Izvor: eKapija | Petak, 24.05.2019.| 11:41
Izdvojite članak Odštampajte vest

Organskom proizvodnjom bavi se više od 6.000 poljoprivrednika u Srbiji - Gotovo sve ide u izvoz

(Foto: Serbia organica)
U Srbiji se trenutno više od 6.000 proizvođača bavi organskom proizvodnjom, izjavila je Ivana Simić, generalna sekretarka Serbia Organica na panelu koji je organizovala ova Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju.

- Potražnja za organskim proizvodima povukla je i primarni i prerađivački sektor u našoj zemlji poslednjih godina i izvoz organskih proizvoda povećan je sedam puta u poslednjih sedam godina, dostigavši vrednost od 27,5 mil EUR - istakla je Simić.

Ona je napomenula da sektor organske proizvodnje u svetu već decenijama beleži rast, sa tendencijom povećanja površina na kojima se uzgajaju organske kulture, broja proizvođača i država koje su regulisale ovakvu proizvodnju.

Prema njenim rečima, površine pod organskom proizvodnjom porasle su za 20% i to je najbržerastući prehrambeni sektor u svetu, sa tržištem koje je 2017. godine vredelo 90 mlrd EUR, a sada već i stotinjak milijardi, jer beleži rast od 10 mlrd EUR na godišnjem nivou.

- Samo evropsko tržište organskih proizvoda vredi 37 mlrd EUR, a najjače u tom smislu je nemačko tržište koje je dostiglo vrednost od 10 mlrd EUR i beleži godišnji rast od 8-10%. Prati ga tržište Francuske, koje vredi 8 mlrd EUR, a iza nje su Kina i Italija - navodi Ivana Simić.

Jedan od problema za još intenzivniji razvoj organske proizvodnje u Srbiji je, prema njenim rečima, još uvek nedovoljno razvijena svest o ovim proizvodima.

- Kod nas se organski proizvodi još mešaju sa domaćim, tradicionalnim proizvodima. Svega 5% proizvodnje ostaje u Srbiji, a sve ostalo ide u izvoz - kaže Simićeva, navodeći kao suprotan primer najveće potrošače organskih proizvoda, Švajcarce, koji godišnje na njih potroše 288 EUR po glavi stanovnika.

Govoreći o kanalima prodaje, Ivana Simić je navela da se organski proizvodi mogu pronaći na klasičnim i organskim pijacama, poput one u Bloku 44 na Novom Beogradu, zatim, u prodavnicama zdrave hrane, putem interneta, ali i na tzv. organskim policama u velikim trgovinskim lancima, što je umnogome povećalo dostupnost organske hrane.
(Foto: Serbia organica)
Snežana Oljača, profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica upravnog odbora Serbia Organica, naglasila je da prelazak na organsku proizvodnju za proizvođače nije lak i da proizvođač mora da "prelomi" da mu osnovni cilj neće biti profit, nego kvalitet.

- Tu nema brze i lake zarade, jer postoje standardi proizvodnje koji moraju da se poštuju. Kod organske proizvodnje je sve propisano i za proizvođače nema dileme šta smeju, a šta ne smeju da koriste. Tako proizvedena hrana je sertifikovana od strane sertifikacionih tela koja za to ovlašćuje država, i nosi nacionalni znak za sertifikovani organski proizvod, odnosno znak za period konverzije (prelaska sa obične na organsku proizvodnju), koji važi samo za biljnu proizvodnju - istakla je Oljača.

Ona je naglasila da se zahvaljujući strogim pravilima proizvodnje u skladu sa prirodnim procesima, dobija kvalitetna, zdravija i pre svega bezbedna hrana, bez ostataka pesticida, hormona i antibiotika.

- Rezultat jedne studije pokazao je da je posle samo pet dana organske ishrane, nivo pesticida u urinu dece od 3 do 11 godina bio znatno smanjen. Osim toga, u organskom mleku i mlečnim proizvodima nalazi se čak 50% više nutritivno poželjnih omega-3 masnih kiselina, zbog čega se majkama preporučuje da organsko mleko uključe u ishranu svog deteta. Istraživanja su pokazala da korišćenje organskih mlečnih proizvoda značajno utiče na smanjenje rizika od pojave ekcema, astme i drugih alergijskih bolesti kod dece mlađe od 2 godine - rekla je Snežana Oljača.

Na panelu su učestvovali i organski proizvođači mleka i povrća, koji su govorili o načinu ovakve proizvodnje i benefitima organske hrane.

Jovan Popović, izvršni direktor proizvodnje na farmi organskog mleka u Čurugu, podelio je svoje dugogodišnje iskustvo u organskoj proizvodnji:

- Sami proizvodimo sve što nam je potrebno za ishranu goveda. Sa proizvodnjom od oko 6 miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i 1.000 krava na muži, naša farma je treća najveća farma organskog mleka u Evropi, a jedina u Srbiji.

Popović je istakao da je poenta organske proizvodnje u zdravom proizvodu bez antibiotika i hormona, ali i u dugovečnosti i zdravlju krava.
(Foto: Serbia organica)
Njihov proizvod, Farma Organica mleko, odnedavno je dostupan na policama supermarketa širom Srbije, i nosilac je globalno priznatih sertifikata o kvalitetu.

- Sertifikacija organske stočarske proizvodnje vrši se jednom godišnje. Ovlašćene sertifikacione kuće detaljno kontrolišu rad farme prema domaćoj zakonskoj regulativi i EU standardima - objasnila je Ina Radanović, rukovodilac službe standarda kvaliteta na farmi u Čurugu.

Gordana Šokšić, vlasnica Bio farme Šokšić u selu Taraš kod Zrenjanina već 12 godina se bavi organskom proizvodnjom povrća.

- To pokazuje da u Srbiji postoji tražnja za organskim proizvodima - istakla je Gordana i dodala da 90% njihove proizvodnje ostaje u Srbiji, a da su kupci organskih proizvoda uglavnom roditelji male dece, sportisti, vegetarijanci i vegani.

B. Petrović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.