Izvor: Novosti | Četvrtak, 07.02.2019.| 08:02
Izdvojite članak Odštampajte vest

Žalba Strazburu zbog privatizacije 200.000 hektara zadružne zemlje u Vojvodini - Prodate njive vredne 2 mlrd EUR

Savez udruženja akcionara (SUA) Vojvodine uputio je 5. februara žalbu Evropskom komitetu za ljudska prava u Strazburu povodom nezakonite privatizacije zadružne zemlje. Bivši radnici i akcionari poljoprivrednih preduzeća, kao i zadrugari koji polažu pravo na otuđene oranice, obratiće se narednih dana i Evropskoj komisiji u Briselu pozivanjem na poglavlje 23 o pristupanju Srbije EU, koje podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava i borbu protiv korupcije.

Predsednik SUA Veselin Muhadinović rekao je da će biti zatraženo da pored 24 sporne privatizacije u našoj zemlji, koje su bile predmet istrage Republičkog tužilaštva za organizovani kriminal (između ostalog i na zahtev EU), 25. takva privatizacija bude prodaja 63 poljoprivredna preduzeća u Vojvodini. Prema njegovim rečima, nelegalno prepisivanje zadružne i državne zemlje na nove vlasnike stavlja privatizaciju agrara na prvo mesto problematičnih privatizacija u Srbiji.

- Uzurpirano je oko 200.000 hektara zadružne zemlje "pretvaranjem" u društvenu, koja je potom prodata biznismenima. Ako se računa da hektar košta 10.000 EUR, to je 2 mlrd EUR opljačkanih od naroda. To već najmanje 10 godina znaju svi nadležni organi, ali niko ništa ne preduzima osim Saveta za borbu protiv korupcije, čiji se stavovi, kao i zahtevi zadrugara, ignorišu - ističe predstavnik akcionara bivšeg Poljoprivrednog kombinata "Prvi maj" u Ruskom Krsturu Mihajlo Katona.

U svom izveštaju o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, koji je dostavljen Vladi Srbije, Savet za borbu protiv korupcije naveo je da "nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ima za posledicu da je desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta promenilo status iz javne u privatnu svojinu bez ikakve naknade, samo na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora".

Naznačeno je da je pritom kupac ispunio obaveze za imovinu "koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu, koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine". Savet je ukazao da je pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu uzrokovalo nesagledivu štetu, čije tačne razmere nije mogao da utvrdi "imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017. godine nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon postupka privatizacije".

Prema stavu Saveta za borbu protiv korupcije, prikrivanje pravih podataka jasno upućuje na zaključak da se štiti privatni, a ne državni interes. Naveden je primer biznismena Mileta Jerkovića, koji je u postupku privatizacije poljoprivrednih preduzeća raspolagao sa preko 30.000 hektara najplodnije vojvođanske zemlje u državnom i društvenom vlasništvu.

- Nakon raskida ugovora sa Jerkovićem, u katastru je evidentirano zemljište u društvenoj, državnoj i mešovitoj svojini od 4.000 hektara, dok za 28.000 hektara ne postoji nikakav trag - predočio je Savet za borbu protiv korupcije.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.