Francisko Parodi, stalni predstavnik MMF-a u BiH - Stanje u državnim preduzećima sve gore

Državna preduzeća ne doprinose dovoljno ekonomiji, a politika izbegava doneti odluke o njihovom saniranju, jer su politički riskantne, kaže Francisko Parodi, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u BiH, koji je napravio prvu analizu stanja u državnim preduzećima u BiH.

- Jako je teško u BiH doneti potrebne odluke u interesu javnosti zato što je politička cena ogromna. I vlasti su toga svesne - rekao je Parodi u intervjuu za Nezavisne.

Kako definišete javna preduzeća? Da li je to preduzeće kojem je država većinski vlasnik ili je to svako preduzeće izlistano na javnoj berzi?

- Ako je neka vlada, odnosno država većinski vlasnik deonica nekog preduzeća, onda kažemo da su to preduzeća u državnom vlasništvu. Mi smo napravili jednu analizu svih 550 preduzeća u BiH kojima je država većinski vlasnik.

Šta vas je najviše iznenadilo u vašoj analizi?

- Veličina sektora. Takođe, prilično me iznenadila količina neplaćenih poreza i doprinosa. Sve to jako utiče na kvalitet zdravstvenog sektora, visinu penzija, likvidnost sistema. Iznenadilo me i da su u RS, na primer, dve trećine državnih preduzeća suočene s visokim finansijskim rizicima, a u njima radi čak 23.000 ljudi. U FBiH je u riziku polovina kompanija. Mnogo državnih preduzeća je suočeno s velikim rizicima, a u njima radi mnogo ljudi. Pritom, mnogo ljudi se pita šta će biti kada BiH uđe u EU, a ja im kažem - vi se već takmičite s preduzećima iz EU. Vi ste već deo evropske ekonomije. A stanje vaših državnih preduzeća utiče na vaše šanse da budete uspešni, a javnost skoro ništa ne zna u kakvom su stvarno stanju. Nama je trebala godina i po da uopšte dođemo do podataka, a u Estoniji, na primer, su svi podaci javno dostupni svakome na internetu, jednostavno kliknete na javno preduzeće i dobijete sve podatke - od menadžmenta, biografija, finansija, poslovanja..., a u BiH - ništa. To tako ne bi smelo da bude.

Ako je MMF-u trebalo godinu i po, šta mislite koliko bi trebalo meni?

- Pričaćete mi kad se penzionišete! Ali ozbiljno, osnovni princip za sva preduzeća je transparentnost i odgovorno upravljanje. Svaki vlasnik je zakonom obavezan da bude dobar vlasnik: prvo, morate da znate šta posedujete. FBiH, na primer, samo delom zna šta poseduje. U RS postoji kompletna lista vlasništva u državnim preduzećima, ali nije osvežena već duži niz godina. Drugim rečima, javnost danas ne može tačno znati čime RS raspolaže. Drugo, morate da znate zbog čega ste vlasnik tih preduzeća. Cilj vladi ili opštinskoj administraciji može biti, recimo, obavljanje javne usluge prevoza. Treće, kao dobar vlasnik morate da imenujete stručan menadžment. U BiH su imenovanja u upravne i nadzorne odbore državnih preduzeća tesno povezana s političkim krugovima. Četvrto, kao dobar vlasnik morate redovno da analizirate finansije preduzeća. A ako je vlasnik vlada, moraćete finansije u potpunosti da stavite na uvid javnosti, koja je, na kraju krajeva, konačni vlasnik. Ne treba posebno naglašavati da ovo u BiH ne postoji. Mi smo u našoj analizi pokazali da čak 134 državna preduzeća u BiH ne podnose finansijske izveštaje na vreme! Peto, morate da znate šta želite da uradite sa svojom imovinom. Ako utvrdite da su vaša preduzeća u problemu, morate da preduzmete neke mere.

Javna je tajna da je to tako zato što državna preduzeća ne služe u javnom interesu, nego služe interesu stranaka. Slažete li se?

- Suština je da mora da se uspostavi transparentno upravljanje. Javnost mora da zna šta državna preduzeća rade i kakav je cilj. A kao što sam Vam upravo pokazao, to se u BiH uglavnom ne dešava. U svim državnim preduzećima u BiH, menadžment i nadzor se menjaju kada se promene partije na vlasti. Tako da sve ukazuje na to da su politički interesi iznad javnog interesa.

U kakvom su stanju državna preduzeća?

- Državna preduzeća očigledno ne doprinose dovoljno ekonomiji. Kada dodate dug državnih preduzeća, javna zaduženost u BiH je 60%, a o tome se ne govori često. Vi čujete podatak da je zaduženost 40% BDP-a, ali se ne govori o još dodatnih 20% dugova državnih preduzeća. Dalje, sektor je veoma veliki, čini 10% ekonomije. Samo u RS 37.500 ljudi radi u tim preduzećima. U njima se nalazi 30% ukupne javne imovine. Da bi se svi ovi problemi mogli rešiti, potrebne su odlučne i bolne političke odluke. Mnogo je troškova, mnogo menadžerskih pozicija, a s obzirom na to da menadžere imenuju vlasti, ovo su preduzeća koja suštinski kontroliše vlada.

Odnosno ono što sam rekao malopre, ona služe partijama, zar ne?

- Vidite koliko se trudim da budem diplomata! Reći ću ovo: Jako je teško u BiH doneti potrebne odluke u interesu javnosti zato što je politička cena ogromna. I vlasti su toga svesne.

Šta je rešenje - privatizacija ili rekonstrukcija?

- Ja mislim da svaku kompaniju treba analizirati posebno. Ne postoje jednoznačne odluke za sve. Morate razmotriti i ciljeve preduzeća, sposobnost da posluje, itd. Nijedno preduzeće ne posluje u izolaciji. Za neka državna preduzeća privatizacija može biti rešenje, za neka zatvaranje, neka mogu biti privremeno data u koncesiju, za neka rešenje je javno-privatno partnerstvo, itd.

Šta vam kažu političari, šta oni žele uraditi?

- Već tri i po godine razgovaram s različitim zvaničnicima i svima je jasno da sektor ne posluje kako bi trebalo i mogao. Svesni su da je previše državnih preduzeća koja nisu u dobrom stanju. Svesni su da su krupne odluke koje se moraju doneti politički riskantne. Takođe su svesni percepcije javnosti da je dosadašnja privatizacija urađena loše, da je dovela do ogromne koncentracije bogatstva u rukama nekoliko ljudi, a da se za one najranjivije, gubitnike u privatizacijama, niko nije pobrinuo. Kao rezultat privatizacije, malo ljudi je dobilo mnogo, a mnogo ljudi je izgubilo sve. Zbog svega toga, političari žele izbeći rizike koje bi privatizacija mogla doneti. Ali problem je što je, dok oni razmišljaju šta da urade, stanje u državnim preduzećima iz dana u dan sve gore.