Izvor: eKapija | Ponedeljak, 17.12.2018.| 15:55
Izdvojite članak Odštampajte vest

PAMTIĆU U 2018: Aleksandar Vlahović

Aleksandar Vlahović
Aleksandar Vlahović rođen je 1963. godine u Beogradu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu 1987. godine, a karijeru je počeo kao konsultant u Ekonomskom institutu, gde je 1992. godine postao direktor Centra za konsalting. U Deloitte & Touche je od 1995. godine, a od 1999. godine postaje partner u DT Central Europe. U julu 2000. godine preuzima poziciju Office Managing Partner DT za zemlje bivše Jugoslavije, kao i Lead Valuation Partner za balkanske zemlje. Specijalizovan je za pružanje svih vrsta konsultantskih usluga u oblasti finansija, i pripajanja i akvizicija (M&A) u skladu sa prihvaćenim svetskim standardima.

Od 2001. do marta 2004. godine bio je ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Zorana Đinđića. Za vreme njegovog mandata pripremljeno je i usvojeno više važnih reformskih zakona, od kojih je ključan bio Zakon o privatizaciji. Do isteka mandata uspešno je privatizovano više od 1.300 preduzeća.

Septembra 2004. godine osniva EКI Investment, investiciono-konsultantsko preduzeće. Oktobra 2011. preuzima poziciju predsednika uprave Ekonomskog instituta, najstarije istraživačko-razvojne i konsultantske kuće u Srbiji (osnovan 1947). Decembra 2011. godine izabran je za predsednika Saveza ekonomista Srbije. Potpredsednik je Upravnog odbora Erste Bank. Član je Nadzornog odbora Wiener Städtische osiguranja. Član je Upravnog odbora Privredne komore Beograda.

Bio je član Srpskog poslovnog kluba Privrednik od 2005. do 2013. godine, kao i predsednik SD Crvena zvezda od 2006. do 2011. godine. Volonterski obavlja funkciju potpredsednika Odbojkaškog saveza Srbije.

Pitali smo Aleksandra Vlahovića šta je po njemu obeležilo 2018. godinu.

DOGAĐAJ GODINE

- Za mene su dva događaja obeležila prethodnu godinu. Prvi, što je verovatno moj subjektivni utisak, Kopaonik Business Forum 2018, na kome je bilo prisutno više od 1.200 učesnika. KBF je postao najveći i najprestižniji konferencijski događaj, ne samo u našoj zemlji, već i u čitavom regionu.

Drugi, pobuna glumaca i zaposlenih u Narodnom pozorištu i njihova nepokolebljivost u odbrani profesije. U vremenu dominantno oportunističkog ponašanja, raduje da ipak kod nekih ljudi postoje jasne crvene linije, tj. granice trpeljivosti, preko kojih nije dozvoljeno preći. Na sličan način doživljavam i protest "žutih prsluka" u Francuskoj, gde je čak i jedan samouvereni lider morao da odstupi u nameri sprovođenja nekih socijalno neprihvatljivih ekonomskih odluka.

PROMAŠAJ GODINE

- Plasman naše fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Rusiji. Sva dešavanja pre početka turnira (smena selektora koji je reprezentaciju odveo na veliko takmičenje, postavljanje novog bez ikakvog prethodnog iskustva, "pumpanje" nerealnih očekivanja itd.) i izostanak bile kakve odgovornosti čelnika fudbalske organizacije nakon slabog plasmana, predstavljaju dominantni obrazac ponašanja, tj. paradigmu društva. Upravo zbog toga, a ne zbog svoje važnosti, ističem ovaj primer.

LIČNOST GODINE

- Novak Đoković. Impresivan je način na koji je uspeo da se vrati na sam vrh svetskog tenisa. Ne verujem da ćemo ikada u budućnosti imati takvu, svetski poznatu ličnost, taj neverovatni spoj izuzetne energije, posvećenosti, discipline i talenta. Pri tome, Nole je čovek čelične volje, čvrstog karaktera, lepo vaspitan i sasvim prirodan u komunikaciji sa drugim ljudima. Ni trunke prepotentnosti koja, uglavnom, krasi svetske zvezde. Čini mi se da je za svoju zemlju, Srbiju, učinio mnogo više nego sve Vlade, ministri i diplomate, zajedno. Neponovljivi Nole.

NAJBOLJI POTEZ DRŽAVE

- Dalje provođenje programa fiskalne konsolidacije i činjenica da je održana stabilnost svih makroekonomskih agregata. To je pozitivno uticalo na pozicioniranje Srbije na uporednim rejting listama, kao i na sveukupni kreditni rejting. Tome treba dodati i uspešan nastavak privatizacije velikih, problematičnih privrednih sistema.

NAJLOŠIJI POTEZ DRŽAVE


- Prerano oslanjanje na potrošnju kao pokretač rasta BDP-a, kao i nedovoljna dubina u sprovođenju strukturnih reformi. Čini mi se da je preuranjeni zaključak da su strukturni deficiti u budžetu otklonjeni. Takođe, potcenjuje se uticaj dosadašnje pozitivne konjukture u EU na rast naše ekonomije, a, istovremeno, precenjuje se postignuće u strukturnim reformama. Ekonomski je neosnovano povećavati plate u državnom sektoru brže od rasta BDP-a, te je to prevashodno politička odluka.

Eventualna kriza u najrazvijenijim zemljama EU (a već je prisutna u Francuskoj i Italiji) može da ima jako negativno prelivanje na našu ekonomiju, slično onom iz 2008. Zbog toga štednja i podizanje konkurentnosti privrede mora biti fundament ekonomske politike.

ŠTA OČEKUJETE U 2019. GODINI?

- Očekujem da će 2019. biti mnogo teža nego prethodna godina. Kriza unutrašnjeg duga u Italiji, usporeni rast u Francuskoj, nejasna strategija sprovodjenja Bregzita, izbori u EU koji će vrlo verovatno usloviti jačanje desnih političkih snaga, još uvek nepostojanje jasnih okvira budućeg ustrojstva EU i fiskalne centralizacije - najverovatnije će uzrokovati sporiji rast evro zone. Tome treba dodati i jačanje protekcionizma u svetskim okvirima, zatim usporavanje kineske ekonomije.

Sve zajedno, tzv. "uvezeni faktori" neće pozitivno doprineti rastu naše privrede. Pred našim državnim rukovodstvom je nastavak pregovora o obavezujućem pravnom aktu o Kosovu, što je preduslov za brže pristupanje EU. Sve do sada ukazuje da će to biti težak proces sa mogućim negativnim implikacijama na ekonomske tokove i privredni ambijent.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.