Izvor: eKapija | Petak, 01.02.2019.| 12:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Slaba integracija tržišta struje u regionu košta 16 mil EUR godišnje - Najveći izazovi pravni, politički i institucionalni

Ilustracija (Foto: PhotographyByMK/shutterstock.com)
Liberalizacija tržišta, ekonomske cene, regulacioni okviri koje postavlja država, spor oko gradnje mini hidroelektrana, neke su od tema kojima su se bavili učesnici međunarodne stručne konferencije "Elektroenergetika u regionu - razvoj tržišta", u organizaciji Balkanmagazina i Elektroprivrede Srbije (EPS), održane u četvrtak (31. januara) u Beogradu.

Iako su sve zemlje regiona Zapadnog Balkana prihvatile obavezu da otvore tržište električne energije, liberalizacija u nekim zemljama ipak nije počela, dok se u nekim drugim manje ili više sprovodi.

Kada je reč o energetskoj koristi koju imamo od mini hidroelektrana, u odnosu na štetu koja se pričinjava životnoj sredini, i kako Energetska zajednica posmatra celo pitanje oko MHE, rečeno je da je u energetskom bilansu Srbije za 2018. učešće MHE bilo 1%, a ostalih obnovljivih izvora energije (OIE) 3%. Takođe, zaključeno je da Energetska zajednica nema preferencije prema određenom vidu energije.

- Sve zemlje imaju potpuno jasan okvir koji moraju da primene. Uvek se radi studija procene uticaja na životnu sredinu i to je ono što odlučuje da li je nešto adekvatno ili ne. Mi ne treba da protežiramo ili zabranjujemo nešto, moraju da se poštuju propisi, a propisi moraju biti jasni - izjavila je Jasmina Trhulj, šef sektora za električnu energiju Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope.

Ona je dodala i da su trenutno najveći izazovi za regionalnu integraciju tržišta struje pravne, političke i institucionalne prirode.

Kako je rekla, za potpunu integraciju tržišta električne energije Zapadnog Balkana u evropsko tržište struje neophodno je unaprediti pravnu regulativu i uvesti ista pravila za sve zemlje, a pre toga treba izmeniti ugovor o Energetskoj zajednici.

- Evropska komisija je u decembru prošle godine pokrenula proceduru izmene ugovora o Energetskoj zajednici i do sada su održana dva sastanka na kojima je učestvovala i Srbija.

Regionalna integracija tržišta električne energije ipak ide sporo, dodala je Trhulj, navodeći da od novembra 2017. godine do istog meseca 2018. napredak iznosi svega 5%.

- Posledice slabe integracije tržišta struje u regionu je godišnji gubitak od oko 16 mil EUR - rekla je Trhulj.

(Foto: Paolo Diani/shutterstock.com)
Regionalna integracija, prema njenim rečima, treba da omogući svim kupcima da biraju prodavca električne energije i da cene određuje tržište, a ne da se administrativno regulišu.


Takse EU za emisiju CO2?

David Žarković, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu EPS-a, rekao je da se "šuška" da bi EU mogla za zemlje Zapadnog Balkana da uvede takse za proizvođače električne energije, zbog emisija ugljen-dioksida. On je rekao da bi to bio veliki udar na cenu struje, ali i da ne zna da li će se to dogoditi.

- Postoje već određeni šumovi da bi za zapadnobalkansku šestorku mogla da bude uvedena taksa. Mi sigurno nećemo ući u CO2 mehanizam, ali zamislite udar na trenutnu cenu od 24 EUR po megavat satu - to bi bio veliki porast - naveo je Žarković.

Jasmina Trhulj je rekla da ne postoji još nikakav vremenski okvir po tom pitanju, kao i da je je u toku izrada studije za subvencije u sektoru uglja i da njom EEZ želi da počne razgovore na tu temu.


Srpska struja najjeftinija u regionu

Govoreći o tržištima električne energije na Zapadnom Balkanu, Trhulj je prethodno rekla da Srbija ima najnižu cenu struje u regonu od sedam evrocenti po kilovat-satu, dok Bugarska ima najnižu cenu od zemalja EU.

Ona je napomenula da je potrebno da brinemo o održivom razvoju i o nasleđu za naredne generacije.

- Kada je električna energija jeftina, vi ne vidite kako je trošite. Kada cena raste, potrošači se tada prilagođavaju, te je najbolja energetska efikasnost zapravo kada je cena struje nešto viša. Ako je električna energija jeftina, vi nemate održivi razvoj koji znači da ćete zadovoljiti potrebe ove generacije, ali ne na račun sledeće - istakla je Trhulj.

Na konferenciji u Beogradu učestvovali su i Dalibor Muratović, direktor Direkcije za distribuciju električne energije MH Elektroprivrede Republike Srpske, i Darko Krivokapić, izvršni rukovodilac za upravljanje energijom Elektroprivrede Crne Gore.

S.P.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.