Izvor: Danas | Ponedeljak, 25.03.2019.| 08:47
Izdvojite članak Odštampajte vest

ARSIĆ: Srpska privreda raste sporije od regiona

Milojko Arsić (Foto: Medija centar Beograd)
Uzrok negativnih trendova u srpskoj privredi je kombinacija unutrašnjih slabosti, kao što je pad proizvodnje struje i uglja EPS-a zbog lošeg upravljanja kompanijom i spoljnih faktora kao što je usporavanje privrede u Evropskoj uniji, pad proizvodnje automobila i prohibitivne carine Kosova i Metohije za robu iz Srbije, rečeno je uoči vikenda na predstavljanju Kvartalnog monitora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- Osnovni problem privrede je niži trend rasta od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope. Ne može se celo usporavanje privrede pripisati usporavanju EU. U prva tri kvartala prošle godine kvartalni rast BDP-a bio je oko 1%, a u četvrtom kvartalu 0,3%, što je oko 1,2% na godišnjem nivou. Nijedna zemlja CIE nema toliko usporavanje u poslednjem kvartalu, što ukazuje da su problemi unutrašnji. Ono što država može da uradi jeste da reši problem lošeg menadžmenta u EPS-u, ali umesto toga vlada minimizira štetu ili je čak negira - rekao je Milojko Arsić, glavni urednik Kvartalnog monitora.

On je ukazao na potrebu za antirecesionim merama države, s obzirom da postoji fiskalni prostor između budžetskog suficita i umerenog deficita do 1% BDP-a koji ne bi ugrozio javni dug.

- Najveći efekat imaju javne investicije, kao i ulaganje u nauku i inovacije. Država bi trebalo da odustane od dividendi javnih preduzeća, jer imamo apsurd da se uzima novac iz javnih preduzeća za investicije za suficit budžeta - napominje Arsić, dodajući da je to možda bilo opravdano 2014. i 2015, ali ne i sada.

Arsić ukazuje i na veliki rast deficita platnog bilansa poslednje dve godine, pre svega zbog jačanja dinara u odnosu na evro.

- Rast robnog deficita ne može se objasniti samo uvozom opreme zbog investicija, jer i druge zemlje CIE koje su imale visoke stope rasta su istovremeno imale ravnotežen platni bilans ili čak suficit. Jačanje dinara od 6% u odnosu na evro poslednje dve godine nema uporište u realnoj snazi ekonomije, a istovremeno produktivnost stagnira. Samo još hrvatska kuna i rumunski lej je jačao u odnosu na evro u CIE, sve ostale valute su slabile - upozorio je Arsić, napominjući da bi NBS trebalo da interveniše tako da dopusti da dinar oslabi prema evru.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.