Izvor: Politika | Sreda, 15.05.2019.| 15:18
Izdvojite članak Odštampajte vest

Institutu za onkologiju u Beogradu potrebno proširenje

Danica Grujičić (Foto: mc.rs)
Uradiću sve što mogu da smanjim liste čekanja na preglede, da medicinari koji vredno rade budu adekvatno nagrađeni i da ustanova dobije proširenje kapaciteta, koje je neophodno zbog velikog broja pacijenata. Ovim rečima u razgovoru za Politiku prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg sa Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije, otkriva svoje prve planove za "dovođenje u red" Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, ustanove čiji je v. d. direktora postala.

Profesorka Grujičić ističe da je Institut ustanova sa kojom tesno sarađuje već duže od tri decenije i da ga ne doživljava kao tuđu kuću, a da je sa mnogim lekarima koju tu rade sarađivala i da ima lepo iskustvo sa njima. Za prof. dr Radana Džodića, koji se do sada nalazio na čelu ustanove, ima samo reči hvale, jer smatra da je uradio mnogo lepih stvari za kliniku i da je zaslužan za stvaranje dobre atmosfere u ovom kolektivu.

– Zgrada Instituta je stara, potiče iz 1939. godine i ne sme da se nadziđuje. Postoji plan da se dogradi novih 2.000 m2, što znači da bi se zgrada "širila" ka zgradi patologije ili medicini rada. Osim toga, trebalo bi uraditi sve kako bi se olakšao boravak pacijentima koji dolaze na lečenje. Nije lako kada vidite da na desetine kreveta imate tri, četiri toaleta – ističe dr Grujičić.

Zadovoljna je što je ova ustanova dobila četiri savremena aparata za zračenje, ali jedan od sledećih koraka trebalo bi da bude borba za nabavku savremenih lekova, pri čemu ističe da se mora gledati da li su skupi lekovi efikasniji za pacijente.

– Pozvana sam da dođem na čelo Instituta i svojim autoritetom pomognem da se neke stvari promene. Očekujem da ću imati dobar tim ljudi i da će mi oni u tome pomoći. Mislim da sastanke konzilijuma treba organizovati malo drugačije, jer je pomalo zastrašujuće kada se vide gužve u hodnicima ispred vrata ordinacija. Isto tako mislim da u lečenje onkoloških bolesnika treba da se uključe u Beogradu i Kliničko-bolnički centar "Dr Dragiša Mišović" i "Zvezdara". Jer, kada su Zemunska bolnica i KBC "Bežanijska kosa" mogli to da postignu, mogu i oni. Važno je i da se osnaži radijaciona terapija. Nekome će moje ideje da se dopadnu, nekome ne, ali, najvažnije je da pacijenti budu stavljeni u prvi plan – dodaje sagovornica Politike.

Iako je pred njom težak posao rukovođenja jednom od najznačajnijih zdravstvenih ustanova u zemlji, dr Grujičić ne namerava da se odrekne onkološke hirurgije. I dalje će nastaviti da operiše tumore na mozgu u KCS-u, jer je uverena da dobrom organizacijom čovek sve može da postigne. Ponosna je na dvoje mladih ljudi koje je prethodnih godina obučavala svom poslu i koji sada mogu samostalno da operišu teške slučajeve. Iako će raditi na dva mesta, misli da joj pripada samo plata koju već prima, ali to će već sve biti regulisano kako zakon nalaže.

– Pre desetak godina sam se zapitala šta će biti kada dobri stručnjaci odu u penziju. Ko će da ih nasledi? Zbog toga sam krenula u obuku mladih ljudi koji će nastaviti našim stopama. Osim toga, sredom ću i dalje primati pacijente na ambulantne preglede, a Fondaciju "Zajedno za mlade prof. dr Danice Grujičić" vodiće mladi ljudi pred kojima je budućnost. Ja sam samo tu kao neko kome se veruje da će sakupljeni novac otići kome je potreban. Mladi ljudi su budućnost i srećna sam što su nedavno sakupili 10.000 EUR da pomognu srpski živalj na Kosmetu – kaže dr Grujičić.

Jedan od prioriteta za sagovornicu Politike biće i nabavka aparata "proton bim", koji se smatra ubicom tumora. Taj uređaj ne bi se nalazio u Institutu za onkologiju, već u novoj zgradi KCS-a, koja je u izgradnji. Uređaj je vredan oko 35 mil EUR omogućava zračenje protonima i spada u domen radioterapije. Bitan je jer precizno uništava samo bolesno tkivo, a ne zrači okolno koje je zdravo.

Bogata biografija

Ministarstvo zdravlja predložilo je dr Danicu Grujičić na mesto direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije jer su smatrali da je to najbolje rešenje s obzirom na njenu posvećenost poslu i angažovanost na uvođenju novih tehnologija u lečenje obolelih od karcinoma, pre svega malignih tumora mozga, ili metastaza tumora drugih organa na mozak, na čiju je inicijativu država kupila gama i sajber nož za KCS.

Rođena je u Užicu 1959. godine, a srednju školu završila je u Moskvi. Studije medicine započela je upravo u tom gradu, ali ih je, ipak, završila u Beogradu, sa prosečnom ocenom 9,60. Magistrirala je 1987. godine i doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Od 1984. godine zaposlena je na Klinici za neurohirurgiju KCS-a, gde je 2007. postala načelnica Odeljenja za neuroonkologiju. Objavila je više od 250 naučnih radova, poglavlja i monografija. Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.