Izvor: eKapija | Petak, 01.02.2019.| 12:43
Izdvojite članak Odštampajte vest

Vremenska kapsula - Ko je najbolji svih vremena?

Novak Đoković (Foto: Neale Cousland/shutterstock.com)
Suštinu sentimenta solidnog dela svetske sportske javnosti u danima pošto je Novak Đoković pobedio svog najljućeg rivala, Rafaela Nadala, ubedljivo kao što se pobeđuje početnik, a ne velikan igre, opisuju reči nekadašnjeg šampiona Vimbldona, Australijanca Peta Keša.

- Nije popularno reći, ali da li je Novak najbolji među njima? Nije popularno, ali morate da se suočite sa činjenicama i on bi mogao da bude najbolji...

Kod nas bi, svakako, ovakvo razmišljanje trebalo da bude popularno (postoje internet trolovi čiji je jedini smisao života da Noleta omalovažavaju, npr. jedan koji se potpisuje imenom vranjske tekstilne fabrike). A zašto, zaista, negde ne bi bilo popularno? Očigledno je da se Keš "lomi" i oprezno najavljuje čak i mogućnost rasprave na temu koja bi morala, legitimno, biti na dnevnom redu.

Kralj je, sećamo se, uveliko bio krunisan, i očekivalo se da će Rodžer Federer, dugo, nositi krunu teniskog Pelea. To je onaj fudbaler za koga vam otac, možda i deda, na vreme objasne da je najbolji koji je ikada igrao, i da će tako ostati dok je travnatog terena. Desilo se, međutim, da je tenis u eri Pelea dobio Maradonu, pa Mesija. Proglašenje kralja za božanstvo sada je dovedeno u pitanje - Đoković još ima vremena da obori Federerove statističke rekorde. A, da li je, uistinu, to uopšte i neophodno?

Švajcarac je, zaista, osvojio 20 grend slem turnira, u dva finala savladavši etničke Grke (Bagdatisa i Filipusisa), vodivši rat za trofej sa još nekim igračima koje vek neće upamtiti, sa Endijem Rodikom, Lejtonom Hjuitom, Maratom Safinom, Fernandom Gonzalesom. Rodžer Federer je, na početku svoje blistave karijere, imao daleko slabiju konkurenciju nego kasnije - kada su do vrha došli i Nadal, Đoković, Marej (Vavrinka, Del Potro). U zlatnoj eri tenisa, Federer, jasno je, nije svemoćan kao što je bio pre nje.

Rodžerovoj veličini dodaju se i neteniski kvaliteti: da je njegova igra "najelegantnija", i da je džentlmen, gospodin. Za prvo bi se trebalo obratiti Milki Babović, slavnoj komentatorki umetničkog klizanja sa TV Zagreb, a u vezi sa drugom ocenom, valjalo bi se prisetiti kako je Federer, posle poraza od Đokovića u finalu US Opena, prebacivao da je protivnik prejako udario lopticu vraćajući servis i tako mu upropastio meč-loptu...

Konačno, nije nefer da i to kažemo, Federer se zove Rodžer - u svetu koji je naučio da sve kul dolazi od ljudi koji govore engleski. On je, dopola, južnoafričkog porekla. Nadal se, pri početku karijere, mučio sa izgovorom i sa past simpl tensom. Nije ostavljao sjajan utisak. Sa druge strane, iako oduvek odlično govori engleski, Đoković je jedan od onih naših igrača koji su, na početku eksplozije srpskog tenisa u 21. veku, morali novinarima da odgovaraju na pitanja poput: "Ima li vaša zemlja uopšte teniski savez?", ili "Možete li da navedite ime jednog tenisera, Vašeg zemljaka" (jednostavnog odgovora "Monika Seleš" - uz dužno poštovanje Slobodanu Živojinoviću, polufinalisti Vimbldona - Novak se tada nije setio, ali, bio je mlad). Reklo bi se da su teniseri iz Srbije bili odličan dekor za medijske priče iz domena "Verovali ili ne", kada je trebalo pisati o njihovim počecima, kako su prebacivali lopticu preko mreže na dnu bazena, u zemlji kojom je besneo građanski rat. S obzirom da bazen nije bio pun vode i nije postojala opasnost da se bilo ko udavi, insistiranje na tom detalju je malograđanske prirode - uostalom, i u najbogatijim zemljama svakako ima objekata koji se koriste mimo osnovne namene. A u Beograd su rat nakratko doveli oni koji govore engleski kao maternji jezik.

Šta, dakle, može biti merilo u individualnom sportu, u kojem nema skrivanja iza saigrača, nema alibi-igre?

Đoković, u međusobnim duelima, vodi protiv Federera sa 25:22. Nadal, takođe, protiv Federera vodi 23:15.

Može li teniser koji ima negativan skor u duelima sa najboljim rivalima-savremenicima da bude smatran ponajboljim u istoriji? Možda i može. Mogu li oni kojima se Pet Keš obraća makar da dozvole mogućnost da je odgovor, može biti - i da ne može?

Đoković protiv Nadala, u međusobnim susretima, vodi 28:25. Nadal trenutno ima dva osvojena grend slema više (17 naspram 15). Novak je, ipak, osvajao sva četiri grend slema zaredom, a njegovi su i pehari sa svih masters turnira, što niko drugi nema. Nadal je najdominantniji igrač na konkretnoj podlozi - ako nešto jeste, Španac je najveći šampion šljake u našem i u minulim vremenima. Đoković dominira na terenima gde loptica najpravilnije odskače, verovatno je najkompletniji teniser, a, ako treba izdvojiti neki segment igre, uglavnom mu se priznaje da najbolje vraća servis od svih koji su dosad igrali.

Postoji i jedan argument koji mnogi primećuju: najbolji Đoković pobeđuje i najboljeg Nadala, i najboljeg Federera. A najboljeg Samprasa, najboljeg Borga, najboljeg Lejvera? Da li je Mats Vilander otvorio vremensku kapsulu, i uporedio "stari" tenis i tenisere sa "novim", pa zato na njegovom hipsterskom gramofonu, kada govori o Novaku Đokoviću, u poslednje vreme svira neka druga ploča?

Mirko Radonjić


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.