Izvor: Agromedia | Petak, 25.01.2019.| 12:15
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srbija u svetskom vrhu proizvodnje suncokreta - Prerađivački potencijal slabo iskorišćen

(Foto: Nomad_Soul/shutterstock.com )
Iako je suncokret je jedna od najznačajnijih uljarica u našoj zemlji, njen potencijal nije iskorišćen dovoljno. Posebno njen prerađivački deo. Kako se navodi u studiji koju je sprovela konsultantska kuća SEEDEV uz podršku projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), ova ratarska kultura je zanimljiva proizvođačima, ali ne toliko i prerađivačima.

Srbija ima konkurentnu proizvodnju suncokreta, zasnovanu na dobrim prinosima, i to i u područjima koji su manje pogodni za druge proizvodnje. U našoj zemlji čak postoje sela u kome sva domaćinstva gaje ovu uljaricu. Srbija je čak 16. proizvođač suncokreta u svetu i 9. u Evropi. Ipak, Rumunija i Bugarska proizvode četiri puta više od Srbije, a Ukrajina čak 20 puta.

Ipak, ni taj suncokret, počevši naročito od 2013, ne bude otkupljen i prerađen u Srbiji, nego značajnim delom izvezen, pretežno u BiH i Mađarsku, ali i ostale zemlje. Ostatak bude otkupljen u Srbiji, prarađen u sirovo ili rafinisno ulje, koje pretežno zadovoljava domaće tržište, a značajan deo se izveze.

Iz Srbije je 2016. godine izvezeno nešto preko 60 mil USD suncokreta i isto toliko rafinisanog i sirovog ulja. Očigledno da iako ima kapaciteta da preradi sav suncokret, Srbija to ne čini. Ovo nije dobro za Srbiju, ali jeste za proizvođače suncokreta koji su dobili još jednu otkupnu opciju, posebno nakon intenzivnog razvoja sektora u BiH.

Bosna i Hercegovina je sa proizvodnjom od nekoliko stotina tona suncokreta u 2016. godini ostvarila izvoz suncokretovog ulja od 88,6 mil USD. Nešto malo više od polovine čini rafinisano, a ostatak sirovo ulje. Ovo je ostvareno zahvaljujući preferencijlanom izvoznom status na tržište Turske, gde završava preko 95% svog izvezenog ulja. Prerada se vrši u četri uljare, od čega su tri nove.

Zanimljivo je da Srbija ima istu carinu kao i BiH od 1% za izvoz na tržište Turske, ali da ne uspeva da robu plasira na ovo tržište, što dosta govori o transparentnosti trgovinskih ugovora sa Turkom. Ovo jeste novo okruženje za prerađivačku industriju Srbije. Na to ona reaguje pokušajima da uspostavi administrativne zabrane izvoza suncokreta u BiH, a zatim povećanim izvozom sirovog ulja u BiH na račun smanjenja izvoza rafinisanog ulja u EU i, konačno, prodajom uljara ili njihovih udela.

Kada tome dodamo finasijske probleme određenih uljara postaje jasno da okruženje, iako profitabilno, nije stimulativno za razvoj jer postoje brojne nepoznanice u funkcionisanju tržišta. Od toga koliko će trajati preferencijalni pristup BiH za tursko tržište, preko toga kako će se obezbediti kratkoročni kapital za otkup kod određenih uljara, do toga koliki će biti rast ostalih zemalja od kojih u dobroj meri zavisi cene i još mnoge druge. U takvom okruženju, uljare donose odluke pretežno vođene kratkoročnim trendovima, a ne dugoročnim planovima, što u velikoj meri sprečava razvoj.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.