Izvor: Politika | Ponedeljak, 11.02.2019.| 15:21

Zeleno svetlo za odstrel divljih svinja zbog afričke kuge

(Foto: YouTube)
Zbog opasnosti od širenja afričke kuge svinja (AKS) Ministarstvo poljoprivrede objavilo je instrukcije u vezi sa lovom divljih svinja, koje su glavni prenosioci ove smrtonosne bolesti životinja protiv koje ne postoji vakcina.

Pojačan odstrel divljih svinja dozvoljen je na 20 lovišta u Banatu. Ovo je bio očekivan potez zbog blizine granice sa Rumunijom, odakle nam preti najveća opasnost. Ova bolest, koja može da prouzrokuje velike ekonomske štete, nedavno je otkrivena na farmi kod Temišvara, na svega tridesetak kilometara od naše zemlje.

U banatskim lovištima, koja se nalaze u opštinama Kikinda, Vršac, Čoka, Bela Crkva, Žitište… predviđen je odstrel divljih svinja do biološkog minimuma – što je 50% optimalnog broja divljači u lovištu. Slično se nalaže i na devet lokacija u istočnoj Srbiji ali do postizanja brojnosti 70% od matičnog fonda divljih svinja. Navodi se da ove mere mogu da se sprovode bez posebnog odobrenja pa i u vreme zabrane lova. Lovcima se nalažu stroge mere dezinfekcije opreme i vozila kao i obavezno slanje uzoraka mesa odstreljenih divljih svinja na analizu. Meso se može stavljati u promet samo u slučaju da nije potvrđeno prisustvo virusa AKS.

Bolest afričke kuge svinja, koja nije opasna za ljude, već treću godinu se širi Evropom. U Rumuniji je zbog pojave zaraze usmrćeno više od 361.000 svinja a u Belgiji više od 5.000. Pojačanu veterinarsku zaštitu proglasile su Bugarska, Italija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Estonija, Češka i Mađarska. Da bi zaustavila prolazak divljih svinja Danska je nedavno počela da podiže ogradu duž granice sa Nemačkom.

Zbog zaštite svinjarstva i mesne industrije preventivni odstrel divljih svinja na snazi je u svim zemljama kojima preti opasnost.

U Hrvatskoj je objavljena naredba o odstrelu oko 20.000 divljih svinja, prenose hrvatski mediji i ističu da je ova odluka izazvala oprečne komentare u javnosti. Dok je jedni smatraju previše radikalnom, stručnjaci tvrde kako populacija neće biti ugrožena jer će se brojčano stanje ovih životinja vratiti na pređašnje dve godine nakon prestanka naredbe. Predstavnici mesnih industrija strahuju od najgoreg scenarija koji bi mogao da ih zadesi u slučaju pojave ove bolesti od koje bi se ekonomski teško oporavili. U slučaju pojave žarišta sprovodi se eutanazija celih farmi koje često broje i nekoliko hiljada svinja.

Prema podacima Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE) bolest je prisutna na afričkom, evropskom a odnedavno i na azijskom kontinentu. Interesantno je da je samo u Evropi bolest osim kod domaćih životinja na farmama potvrđena i kod divljih svinja. U Americi zaraza nikada nije prijavljena. Do sada je zaraženo i ubijeno više od 800.000 svinja, a gotovo 90% u Evropi.

Prema saopštenju objavljenom na lovačkom portalu Srbijalov, instrukcije države dolaze u momentu kada je reprodukcioni ciklus na vrhuncu i zbog toga apeluju na svoje članove da se drže lovačkog kodeksa.

– Divlje krmače su visoko suprasne ili već vode prasiće jer je parenje divljih svinja jesenas počelo znatno ranije nego inače. Lovci su sada na ispitu da ne pucaju na krmače nego na veprove i nazimad – navodi se u uputstvu. Lovci su saglasi da je zbog opasnosti od širenja bolesti redukcija brojnosti mera koja je morala da bude uvedena ali upozoravaju da se ona odnosi na broj jedinki.

– Na krmače treba pucati samo baš u krajnjoj nuždi – navodi se u saopštenju.


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.