Izvor: Danas | Sreda, 09.01.2019.| 14:26

Srpske firme se okreću ka novim tržištima zbog kosovskih taksi

(Foto: Pierre-Yves Babelon/shutterstock.com)
Iako je na jučerašnjem sastanku (8. januara) sa članovima kosovskog novoformiranog tima za pregovore sa Srbijom šefica evropske diplomatije Federika Mogerini zatražila da Priština ukine carinu od 100% na uvoz srpskih proizvoda, ta odluka neće biti promenjena.

Kosovska strana je čak dodala i nove uslove za njeno ukidanje. I dok je jasno da će dijalog Beograda i Prištine bar još neko vreme biti blokiran, šteta koju je ekonomiji nanela ova politička mera kosovske vlade u ovom trenutku još nije obračunata. Postoje različite spekulacije, ali je podvlačenje crte svakako preuranjeno jer niti su sve firme na isti način pogođene, niti je svet biznisa u potpunosti saglasan sa političarima koji se žale zbog postavljene rampe.

– Mislim da potezu kosovske vlade ne treba pridavati toliki značaj. Čujem da neki naši zvaničnici kukaju kako smo već izgubili 40 miliona. Ko je izgubio? Oni nisu. Najviše su na šteti kosovski uvoznici i njihovi potrošači, jer će za robu koju su po povoljnoj ceni kupovali iz Srbije morati da u Turskoj ili Kini traže zamenu koja je ili skuplja ili manje kvalitetna. Srpska preduzeća će brzo da pronađu nova tržišta. Metalac je, na primer, godišnje izvozio robu vrednu oko milion EUR, polovinu u posuđu, a polovina su bojleri. Kako se sve desilo pred kraj godine, mi ćemo samo bolje da zadovoljimo druge stalne kupce. Ne osećamo problem, već sada kreću međunarodni sajmovi, lako ćemo naći novi plasman – kaže za Danas Dragoljub Vukadinović, predsednik Metalca iz Gornjeg Milanovca.

Ni građevinska industrija, koja je visoko na listi najvećih izvoznika, neće pretrpeti značajnije štete, tvrdi za naš list Goran Rodić, predsednik Građevinske komore Srbije.

– Sa Kosova su od srpskih firmi najčešće kupovali drvnu građu, parket, stolariju, keramičke pločice ili građevinsku hemiju. Međutim, njihova gradnja je poslednje vreme značajno smanjena, mnogo je nezavršenih velikih kuća, jer im stanovništvo odlazi bez garancija da će se vratiti. Na svakom kraju je to vidljivo. Na primer, od Uroševca do Prištine je 65 kilometara, nema ni metra slobodnog zemljišta, sve je izgrađeno, hoteli, benzinske stanice, razni centri. Ali, radi samo jedna pumpa, sve ostalo je zatvoreno ili prazno – kaže Rodić.

Dodaje i da su mu podaci o obimu srpskog izvoza prilično čudni, jer Kosovo nema privredu i mala je teritorija. Oni uvoze uglavnom robu široke potrošnje, a ona im je dostupna iz svih zemalja u okruženju, mogu da je dobiju iz Makedonije, Hrvatske, razvijen im je i šverc. Čak i uz činjenicu da je naša roba jeftinija nego u okruženju, opet je pominjanih 400 do 500 mil EUR izvoza na godišnjem nivou malo neobičan podatak, kaže Rodić.

Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupan promet robe sa kosovskim tržištem u periodu januar – novembar 2018. godine iznosio je 435 mil EUR, što je za 2,8% više u odnosu na isti period 2017. godine. Isporuke su iznosile 409,9 mil EUR i bile su veće za 1,8% a nabavke 25,2 mil EUR i bile su veće za 23,8% u odnosu na isti period prošle godine.

U razmeni je ostvaren suficit od 384,7 mil EUR. Iz centralne Srbije preko 2.500 privrednih subjekata plasira svoju robu na KiM. Isporučuje se više od 3.159 proizvoda, najviše građevinskog materijala, prehrambene robe, benzina i motornih ulja.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.