Izvor: Politika | Petak, 03.05.2019.| 10:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

Cena jabuka najniža u poslednjih 13 godina - Marokansko tržište šansa za Srbiju?

(Foto: Lorenza62/Shutterstock)
Za domaće uzgajivače jabuke 2019. dolazi kao konačno otrežnjenje, jer Rusija za njih više nije obećana zemlja odakle su godinama ubirali milionske prihode.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine ovog voća završiti u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Šta je uzrok ovakve krize koja je mnoge proizvođače naterala da krče voćnjake u cvatu, jer od prodaje ne mogu da izvuku ni za troškove proizvodnje?

– Dosta je niska cena za industrijsku klasu. Proizvođači su uplašeni. Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome, jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka – kaže profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 mil EUR oboren je na oko 78 mil EUR. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Istovremeno, Rusija je rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata, tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen, piše Politika.

- Ova godina još je karakterističnija, jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača, gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti, ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

– Sorta gala i dalje se visoko kotira kao i "crveni" i "zlatni delišes". Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je "pink lejdi". Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50% roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske – smatra on.

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i u pojedine zemlje Evropske unije.

Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija, ali prošle godine i tu smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. Interesantno je da smo manje količine jabuka izvozili i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina).

Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci. Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Rusiji, sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. Među stručnjacima nema nimalo optimizma da će u narednim godinama biti bolje.

Profesor Zoran Keserović već neko vreme zastupa stav da bi marokansko tržište za nas moglo da bude dobra prilika. Ističe da je došlo vreme i da se prilagođavamo evropskom tržištu i da s konvencionalne prelazimo na integralnu, organsku proizvodnju kao što radi cela Evropa.


Za voćare, sezona je propala

Nikola Kotarac iz zemljoradničke zadruge "Voćar" iz Slankamena kaže da su domaći proizvođači jabuka u ogromnom problemu i da se ova sezona može smatrati propalom zbog drastičnog pada cena ovog voća i slabijeg izvoza za Rusiju.

– Prvu klasu nakupci sada plaćaju 30 do 40 dinara. Izvoznici su se udružili i plaćaju na 90 do 120 dana. U velikim smo problemima. Država je proteklih godina uložila u subvencije, navodnjavanje, mehanizaciju i mreže i sada se postavlja pitanje zašto je to rađeno – ističe Kotarac i dodaje da su voćari, koji su se zadužili, izvukli najdeblji kraj.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.