Izvor: eKapija | Četvrtak, 04.04.2019.| 14:49

Niče najveća grinfild kraft pivara u Srbiji - Tron pivo će iz Obrenovca put EU i Rusije

(Foto: Pivara Tron)
Cifra od 100.000 EUR je minimum koji treba da izdvoje entuzijasti i zaljubljenici u pivo, ako požele da pokrenu proizvodnju svog omiljenog pića.

Jer, za otvaranje jedne kraft pivare prosečnog kapaciteta, sa dnevnom proizvodnjom od 500 litara piva potrebna je profesionalna oprema čija cena varira u zavisnosti od kvaliteta i stepena automatizacije, zatim, prostor od najmanje 200 m2, minimum tri radnika, sirovine, a tu je i utrošak energije koji se ne može predviteti, jer zavisi od broja kuvanja, i još mnogo faktora koji utiču na ukupnu cenu investicije.

Ipak, kraft pivarstvo se, izgleda, isplati, sudeći prema broju zanatskih pivara registrovanih u Srbiji, kojih trenutno ima čak 45.

Jedna od njih je pivara Tron u Obrenovcu, koja je započela rad pre četiri godine.

Nemanja Stefanović, direktor pivare, za eKapiju na pitanje o isplativosti zanatske proizvodnje piva kaže da još sve prihode ulažu u proizvodnju, eksperimentisanje i edukaciju, ali da veruju da će se trud isplatiti.

Prema njegovim rečima, trenutni proizvodni kapacitet pivare je 15 tona piva mesečno, ali su počeli gradnju nove pivare u kojoj će mesečni kapacitet proizvodnje biti četiri puta veći.

- Na hektaru zemlje u opštini Obrenovac realizujemo jednu od najvećih grinfild investicija u zanatskom pivarstvu u Srbiji - otkriva Stefanović za naš portal i dodaje da će Tron pivo, koje se trenutno može naći u pabovima, pivnicama i hotleima širom Srbije, od Subotice do Niša, po završetku ove investicije najkasnije do sredine 2020. godine krenuti put tržišta Evropske Unije i Rusije.

On ističe da je tržište zanatskog piva, kako u svetu, tako i u Srbiji, dinamično tržište u usponu i da potrošnja zanatskog piva konstantno raste.

- Za razliku od industrijskog piva, za čiju proizvodnju se koriste razne krupice, kukuruz, hmeljni ekstrakt i sve druge sirovine koje pojeftinjuju proizvodnju, zanatsko pivo pravi se od isključivo četiri sastojka: slada (ječmenog, pšeničnog, ovsenog…), hmelja (peletiranog ili u šišarci), vode i selekcioniranog pivskog kvasca - kaže sagovornik našeg portala.

Nadalje, ističe, i proces proizvodnje kraft piva traje dosta duže, jer zanatske pivare poštuju proces fermentacije i odležavanja tako da od trenutka kuvanja piva do flaširanja prođe i do 40 dana, u zavisnosti od stila piva, a uglavnom 25–30 dana.

- Osim toga, većina industrijskih piva je filtrirana i sva su pasterizovana, dok su zanatska piva nepasterizovana i nefiltrirana, što znači da je većina vitamina, minerala i ostalih hranljivih sastojaka ostala u pivu - objašnjava Stefanović razliku u kvalitetu.

(Foto: Pivara Tron)

Naš sagovornik napominje da je suština kraft pivarstva eksperimentisanje i igranje sa ukusima.

- Zanatske pivare, pa tako i mi, uglavnom su fokusirane na takozvana ejl (Ale) piva (piva gornjeg vrenja), jer kod ejlova možete u potpunosti da iskažete svu svoju kreativnost. Stilovi u elj pivima su Pale Ale, American Pale Ale, IPA (Indian Pale Ale), double IPA, Stout… Kada je reč o pivima pivare Tron, izdvojio bih MATADOR, prvo Srpsko crveno IPA pivo (6.3% alk), HEARTBEET pivo sa matičnim sokom cvekle (7% alk) I AZACCA, po stilu Brut IPA (stil je ime dobio po Brut šampanjcu, jer ovo pivo karakteriše suvoća i penušavost), kojem smo dodali i naš "twist" pa ima svetlo roze boju (5% alk) - priča Nemanja Stefanović i dodaje da u pivari Tron trenutno eksperimentišu sa pšeničnim pivima i lagerima.

Kada je reč o sirovinama, ova pivara ih uvozi iz Nemačke, dok kvasac i hmelj kupuje od domaće firme koja ih uvozi iz celog sveta.

Oprema u pivari Tron je domaće proizvodnje, a Stefanović napominje da u Srbiji ima nekoliko ozbiljnih domaćih proizvođača opreme za kraft pivare.

- Ponuda opreme na tržištu Srbije je dobra i sve više kompanija koje se bave procesnom opremom ulazi u proizvodnju pivara, kako raste tržište i tražnja za takvim sistemima - kaže on, objašnjavajući da oprema pivare obuhvata komovnjak, kuvač, virpul, sud za toplu i hladnu vodu, sud za glikol i fermentore najbitnije i najveće sudove za proizvodnju kraft piva.


Kako nastaje kraft pivo

Nemanja Stefanović je za naš portal objasnio kako izgleda proizvodnja zanatskog piva. Proces proizvodnje počinje drobljenjem slada koji se zatim ukomljava. Procesom ukomljavanja izvlače se šećeri, minerali i vitamini iz slada.

Nakon ukomljavanja prelazi se na ceđenje kojim se dobija tečnost koju nazivamo sladovina. Sladovina se zatim prebacuje u kuvač i kreće se sa kuvanjem (u ovom delu proizvodnje dodaje se hmelj). Posle kuvanja, sladovina se brzo hladi i prebacuje u fermentor, dodaje se kvasac i ostavlja na fermentaciji (uglavnom 7–10 dana). Kvasac je izuzetno bitan, jer on proizvodi alkohol i CO2 jedući šećere koji su izvučeni u procesu ukomljavanja slada. Kada se završi process fermentacije, pivo se zahlađuje na 1 stepen i ostavlja da odležava. Tada se lagano odvaja kvasac i pivo sazreva, dobijajući svoje arome.

Branislava Petrović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.