Izvor: eKapija | Četvrtak, 18.04.2019.| 15:24
Izdvojite članak Odštampajte vest

Kako dobru ideju pretvoriti u uspešan biznis - Održani 19. Networking Day poslovni susreti

Irena Lalić i Željko Ciganović (Foto: Tamara Korać)
Kako razviti ideju od trenutka pojavljivanja pa do njenog pretvaranja u unosan biznis, mogli smo da čujemo tokom 19. po redu Networking Day poslovnih susreta koji su održani 16. aprila u beogradskoj vili Jelena.

Irena Lalić je sa svojim sagovornicima govorila o tome šta su to startapi, ko ih pokreće i kako doći do finansijskih sredstava za realizaciju samih ideja.

Posetiocima 19. poslovnih susreta najpre se predstavio Željko Ciganović, direktor Fabrike dečije hrane koja je ovogodišnji dobitnik nagrade za investiciju godine Aurea 2019, koju je poslovni portal eKapija 28. marta dodelio 11. put zaredom. Baby Food Factory je ozbiljna grinfild investicija kompanije Nelt i biznismena Gorana Vukovića koji dugi niz godina živi i radi u Rusiji.

- Izgradnja naše fabrike u Dobanovicma počela je u februaru 2017. godine, u junu 2018. uselili smo se u prostorije, a počeli smo rad četiri meseca kasnije. Baby Food Factory je 100% domaća investicija, ukupne vrednosti 41 mil EUR, od čega je 34 mil EUR uloženo u osnovna sredstva, a 7 mil EUR u obrtni kapital. Reč je o najvećoj investiciji sa domaćim kapitalom u 2018. godini, a u prehrambenoj industriji ovo je najveća investicija u Beogradu u poslednjih 30 godina - rekao je Željko Ciganović.

Ova fabrika proizvodi dečiju hranu pod brendom Nutrino, a sa svojim proizvodima prisutni su u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i u Rusiji. Kako je istakao Ciganović, u maju će se Nutrino proizvodi naći i na policama trgovina u Albaniji i Makedoniji.

Irena Lalić, Mila Milenković i Biljana Ždrale (Foto: Tamara Korać)
Mila Milenković iz kompanije Telekom Srbija intezivno prati dešavanja na srpskoj startap sceni godinu dana unazad i kaže da je situacija zadovoljavajuća, ali da i dalje ima dosta prostora za unapređenje.

- Najnovije istraživanje Inicijative digitalna Srbija pokazuje da su pokretači startapa u Srbiji uglavnom mlade kompanije, ne starije od dve godine, uglavnom su registrovani u Beogradu i drugim centrima u Srbiji, te da je mali broj njih digao većinu investicije i jako mali procenat zapošljava većinu zaposlenih koji rade u tim startapima. Ovi podaci pokazuju da situacija nije nezadovoljavajuća, ali da ima još mnogo prostora za dalje unapređenje. Pre svega treba priču proširiti izvan ovih centara i u manje razvijene krajeve Srbije, a startape u tim područjima podržati kroz saradnju sa privrednim i akademskim institucijama - rekla je Milenković.

Kako je istakla, Telekom intezivno sarađuje sa Startit centrom, pa je pokrenuo i reći ciklus programa za tehnološke preduzetnike kroz program mts startap ubrzanje, a najavila je da kompanija ima u planu da sredinom maja pokrene i svoj akceleratorski program.

- Mi smo do sada davali grantove, a sada želimo da investiramo u tehnološke startape, gde ćemo im pružati pomoć, pratiti njihov rad, testirati prototipe, ali i sprovoditi testiranje ideje na tržištu. Naime, kroz dosadašnji rad videli smo da je za izlazak na tržište, naročito inostrano, svim tim kompanijama neophodno da imaju određeni broj korisnika, neki početni prihod, ali i biznis plan, koji oni ne mogu imati samo na osnovu ideje. Zato ćemo im obezbediti najbolje mentore i pružiti im svu moguću podršku - istakla je Mila Milenković.

A da pokretanje startapa nije rezervisano samo za mlade ljude koji su tek izašli sa fakulteta potvrđuje i Biljana Ždrale, koja već ima uspešan biznis iza sebe, ali je pokrenula i tehnološki startap Boostowski.

- Moj posao bio je treniranje ljudi u prodaji i sve vreme osećala sam da to može da se radi mnogo bolje, na digitalni način. Tako se rodila ideja o pokretanju tehnološkog startapa. Pošto ništa nisam znala o digitalnim tehnologijama, morala sam da krenem od nule, počela sam da učim na Startap Akademiji u okviru Startit centra, gde smo dobili i privu nagradu i sredstva od Telekoma. Pokretanje sopstvenog biznisa nikada nije bilo lako, ali nikada nije bilo manje teško nego sada - ispričala je svoju priču Biljana Ždrale.

Kako je istakla, dobijeni novac odmah je otišao developerima, ali ona je sa svojim timom uspela u svojoj misiji.

- Aplikacija Boostowski je "na nogama", a ja sam uspela da digitalizujem sve ono što sam do tada radila. Znači, napravili smo digitalnu verziju svega onoga što bi menadžer trebalo da radi, kako bi razvijao svoje zaposlene u maloprodaji. I nemojte da vas godine obeshrabre. Pokretanje startapa nije rezervisano samo za mlade, a i istraživanja pokazuju da je u Nemačkoj i Francuskoj prosečna starost najuspešnijih startapera oko 50 godina - kaže Biljana.

Irena Lalić, Milan Todorović i Darko Mandić (Foto: Tamara Korać)
Uspešan startap sa svojim timom pokrenuo je i Milan Todorović iz kompanije City Expert. Kako je rekao, za pokretanje startapa najvažnija je dobra ideja.

- Svaki startap, ako mene pitate mora biti zasnovan na inovaciji. Međutim, često mladi ljudi misle da ideja od koje moraju da krenu treba da bude nešto sa čim se svet još uvek nije susreo, ali nije tako. Ideja nastaje od nekog realnog problema, sa kojim se svakog dana susrećete i koja vas ozbiljo nervira. Onda vi tražite i rešenje za taj problem. Važno je da shvatite da se ideja zasniva na inovaciji, a ne na invenciji, znači radite na unapređenju nečega već postojećeg - rekao je Todorović.

Upravo je iz želje da se reši problem na tržištu nekretnina, odnosno situacija sa njihovim izdavanjem i kupovinom, nastala i kompanija City Expert.

- Postojao je veliki broj portala, ali nijedan nije pružao jasnu sliku o nekretninama koje se izdaju. Mi smo takvu situaciju videli kao izazov i pronašli smo način da rešimo problem na transparentan način. Kijentima smo pružili prezentaciju nekretnina, u okviru koje su im dostupne sve informacije. Takođe, novina je i to da ne postoji agent na terenu, već se sav posao završava preko platforme - rekao je Milan Todorović.

Njegova kompanija prvu investiciju u iznosu od 1,5 mil EUR dobila je godinu dana od pokretanja posla, a koliko je dobra ideja važna za pokretanje startapa, pokazuje i činjenica da je su ta prva sredstva od Fonda za inovaciju platformi City Expert došla, a da je nisu tražili. City Expert od 2015. godine posluje u Beogradu, nekih godinu dana pokriva i tržište Novog Sada, a pre mesec dana počeli su da posluju i u Ljubljani.

Gotovo da nema čoveka u Srbiji koji nije čuo za brend Happy Honey, što i nije čudo, s obzirom da se ovaj med, pravljen po posebnoj recepturi i obogaćen malinama, šljivom ili nekim drugim voćem, nalazi na policama marketa u 11 zemalja sveta.

- Preduzetništvo i pokretanje startapa za mene predstavlja poseban način života, posebnu filizofiju kojom izazivate sve ono što je status kvo, što vam je dodeljeno baš tako kakvo jeste. Svet se danas menja neverovatnom brzinom, i mi ne možemo znati šta će se desiti za pet ili 10 godina. Međutim, ono što je važno jeste to da uvek budemo otvoreni za nešto novo, ali i da budemo spremni na inkluziju novih stvari u svoj život. Znači, ne možemo uticati na nešto što je eksterno, ali možemo da utičemo na naš odgovor na to eksterno, iz koga uvek može proisteći nešto što je kreativno, lepo i inovativno - rekao je Darko Mandić iz startapa Happy Honey.

(Foto: Tamara Korać)
Happy Honey je prvi food startap koji je u Srbiji podigao ozbiljnu investiciju. Upravo ovaj uspeh podstakao je Darka Mandića da osnuje Foodscale Hub. Kako je rekao, posle IT sektora, hrana je druga najveća prilika da se Srbija pozicionira kao regionalni lider na tržištima Zapadne Evrope i SAD.

- Svi koji imaju ideju, ali ne znaju kako da skaliraju svoj proizvod i plasiraju ga na tržište, mogu da nam se obrate. U okviru ovog Foodscale Hub-a okupili smo veliki tim stručnjaka - dizajnere, tehnologe, ljude koji su zaduženi za plasiranje proizvoda na police supermarketa, ali i one koji pomažu startapima da dođu do sredstava investitora - poručio je Mandić prisutnima.

Kako je rekao, on veliku šansu vidi u veganskim alternativa mesnim proizvodima, jer je to tržište koje raste neverovatnom brzinom, naročito u SAD i Velikoj Britaniji.

Zašto je važno da svoju ideju, odnosno svoj proizvod zaštite i patentiraju, posetiocima je objasnila Lidija Đerić iz advokatske kancelarije Popović, Popović & Partners, koja je usko specijalizovana za zaštitu intelektualne svojine.

- Intelektualna svojina je iz korpusa takozvanih apsolutnih prava, u koje spada i pravo svojine na nekretninu. Tako da, ako svoj pronalazak ne registrujete, to je jednako tome da nekretninu ne upišete u katastar. Ideje su divna stvar, važno ih je dobro upakovati, ali na kraju i zaštititi kod Zavoda za intelektualnu svojinu - rekla je Đerić.

Prema njenim rečima, lakše je sve to uraditi na našem tržištu, a ako želite da svoju ideju, proizvod ili patent zaštitite i globalno, onda važe i druge procedure, a postoje i troškovi održavanja tog prava.

D. O.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.