostavi rešenje o utvrđivanju poreskih obaveza - zaključio je Pap.

Radna grupa još nije formulisala konačne predloge, ali cilj reforme je da novi unapređeni sistem paušalnog oporezivanja bude bolji i savremeniji nego što je sadašnji i da rastereti od uočenih problema kako poreske obveznike tako i Poresku upravu.

TEKST JE NASTAO U OKVIRU 5. MEĐUNARODNOG KONGRESA PORESKIH SAVETNIKA NA ZLATIBORU, A OSTALE TEKSTOVE MOŽETE VIDETI OVDE.

I. Milovanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.