Izvor: eKapija | Utorak, 02.04.2019.| 14:34
Izdvojite članak Odštampajte vest

STOJČIĆ: Uređenje Luke Beograd po idejnom rešenju Daniela Libeskinda među tri projekta koja će unaprediti grad

Marko Stojčić (Foto: Beoinfo)
Glavni grad Srbije očekuju tri velika urbanistička projekta, koja će unaprediti urbanu strukturu grada i doprineti ekološkom i kulturnom razvoju grada, izjavio je za eKapiju gradski urbanista Marko Stojčić.

Prema njegovim rečima, to su projekti za uređenje Luke Beograd, po idejnom rešenju Danijela Libeskinda, zatim, uređenje trase stare pruge na Donjem Dorćolu projektom Beogradski lienearni park i objekat koncertne dvorane na Ušću.

Posetimo, projekat poznat kao Grad na vodi, na prostoru Luke Beograd, uradio je čuveni arhitekta Danijel Libeskind. Projekat je uključivao sređivanje beogradskog priobalja i bio je aktuelan 2009. godine. Po master planu, Grad na vodi trebalo je da se prostire na 96 ha zemljišta, od Toplane Dunav na Dorćolu do Pančevačkog mosta. Kasnije je, međutim, izbio spor vlasnika Milana Beka i gradskih vlasti u vezi sa vlasništvom nad zemljištem na kojem se luka nalazi, pa projekat do danas nije realizovan.

Još jedan projekat koji je urbanista Stojčić pomenuo - objekat koncertne dvorane na Ušću, već nekoliko godina čeka realizaciju. Najavljen pre tri godine, tačnije u januaru 2017, ovaj projekat predviđao je da se između poslovne zgrade Ušće i Palate Srbija, na 47,2 hektara, izgradi nova Beogradska filharmonija, sa parkom na krovu. Kompleks bi činio i deo sa ekskluzivnim radnjama, restoranima i kafićima, kao i mini trg i biciklistička staza, a sve po zamisli arhitekata Dragana Marčetića i Milana Maksimovića, čiji je projekat pobedio na konkursu za dizajn dela Bloka 13 u Novom Beogradu.

Govoreći o proširenju pešačke zone u Beogradu, Stojčić je podsetio da ni to nije nova ideja.

- Još pre 35 godina, poznati Beogradski arhitekta Branislav Jovin započeo je transformaciju strogog gradskog jezgra u pešačku zonu, ulicu Knez Mihailovu. A zapravo, Branislav je savremenik ideja gradonačelnika Branka Pešića (1964-1974), odakle i dolaze prvi planovi - naveo je on.

Kako je rekao, pešačka zona se danas širi prema reci i Kosančićevom vencu, pa je Topličin venac poslednja površina koja uobličava taj deo pešačke zone.

- U toku su radovi na popločavanju ulica Topličin venac od Čubrine, Vuka Karadžića do Carice Milice. Ulica Topličin venac od Vuka Karadžića i Ulica carice Milice takođe dobijaju popločani zastor, ali zadržavaju kolski saobraćaj smanjenog inteziteta. Rok za završetak je septembar 2019. godine.

Po njegovim rečima, drugi deo širenja pečake zone je prema Studentskom parku, koja obuhvata Vasinu ulicu i plato ispred Filozofskog fakulteta, a ovi radovi su uslovljeni izvođenjem podzemne garaže, kako bi se prvo rešio problem parkiranja građana, a zatim zatvorio kolski saobraćaj.

Proširenje pešačke zone - budući izgled Sremske ulice (Foto: Grad Beograd)


- I rekonstrukcija Trga republike je krenula u svoju drugu fazu koja podrazumeva popločavanje sabraćajnica i trotoara u nivou sa trgom. Materijal za popločavanje saobraćajnice je granitna kocka 20x20x20cm, a trotoar od iste materijalizacije, samo manje visine (10cm), čime se dobija vuzelni kontinuitet trga ka zgradi Narodnog pozorišta i Platou Zorana Đinđića - ističe Stojčič.

On je podsetio i da je u toku je izvođenje radova u ulicama oko Skadarlije, u četiri faze. Prva podrazumeva uređenje i popločavanje Zetske ulice i ona je u finalnoj fazi izvođenja, druga faza podrazumeva uređenje i popločavanje ulice Strahinjića bana i uređenje donjeg dela Skadarske ulice sa skverom ispred Sebilj česme, a toku su završni radovi Skadarske na trotoaru, koji dobija novi zastor od sitnih kamenih oblutaka, po uzoru na postojeće.

Treća faza, navodi Stojčić, podrazumeva uređenje i popločavanje ulice Emilijana Josimovića, kojoj preostaje samo zalivanje kamene kocke, a četvrta faza podrazumeva uređenje i popločavanje Simine ulice, gde su radovi upravo započeli.

- Ovih dana se završava i gornji deo Skadarske, koja je dobila novi zastor od kamenih prizmi, a popločan je i trotoar Bulevara despota Stefana - dodao je on.

Stojčić je za naš portal istakao da su "beogradski javni prostori dug period bili zapušteni i neuređeni".

- Postoje mnoge lokacije u gradu kojima dugujemo revitalizaciju. Međunarodnim konkursima smo dobili idejna rešenja za Trg Nikole Pašića, skver ispred Bitefa, Skver Mike Alasa, Terazijsku terasu i Savski trg. Neka idejna rešenja smo dobili i donacijama, kao što su Trg Raše Popova i raskrsnica ulica Džordža Vašingtona, Dalmatinske, Hilandarske i Palmotićeve. U planu nam je da se posvetimo realizaciji svih konkursnih rešenja u skladu sa planskom dokumentacijom i finansijskim mogućnostima grada - zaključuje gradski urbanista.


Uz vožnju "Vrapcem" i časopis o ekologiji


Proširenje pešačke zone u centru Beograda zahteva uvođenje uslužnog prevoza za stanovnike centralne opštine, kao i za turiste, a ovaj problem, prema rečima Stojčića, biće rešen već najavljivanim projektom "Vrabac".

- Četiri električna vozila bi dnevno opsluživala oko 600-900 građana (20-30 korisnika na sat, po vozilu), što znači da bi na godišnjem nivou mogla da prevezu i do 300.000 korisnika - kako stanovnika užeg gradskog jezgra, tako i turista koji koriste usluge u pešačkoj zoni. Pritom, zbog prikladnog izgleda vozila, malih dimenzija i tihog rada, ne bi bilo narušavanja funkcionalnosti pešačke zone, a električni pogon vozila garantuje da njihovo prisustvo neće dovesti do povećanog zagađenja vazduha - objašnjava sagovornik eKapije i dodaje da će prevoz putnika ovim vozilima će biti besplatan.

On ističe da će se putem magazina koji će se besplatno čitati i deliti u vozilima Vrabac servisa, građani informisati o temama vezanim za ekologiju, jer je, kako kaže, cilj projekta Vrabac problema transporta građana u okviru užeg centra Beograda bez zagađenja vazduha, a ujedno i podizanje svesti građana o značaju očuvanja životne sredine.

Branislava Petrović



Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.