Izvor: eKapija | Četvrtak, 23.05.2019.| 15:16
Izdvojite članak Odštampajte vest

Šta se dešava sa kamatama i da li će se povećati rata kredita?

Ilustracija (Foto: Narong Jongsirikul/shutterstock.com )
Kako su cene stanova u Srbiji, prvenstveno u Beogradu, beležile skok u poslednje vreme, tako se javila i bojazan za sve one koji imaju stambene kredite u evrima da će skočiti kamate, a time i njihova rata.

Ukoliko ste i vi kupili stan na kredit ili planirate, a pratite i svetske vesti o odlukama koje donosi Evropska centalna banka, sajt 4zida.rs otkriva činjenice koje će vas sigurno utešiti.

Potražili su prvo odgovor na pitanje - ima li misterije u naglom skoku cena nekretnina?

- Na kontinuiran rast cene stanova u Beogradu u proteklom periodu uticalo je više faktora, a među njima je svakako jačanje platežne sposobnosti građana, kao i makroekonomska stabilnost koja je privukla strane investitore, jednim delom i našu dijasporu, ali i omogućila jačanje poverenja u smislu dugoročnog zaduživanja u vidu odobravanja stambenih kredita - rekao je Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije.

Upravo, kako i sam Grubišić ističe, jedan od faktora povećane tražnje za stanovima, bili su i povoljni stambeni krediti, pre svega zbog povoljnih kamatnih stopa. Da li se onda to vreme jeftinih kredita bliži kraju?

- Vreme jeftinih kredita svakako neće trajati večno, ali mi se čini da značajnihijih promena ipak neće biti u narednih nekoliko godina. U svakom slučaju, čak i kada dođe do skoka Euribora, što je izvesno u nekom trenutku, realno je očekivati da će tada kamatne marže pasti, pa taj skok neće biti drastičan. U krajnjoj liniji, danas je vrlo jednostavno refinansirati stambene kredite pod povoljnijim uslovima i takva usluga ne košta kao ranije - objašnjava Grubišić.

U tom smislu, da li će odluka ECB da prestane da upumpava novac podići Euribor, a posledično i ostale kamate, kada bi to moglo da se očekuje?

- Mislim da odluka o odustanku od kvantitativnih olakšica jeste mera čvršće monetarne politike, ali da nju ne mora nužno brzo da sledi i odluka o podizanju referentne kamatne stope ECB koja direktno utiče na Euribor. Mislim da ECB tu pažljivo analizira inflatorna očekivanja kojih još uvek nema, a prate se i mere monetarne politike drugih najvažnijih cenralnih banaka - kaže on.

ECB je inače, jedina centralna banka koja dugo nije dizala kamate i čini se, da banke netremice gledaju i prate njene korake, međutim, sagovornik misli da svaka buduća odluka o korekcijama ne mora obavezno da utiče i na građane.

- FED ima vrlo specifičnu formulu poznatu kao Tejlorovo pravilo u vidu pomeranja skale referentnih kamatnih stopa i to, za razliku od većine drugih centralnih banaka, nije prvenstveno zasnovano na inflaciji. FED je najavio restriktivniju monetarnu politiku i to će se odraziti na građane koji su vezani za dolarsku zonu. Ipak, ne mislim da to nužno mora da znači i reakciju ECB, koja se u svojoj monetarnoj politici u osnovi vodi čisto inflatornim očekivanjima - priča Grubišić.

Na našem tržištu, primetan je uticaj stambenih kredita na novogradnju. Na primer, upravo zbog trenutnih kamatnih stopa, možemo lakše da se zadužimo i samim tim kupimo nekretninu, pa je i potražnja za njima veća.
Kojom dinamikom će Euribor rasti u budućnosti ne može se sa sigurnošću znati. Očekuje se da bi mogao da dođe na 1% do 2%, što znači da bi za toliko mogle da porastu i kamatne stope, ali da visokih 4,5%, koliko je iznosio pre početka svetske ekonomske krize - više neće dostizati.

Ovako se kretao euribor od početka krize:







Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.