Izvor: Agroklub | Ponedeljak, 11.02.2019.| 15:06

Vinogradarska godina se više ne poznaje po Svetom Trifunu - Globalno otopljavanje utiče na crvena vina

(Foto: Cirkovic Milos/shutterstock.com )
Iako je to običaj od vajkada, vinogradarska godina više ne može da se prognozira na Svetog Trifuna. Klimatske promene i globalno zagrevanje sve se više odražava na pojedine grane agrara, a naročito na vinogradarstvo. O tome kakva je bila prošla i godine iza nas, a kakav kvalitet vina možemo da očekujemo u 2019. govorio je docent doktor biotehničkih nauka Aleksandar Petrović koji je i član državne komisije za puštanje vina u promet i zaštite geografske oznake.

Globalno otopljavanje pravi veliki problem

- Praktično nema dana kad ne probam bar 10 različitih vina i iskreno to globalno otopljavanje pravi veliki problem kod crvenih vina naročito, a kod belih vina je standard. Ljudi i dalje beru grožđe po kalendaru, dešava se da rane sorte koje treba brati krajem avgusta do 15. septembra imaju dosta šećera i onda se javlja visok procenat alkohola. Taj visok alkohol zatvara arome vina, maskira miris, a s druge strane, nemate dovoljno kiselina, svežine i nemate meru u belom vinu. Onda dobijate tupo vino, ravno - kaže Petrović.

Zatim, tu je po njegovim rečima problem i što pojedini proizvođači stavljaju više vinobrana nego što je potrebno, što odaje tonove belog luka.

- Kod crvenog vina i crnog grožđa imamo drugi problem - nemamo zdrave tanine, zelene tanine - kako ih mi zovemo, kaberne nema dovoljan procenat šećera, a pojedine sorte zbog visokih temperatura i sparušenosti, nemaju tečnog dela, već su kašaste pri muljanju - ističe Petrović.

Važna je i podloga na koju je loza kalemljena

Dok se 2012. i 2013. pamte kao dobre godine za vino i grožđe, sledeće usled visokih temperatura obaraju kvalitet vina u Srbiji, a s druge strane ovaj klimat dobro pogoduje Mađarima i sve više Nemcima. Kako onda možemo da utičemo na uzgoj grožđa i umanjimo ili eliminišemo posledice koje se odražavaju na kvalitet vina?

- Kvalitet vina zavisi pre svega od kvaliteta grožđa koje je osnov vina, zatim od kvaliteta tehnološkog postupka, od načina nege, odležavanja vina i čuvanja gotovog vina. Na faktore na koje ne možete da utičete je sorta, jer vi ne možete na svake dve godine da krčite vinograd i da probate drugu sortu. Važna je podloga na koju je loza kalemljena, sadržaj kiselina za tu sortu vina, izuzetno je važna struktura zemljišta, da li je glina ili neka druga - kaže Aleksandar.

Ostalo, kako dalje objašnjava, zavisi od samog vinara koji će biti momenat berbe, sadržaj šećera i kiselina, fitosanitarno stanje, koliko grožđe zdravo, onda zavisi i od mašina koje se koriste u tehnološkom procesu, filtracija i slično.

- Leti je bitna ta varijabilna temperatura i sve što ste radili, od makaza do boce, možete da upropastite lošim čuvanjem vina. Vrlo je važno da se hrastovina u kom odležavaju vina lepo integriše, pa da možete da prepoznate sortu.

U Srbiji se najviše proizvodi belo vino

U Srbiji je 25 000 ha pod vinovom lozom, najviše se proizvodi belo vino, nekih 60%, zatim crveno i vrlo malo roze. Najviše dominiraju stona vina - 90%, a ostalo kvalitetno sa geografskim poreklom. Međutim, iako povoljno područje, prema rečima Petrovića, mi nemamo višedecenijski kontinuitet u proizvodnji vina.

- Sad se koristi taj termin 'teruar', kad se prevede sa francuskog znači zemljište, međutim, za vino nije važno samo zemljište, već interakcija sorte, podloge na koju je kalemljena, mikroklime ispod samog čokota, zemljišta i ljudskog faktora. Mi moramo da priznamo da su kod nas vinogradi relativno mladi, zbog ratova, krčenja, različitih trendova i tranzicije, pa dosta godina treba da protekne da bi se dobila specifičnost koju u startu imaju italijanska, pa i australijska vina, pa kad probate vina iz uvoza, čak i ako ne znamo zemlju, znate da nije naše - naglašava Petrović.

Rano je za prognozu, godina više ne može da se predvidi

Na Svetog Trifuna, običaj je da se oreže loza, a čokot zalije vinom, da bi vinograd dobro rodio, pa ako na Trivundan padne sneg, godina će biti rodna, ako je vedro – sušna. Međutim, dok smo pre samo par desetina godina, na 14. februar i mogli da predvidimo vinogradarsku i uopšte poljoprivrednu godinu, danas je to teško čak i za dobre meteorologe.

- Rano je prognozirati 2019. godinu, bilo je snega, zemljište je bilo natopljeno, vlage ima, ali to je jedna igranka koja do samog kraja ne zna kako će se završtiti. Evo u pojedinim vinogorjima, prošle godine, obećavao je dobar avgust, dobar septembar, onda padoše one kiše u oktobru kad su istrulili rizlinzi, mnogo je teško sada da bilo ko proceni - kaže Petrović.

Kako godina više ne može da se predvidi, ostaje nam da pratimo najnovija tehnološka dostignuća. Međutim, i u toj trci pojedini opet gube.

- Jedino što možemo da uradimo da smanjimo posledice klime, jeste da analiziramo rešenja i načine u popravci kiselina kod belih vina, a kod crvenih vina planirano skidanje semenki, uklanjanje semenki. Ali, to su sve tehnike koje mali proizvođač ne može tako jednostavno da postigne. I dalje se traže rešenja za crvena vina, ne samo kod nas nego svuda u svetu. Sve zavisi od godine do godine i prava procedura tu praktično ne postoji - zaključuje Aleksandar.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.