Izvor: Biznis | Utorak, 12.05.2009.| 22:18
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Biznis) Siniša Zorić, generalni direktor "Projektomontaže" - Manji porezi, jedina prava mera

Građevinarstvo je jedna od grana privrede koja je najviše pogođena svetskom ekonomskom krizom i dok se neimari suočavaju sa velikim iskušenjima u ovoj godini, u narednih šest meseci ili godinu dana situacija će biti još teža, smatra generalni direktor beogradske "Projektomontaže" Siniša Zorić

Crna prognoza važi i za kompanije sa dobrom reputacijom, koje imaju sve potrebne standarde i sertifikate, jer posla je sve manje, do naplate se teško stiže a, s druge strane, žestoka konkurencija obara cene do nivoa neisplativosti.

Koji su primarni problemi građevinaca u vreme krize?

- Najveći problem je nedostatak posla. Država smanjuje investicije, strane direktne investicije su na minimumu, gradnja objekata se odlaže ili se od njih odustaje. Domaći privatni investitori se, s druge strane, nalaze u lagodnoj poziciji da jeftino i sa povoljnim rokovima plaćanja dođu do kvalitetnih objekata. Drugi veliki problem je nelikvidnost. Kašnjenja u naplati idu i do godinu dana, a treba isplatiti plate, kooperante i dobavljače. Tako se građevinci nalaze u makazama, da s jedne strane ne mogu da naplate svoj posao, a s druge strane oštra konkurencija značajno obara cene.

Da li i dalje važi da je "država najbolji klijent"?

- Država jeste bila pouzdan investitor, ali moram reći da to više nije slučaj. Kašnjenja u plaćanju su sve duža, od dva do šest meseci, a uskoro će neka potraživanja da navrše i godinu dana. A kako se budžet bude sve sporije punio, i kašnjenja će se nastaviti ili povećavati. Moja procena je da se projektovani budžetski prihodi i pad BDP-a od samo dva odsto neće ostvariti, znači biće manje para za plaćanje obaveza.

Kako ocenjujete mere Vlade za prevazilaženje krize?

- Bojim se da je većina njih nesvrsishodna i predstavlja trošenje vremena i energije. Potrebno je naći alternativna rešenja. Ubeđen sam da rešenje nije u pritiskanju privrede i građana sa povećanjem poreza, akciza, poskupljenjem registracije vozila... Trebalo bi da se privreda stimuliše da radi, da se smanje porezi i doprinosi. Još 2004. godine bilo je govora o smanjenju poreza i doprinosa na zarade sa 67 na 49 odsto. Znam da je ovo najgore vreme za fiskalne promenem ali mislim da se samo tako može pomoći privredi, a samim tim i društvu u celini. Sa manjim porezima treba pooštriti i kontrolu, jer je siva zona veoma izražena. Subvencionisani krediti za održanje likvidnosti su kratkoročno prihvatljivo rešenje i mi smo tu mogućnost iskoristili, ali dugoročno, to je samo odlaganje problema i agonije pojedinih preduzeća.

Koliko zapravo ima sive ekonomije u građevinarstvu?

- Između 30 i 50 odsto, i zato je ona u našoj oblasti možda i najvidljivija. Iz razgovora sa našim partnerima, malim, srednjim i velikim preduzećima, vidim da je to vrlo rašireno. Jedan deo kompanija plaća sve poreze i doprinose na pun iznos plata, među kojima smo i mi, ali najveći deo je onih koji deo uplaćuju, a deo zarada plaćaju iz crnih fondova, i na kraju imamo one koji ne plaćaju ni dinara za poreze i doprinose zaposlenima. Međutim, svako dalje pritiskanje države nametima će samo terati firme u sivu zonu, a mislim da bi bilo više koristi i za budžet ako bi se smanjili porezi i doprinosi na zarade.

Da li Koridor 10 zaista rešava sve muke građevinaca?

- Kao građanin, mislim da je Koridor 10 dugoročno veoma korisna i neophodna investicija. Ali sama izgradnja autoputa je samo kap u moru i od toga će imati koristi izvestan broj kompanija koje će biti angažovane. Ostatak građevinske privrede će imati koristi od gradnje pratećih objekata, hotela, benzinskih pumpi, industrijskih i skladišnih objekata, ali to neće biti uskoro. U svakom slučaju, ne bi se smelo odustajati od infrastrukturnih radova na svim poljima i na čitavoj teritoriji republike.

Da li ste otpuštali zaposlene ili to planirate?

- Mi smo jedna od firmi koje je u privatizaciji kupio konzorcijum zaposlenih. Moje opredeljenje i opredeljenje menadžmenta je da nećemo da otpustimo nijednog od 414 zaposlenih, a pokušaćemo i da ne smanjujemo plate, a da se previše ne zadužimo. Od 2000. godine do danas bilo je odlazaka iz preduzeća, ali dobrovoljnih i sa prilično visokim otpremninama, dok otkaza nije bilo. Ako dođe do otpuštanja, to će značiti da je firma u mnogo većem problemu nego što može da se reši otpuštanjem. S druge strane, u firmama koje imaju jednog ili nekoliko vlasnika drastično se smanjuju plate i otpuštaju se ljudi, i to će vremenom biti još izraženije. Ne verujem da će mnogo vlasnika privatnih kompanija da posegne za svojom ličnom imovinom ne bi li sprečili otpuštanja i smanjivanje zarada.

Krediti su skupi, ali mogu li se uopšte dobiti?

- S obzirom na to da mi nećemo otpuštati ljude, a s druge strane sve je teže doći do sredstava zbog nelikvidnosti, bankarski krediti, koliko god kamate bile visoke i njihove naknade skupe, jedan su ventil za kompaniju. "Projektomontaža" ima solidne bilanse, iz godine u godinu prihodi rastu, tako da nismo imali problema da dođemo do kredita. I banke, kada u bilansima vide da sa plaćanjem kasni neka državna institucija ili ministarstvo, računaju da će se to i naplatiti, barem je tako bilo do sada. S druge strane, imovina preduzeća je pod hipotekom, a i menadžment je dizao kredite da otkupi deo akcija prilikom privatizacije, pa su i te akcije pod hipotekom. Čitav sistem odnosa je zasnovan na solidarnosti i konceptu porodične i prijateljske atmosfere, tako da mi nemamo alternativu i moramo da idemo samo napred. Preživeli smo devedesete, preživećemo i ovo.

Čime se trenutno bavi "Projektomontaža"?

- Razvojem i integrisanjem standarda kvaliteta (ISO 9001, ISO 14001i OHSAS 18001) uspeli smo da za EAR, Evropsku komisiju, Svetsku banku i KFW radimo na međunarodnim tenderima, na poslovima od inženjeringa, visokogradnje i niskogradnje, pa do projektovanja. Okrenuti smo poslovnim objektima, bankama, hotelima, halama, od "Beogradske arene" pa do hotela "Holidej in", radili smo "pametnu zgradu" B2 na Terazijskoj terasi. U martu smo dobili jedan od najvećih ugovora do sada - izgradnju objekta vrednog 1,4 milijarde dinara, za Agenciju za kontrolu letenja na aerodromu. Tu predvodimo konzorcijum u kom su "Deneza", "Ratko Mitrović niskogradnja" i "Telefonija", sa kojim smo pobedili na međunarodnom i vrlo komplikovanom tenderu, a koji finansira Evropska investiciona banka. Upravo je potpisan i ugovor o izvođenju svih instalaterskih radova na poslovnoj zgradi "Viner štediše osiguranja" površine 20.000 kvadratnih metara.

Kako na građevince deluje kretanje kursa?

- Ukoliko se kurs zadrži u ovom okviru od 93 do 95 dinara za evro, biće izdrživo, ali ako eskalira naviše, cela građevinska industrija će imati velikih problema. Veliki problem krajem prošle godine bio je skok kursa i sve kompanije su negativne kursne razlike osetile na svojim bilansima. Mi smo, s jedne strane, izloženi bankarskim kreditima, a s druge uvozimo veliki deo opreme, dok su ugovorene cene kod 70 odsto naših poslova prošle godine bile u dinarima i fiksne.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet sa portala www.biznisnovine.com

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.