DNK analizom do boljih rezultata u govedarstvu - Kako da srpska krava sustigne kanadsku

Kvalitetan genetski materijal preduslov je za efikasnu proizvodnju mleka. Investicija u genomsku selekciju najisplativija je investicija, jer na veoma brz, jednostavan i jeftin način možemo uraditi analizu potencijala svakog grla posebno i sa velikom tačnošću utvrditi kakva je perspektiva grla u proizvodnji mleka.

Dosadašnji rad na selekciji u našoj zemlji nije ostavio željene rezultate i zato se javila potreba za promenom. Selekcija - oplemenjivanje u govedarstvu, dugotrajan je i ozbiljan posao koji zahteva pre svega vreme, a na kraju rezultati mogu biti van očekivanja. Da bi se dobio kvalitatan priplodni bik, koga ćete koristi za veštačko osemenjavanje potrebno je vreme od šest godina, a može se desiti da na kraju sav taj posao ne da dobre rezultate. Genomska selekcija prvi put u Srbiji urađena je 16. marta 2018. i s obzirom na to da ova tehnologija do sada nije bila prihvaćena u našoj zemlji, savetodavci iz Poljoprivrednih stručnih savetodavnih službi imali su priliku početkom marta 2019. da se bolje upoznaju sa ovim načinom selekcije i uzimanjem uzoraka, a stečeno znanje dalje da prenose na zainteresovane stočare.

Kako objašnjava Gordana Vujaklija, savetodavac iz Lozničke stručne savetodavne službe, genomska selekcija učiniće da se stabilizuje stanje u govedarstvu jer selekcija putem DNK analize obezbeđuje podizanje produktivnosti i konkurentnosti u mlečnom govedarstvu. Genomska selekcija je najnaprednija tehnologija, kojom se sa visokom tačnošću mogu odrediti roditeljski parovi sa stopostotnom tačnošću. Omogućava bolju kontrolu porekla, a njena najveća prednost je što poboljšava svojstva kao što su dugovečnost, lakoća teljenja i plodnost.


Prema njenim rečima, u svetu je ova metoda odavno prihvaćena, a kod nas se tek sada preuzimaju konkretni koraci. Inicijator projekta je Boris Berisavljević, eminentni stručnjak iz oblasti genetike i selekcije, a projekat je prihvaćen od strane Instituta za primenu nauke u poljoprivredi ali sa akcentom na selekciju u korist poboljšanja mlečnosti goveda. Proizvodnja mleka po grlu u Srbiji nije na zavidnom nivou i na tom polju ima prostora za rad i napredovanje a ukoliko se želimo uključiti u trku i na evropskom tržištu moramo proizvoditi veće količine ali i kvalitetnije mleko. S obzirom da se kod nas u mlečnom govedarstvu koriiste i druge rase a ne samo mlečne i da se po grlu na godišnjem nivou ostvari u proseku 6.000 litra mleka, jasno je da se problem mora rešavati.

Cilj je da muzne krave daju bar 10.000 litara mleka, a podatak da je u Kanadi prosečna mlečnost oko 20.000 litara i više, pokazuje kakav je posao pred nama i kakva nam je konkurencija i zato zajednički zadatak savetodavaca je da svojim znanjem pomognu stočarima da ostvare što bolje rezultate.

- Praktični deo obuke obavljen je na jednoj od najuspešnijih farmi krava kod nas, gde se upravo i postiže željena mlečnost od 10.000 litara po grlu. U pitanju je farma u Petrovčiću koja je i ogledna farma Instituta za primenu nauke, gde su nam objasnili na koji način se uzorci uzimaju kao i kako se sprovodi njihova priprema i identifikacija za DNK analizu na kojima će biti urađena genomska kontrola - kaže Gordana.

Uzorci su ustvari nekoliko dlaka koje se uzimaju sa korena repa i šalju na analizu u Kanadu a cena analize po uzorku koštaće otprilike 45 USD. Za sada ne postoji mogućnost testiranja uzoraka u našoj zemlji, ali možda u nekom budućem vremenu i tako nešto bude dostupno.

Za sada, zadatak savetodavaca je da farmerima predoče značaj genomske selekcije, jer, praktično, iz 20-40 dlaka uzetih iz repa teleta mogu se dobiti podaci o potencijalu grla. Na osnovu nje proizvođači mogu odlučiti da li grlo žele da zadrže ili ne, i tako ostvare značajnu uštedu na troškovima gajenja podmlatka.

Poljosavet doo Loznica

Gordana Vujaklija

dnk analiza krava

kako povećati prinos kravljeg mleka

genomska selekcija krava

kako povećati mlečnost grla