Izvor: Promo | Utorak, 22.01.2019.| 15:12

Da li su izmene Zakona o parničnom postupku rešenje za tržište problematičnih kredita?

Ilustracija (Foto: NotarYES/shutterstock.com)
Zakon o izmenama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 87/18 od 13.11.2018. godine) stupio je na snagu 21. novembra 2018. godine. Promena je izvršena u odnosu na odredbe člana 204 Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014), koje regulišu otuđenje stvari u toku parnice i omogućavanje uslova za stupanje u parnicu licu koje je u toku parnice steklo spornu stvar ili pravo.

Pre izmene, član 204 Zakona o parničnom postupku imao je tri stava i glasio je:

- Ako stranka otuđi stvar ili pravo o kome teče parnica, to ne sprečava da se parnica među istim strankama dovrši (stav 1)
- Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica može da stupi u parnicu umesto tužioca, odnosno tuženog, samo ako na to pristanu obe stranke (stav 2)
- U slučaju iz stava 1. ovog člana presuda ima dejstvo i u odnosu na sticaoca (stav 3)

Pravni posao, kojim je otuđena stvar ili pravo o kome se vodi parnica, dovodi do prestanka stvarne legitimacije. Zakonodavac je, radi zaštite interesa suprotne stranke, predvideo da promena stvarne legitimacije, do koje je došlo u toku parnice, ne sprečava da se parnica dovrši među istim strankama. Na ovaj način odstupilo se od pravila da nedostatak stvarne legitimacije dovodi do presude kojom se tužbeni zahtev odbija kao neosnovan.

Stavom 3 bilo je izričito predviđeno da presuda iz parnice koja je dovršena među istim strankama ima dejstvo i u odnosu na sticaoca jer je stranka koja je otuđila stvar ili pravo vodila parnicu u svoje ime o tuđem pravu.

Članom 204 se i nakon novih izmena zakona regulišu posledice do kojih dolazi ukoliko nakon pokretanja parničnog postupka stranka otuđi stvar ili pravo povodom kog teče parnica, s tim što se stav 2 i 3 menjaju i glase:

- Lice koje je od tuženog pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica, može da stupi u parnicu umesto tuženog, samo ako na to pristanu obe stranke (stav 2)
- Lice koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica, može da stupi u parnicu umesto tužioca na osnovu pisane saglasnosti koju tužilac dostavi sudu (stav 3).

Za stupanje sticaoca u parnicu sada je saglasnost obe strane potrebna samo kada je sticalac stvar ili pravo pribavio od tuženog i treba da stupi na njegovo mesto (stav 2). U situaciji kada je sticalac pribavio stvar ili pravo od tužioca i stupa na njegovo mesto u parnici, dovoljno je da ima pisanu saglasnost tužioca koju tužilac dostavlja sudu.

Trećem licu, koje je u toku parnice steklo spornu stvar ili pravo, na ovaj način se olakšavaju uslovi za stupanje u parnicu na strani tužioca, na taj način što je moguće da sud dozvoli stupanje u parnicu čak i ukoliko se tuženi tome protivi.

Strategijom za rešavanje problematičnih kredita ("Sl. Glasnik RS", br. 72/15) koju je donela Vlada, istaknuta je, kao poseban problem za prodaju problematičnih kredita, situacija prodaje problematičnog kredita od strane banke onda kada je u toku parnični postupak o tom kreditu po tužbi banke.

U ovom slučaju, pre izmena Zakona o parničnom postupku, lice koje kupi problematični kredit nije moglo da stupi u parnicu umesto banke bez saglasnosti obe stranke u sporu. Ovakva regulativa predstavljala je za Vladu RS prepreku za razvoj tržišta problematičnih kredita, te su Akcionim planom za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita predviđene i izmene Zakona o parničnom postupku.

Ovim izmenama se omogućilo kupcu problematičnog kredita da na lakši način stupi u započetu parnicu umesto banke koja mu je ustupila problematični kredit, imajući u vidu da je sada dovoljna samo pisana saglasnost tužioca koju isti dostavlja sudu.

Prvobitni razlog za izmenu Zakona odnosio se pre svega na deo koji se tiče dejstva presude na sticaoca (stav 3 pre izmena), jer je dosadašnja primena ove odredbe izazivala probleme u praksi sudova.

Bilo je predviđeno da presuda doneta u parnici, u kojoj je došlo do otuđenja sporne stvari ili prava, deluje prema sticaocu bez bilo kakvih bliže određenih uslova za to. Ovo bi značilo da presuda deluje čak i prema sticaocu koji je savestan.

Sticalac je na ovaj način vezan presudom donetom u parnici u kojoj je raspravljano i odlučeno o pravu čiji je on titular u međuvremenu postao, a za koju on možda nije ni znao, niti je u njoj na bilo koji način učestvovao.

Problem je rešen na taj način što je taj deo brisan, pa ova odredba nakon najnovijih izmena zakona više ne postoji.

Postavlja se pitanje da li ovakva izmena za treća lica u praksi znači da oni moraju da vode posebne parnice o stečenoj stvari ili pravu.

Autor teksta: advokat Nataša Stojnov, Advokatska kancelarija TSG Tomić Sinđelić Groza

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.