Izvor: Danas | Ponedeljak, 17.12.2018.| 10:52

Lidl uzeo oko 3% tržišta u Srbiji

(Foto: monticello/shutterstock.com)
Kao što je bilo i očekivano, Lidl je dolaskom u Srbiju pre dva meseca uzdrmao tržište maloprodaje, otrgnuvši u prvom momentu od najvećih trgovinskih lanaca u zemlji 3-4% od učešća, piše Danas.

Procene Komisije za zaštitu konkurencije koja je uradila opsežno istraživanje tržišta maloprodaje bile su proletos da će Lidl vrlo brzo zauzeti od 5-7% tržišta i tako smanjiti učešće vodećih lanaca. Delez (Delhaize) je 2016. gledajući prihode imao učešće od 21%, a Merkatora (u čijem su sastavu IDEA i Roda) je imao 16%.

Nezavisni stručnjaci i ekonomisti tvrdili su kada je Lidl došao, da bi lider maloprodaje u Nemačkoj posle godinu ili dve u Srbiji mogao da napreduje i mnogo više od toga i zauzme od 10 do 15% tržišta, dok su neke druge analize pokazale da je Lidl u drugim zemljama u kojima posluje najčešće do 10% tržišta dolazio nakon 10 godina poslovanja. Lidl je očigledno odličnom strategijom za naše tržište – niska cena, pre svega – uspeo da privuče u kratkom roku mnoge potrošače u Srbiji. Dobra stvar za potrošače je i to što su i drugi odgovorili sličnom merom, spuštanjem cena. Na to prvo podseća i Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, koji kaže da je spuštanje cena bilo prvo što su uradili neki marketi kada je Lidl počeo da radi.

– Lidl je počeo da im cenovno parira, očigledno je da je nemački lanac dobro proučio srpsko tržište pre nego što je došao. Fokus su stavili na nisku cenu, a sve ostalo uključujući odnos kvalitet – cena su im sporedne stvari – kaže Đogović za Danas.

Zbog niske kupovne moći građana Srbije, kako kaže, niska cena je ovom lancu i najjača karika sa kojom lako mogu da pariraju svim ostalim konkurentima. Međutim, ukupno 19 radnji Lidla u 14 gradova ne može u velikoj meri da pokvari poslovanje najvećim igračima. Otrgnuće im deo prihoda svakako, ali ih neće zatvoriti. Zbog toga mogu da strahuju samo male, komšijske radnje, a takvih je u Srbiji gotovo 80%.

– Ukrupnjavanje je nešto što je neminovno, jer je tako svuda u svetu. Ne samo Lidl, već svi maloprodajni lanci ugrožavaju male radnje. I to je nešto što ne može da se promeni. Svuda dolazi do ukrupnjavanja kapitala, tako da će male radnje ukoliko žele da prežive morati da izaberu drugačiji asortiman – napominje Đogović.

Male radnje moraće, ističe Đogović, ili da se specijalizuju ili da se odluče da imaju robu domaćih proizvođača koja ne može da se nađe u drugim velikim radnjama.

Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je dobra stvar za potrošače u Srbiji što su dolaskom Lidla cene snižene.

- U svim zemljama u kojima Lidl posluje došlo je do toga da su i ostali lanci spustili cene u proseku za 20%, što je dobro za potrošače - kaže Papović. Naravno, s druge strane ima i zamerki, a jedna od glavnih je, kako kaže, odnos domaćih proizvođača na rafovima u ovim prodavnicama u odnosu na ostale.

Trenutno, prema podacima istraživanja KZK, u Srbiji dominiraju Delez i Merkator, a deset najvećih lanaca u Srbiji (ne računajući Lidl) zauzima 55% u ukupnom prometu, dok svi ostali učesnici pojedinačno imaju manje od jedan odsto tržišta.

Prema podacima iz 2016, treći učesnik po veličini na tržištu Srbije bio je DIS sa 3,56% učešća, potom Aman i Univerexport sa 3,48%, odnosno 3,20%. U prvih deset su i Gomex sa više od 2% i Metro, Quattro, PerSu i Vero, koji svi imaju manje od 2% učešća.

Evidentno je da iz godine u godinu najveći lanci gube udeo u tržištu, dok je primetan rast kod manjih lanaca poput Amana i Arome u Beogradu, PerSua u Vojvodini ili Europroma i Fortuna marketa u zapadnoj Srbiji.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.