Izvor: Promo | Petak, 22.03.2019.| 12:16
Izdvojite članak Odštampajte vest

Administrativna uprava kanala Dunav-Crno more organizuje tradicionalni susret u Beogradu sa partnerima iz Srbije i regiona

Daniel Georgescu
Tradicionalni, četvrti događaj pod nazivom "Kanal Dunav – Crno more susreće partnere iz Srbije" biće održan 27. marta u 19h u restoranu Top of the Hub u poslovnom centru Ušće u Beogradu i okupiće najvažnije ličnosti iz oblasti vodnog transporta u Srbiji, tradicionalne partnere Uprave plovnih kanala, kao što su JRB, DTL (Dunavska Transportna Logistika), Tomi Trade Smederevo, Elixir Group, CFND, predstavnici luke Prahovo i mnogi drugi.

Kanal Dunav – Crno more jeste naročito važna veza u okviru navigacionog sistema Dunava, kroz koji je ova reka povezana sa prvoklasnom morskom lukom Konstanca, koja je u stanju da primi najveće brodove koji prolaze kroz Bosfor i Suecki kanal.

Uprava plovnih kanala posluje na dva plovna kanala: Dunav – Crno more i Poarta Alba – Midia Navodari, četiri prevodnice (Černavoda, Ađiđa, Ovidiu, Navodari), i četiri luke (Basarbi, Medžidija, Ovidiu i Luminica).

Veza rečnog i morskog saobraćaja u luci Konstanca i na plovnim kanalima Dunav – Crno more i Poarta Alba – Midia Navodari daje vrednost čitavom transevropskom sistemu plovnih puteva Rajna – Dunav. Kanal Crno more – Dunav povezuje Dunav sa lukom Konstanca, skraćujući za 400 km prevoz robe od Crnog mora do luka na Dunavu u srednjoj Evropi. Uz to, roba iz Australije i sa Dalekog istoka koja putuje u srednju Evropu prelazi oko 4.000 km manje u poređenju sa rutom Suecki kanal – Severno more.

U skladu sa standardima UN i EK, kanal Dunav – Crno more, u dužini od 64,4 km, registrovan je kao unutrašnji kanal šeste klase, što je najviša moguća međunarodna klasifikacija za kanale tog tipa, a kanal Poarta Alba – Midia Navodari pripada petoj klasi unutrašnjih kanala i ima dužinu od 27,5 km.

Ova dva kanala se koriste za prevoz robe i putnika rečnim plovilima i malim plovilima bez potisnog sistema u formaciji konvoja ili uparenim po dužini u oba plovna pravca. Tehničke karakteristike kanala Dunav – Crno more omogućavaju prolaz svih vrsta robe bez ikakvih posebnih ograničenja (crni i obojeni metali, ugalj, laminati, hemijska đubriva, naftne prerađevine, žitarice itd.).

Na oba kanala nalaze se luke koje obavljaju sve brodske radnje i pružaju uslugu privremenog skladištenja robe. Objekti namenjeni ovim aktivnostima nalaze se u lukama Basarbi, Medžidija, Ovidiu i Luminica.

Transport robe i putnika na oba kanala obavlja se u uslovima maksimalne bezbednosti i minimalnog uticaja na životnu okolinu, čemu doprinose i evropski grantovi.

U periodu od 2007. do 2013. razvojna strategija Uprave plovnih kanala fokusirala se na modernizaciju infrastrukture plovnih puteva da bi se obezbedila sigurna plovidba u skladu sa evropskim standardima.

Što se tiče bezbednosti plovidbe, uvedene su mere vezane za sistem informisanja RIS (River Information Services) i signalizaciju na plovnim putevima. Takođe, uveden je sistem praćenja kvaliteta vode, u skladu sa ekološkim zahtevima.

U okviru plana za period od 2014. do 2020. kompanija je započela pripremu studija izvodljivosti i tehničke dokumentacije u cilju pripreme projekata u okviru Master plana u oblasti transporta u Rumuniji, koji će se finansirati kroz EU grantove u okviru HIOP (High Infrastructural Operational Program). Takođe, u ovom periodu, kompanija će započeti i drugu fazu velikog projekta "Modernizacija prevodnica, opreme i instalacija", koja se finansira kroz isti program.

Nastavak svih projekata koji za cilj imaju da poboljšaju plovnost Dunava, koji igra važnu ulogu u razvoju međunarodnih odnosa, jeste glavna motivacija svih učesnika u ovoj oblasti.

Pogodnosti tranzita na ovim plovnim putevima jednake su za sve autorizovane brodove i konvoje, bez obzira na poreklo, po važećim rumunskim zakonima.

Od 1990. saobraćaj sa Srbijom se konstantno povećava, pošto su partneri iz Srbije među glavnim korisnicima brodske infrastrukture u nadležnosti Uprave plovnih kanala.

Počev od 2013. Srbija je lider u obimu teretnog transporta na kanalu Dunav – Crno more, uključujući poljoprivredne proizvode, metalne rude, koks, naftne prerađevine, metale, hemikalije itd.

Mora se naglasiti važnost razvoja rumunsko-srpske saradnje, a takođe se mora pohvaliti i zanimanje za bilateralne sastanke koji zbližavaju poslovne partnere, investitore i vlasti Rumunije i Srbije, koji se moraju pohvaliti za svoj rad i ohrabriti da nastave da učestvuju u razvoju brodskog saobraćaja.

Analiza statističkih podataka o prevozu robe plovnim putevima u Rumuniji pokazuje da je saobraćaj sa Srbijom činio 27% u 2013, 20% u 2014, 22% u 2015, 23% u 2016, 21% u 2017 i 21% u 2018.

Takođe, što se tiče rumunsko-srpske saradnje, mora se napomenuti sledeće:

– Uprava plovnih kanala sarađuje sa Direkcijom za vodene puteve Srbije (Plovput) od 2009, kada je, zajedno sa devet drugih kompanija započet projekat "Mreža uprava na Dunavu" ("Network of Danube Waterways Administrations" – NEWADA), a saradnja se nastavila novim projektom NEWADA Duo, započetim 2012.

– Danube STREAM (2017-2019) jeste nastavak uspešne saradnje ovih uprava, sa naglaskom na pokretanje dijaloga na nacionalnom i međunarodnom nivou između uprava i institucija koje su zadužene za zaštitu prirodnih životnih staništa na Dunavu, uz povećanu transparentnost saradnje.

U svetlu dobrih radnih odnosa sa srpskim partnerima, Uprava plovnih kanala razmatra razvoj projekata za proširenje brodskog saobraćaja i robne razmene između ove dve zemlje.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.