Izvor: Novosti | Ponedeljak, 17.12.2018.| 09:12

Šta za Srbiju znači Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom? - Otvara se tržište od 180 miliona potrošača

(Foto: Lorenza62/Shutterstock)
Jedan dokument mogao bi Srbiji da otvori tržište od 180 miliona stanovnika. Tolike su "granice" Evroazijske ekonomske zajednice. S druge strane, otvorena vrata ka Belorusiji, Rusiji, Jermeniji, Kazahstanu i Kirgistanu dovela bi nam i evropske investitore koji bi preko Srbije, pod posebnim uslovima, došli do velikog tržišta.

Koje će prednosti dobiti Srbija kad početkom iduće godine u posetu Beogradu dođe predsednik Rusije Vladimir Putin i bude potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom, pitanje je koje se nametnulo posle najave ministra Rasima Ljajića da je taj dokument skoro gotov. U Moskvi su potvrdili da je usaglašen veći deo teksta dokumenta i niko ne sumnja da će biti sve pripremljeno pre nego što u posetu stigne ruski lider. Razlog za takvu optimističku prognozu je jasan: sa obe strane postoje dobre želje i namere.

- Eksperti iz nekoliko ministarstava, Privredne komore Srbije (PKS) i Evroazijske ekonomske komisije vode pregovore o usaglašavanju i definisanju novog, savremenog i na osnovama Svetske trgovinske organizacije jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske zajednice. Planirano je da treća runda pregovora bude održana početkom godine u Beogradu, i u okviru nje biće reči i o listama robe izuzete iz sporazuma, a mi očekujemo da će se govoriti i o daljoj liberalizaciji trgovine - ističu u PKS.

Kako tvrde u PKS, Srbija i srpska poslovna zajednica potpisivanjem ovog sporazuma dobiće mogućnost preferencijalnog, bescarinskog izvoza i cenovnu, konkurentnu prednost u odnosu na druge uvozne proizvode, na tržištu sa više od 183 miliona stanovnika.

Poslednjih godina srpski političari su uporno pokušavali da obezbede izvoz iz kragujevačkog Fijata u Rusiju, a zatim i u Kazahstan. Ipak, ovaj zahtev teško da će proći, jer su i sami Italijani u dva navrata pokušavali da naprave fabrike u Rusiji, ali nisu uspeli, jer za to vozilo tamo nema interesovanja.

- Sa ovim sporazumom u značajnoj meri na kvalitetu dobija i investiciona privlačnost Srbije. Vodeće kompanije, pre svega one iz Evropske unije, investiraju u poslovanje u Srbiji, u cilju plasmana proizvoda na tržište Evroazijske unije. Među 10 najvećih izvoznika u Rusku Federaciju, čak devet su inostrane investicije. Od njih - osam je iz EU. Budući sporazum o slobodnoj trgovini biće u značajnoj meri tehnički kvalitetniji od trenutno važećih, bilateralnih sporazuma koje Srbija koristi u trgovinskim odnosima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.
- naglašavaju u PKS.

Evroazijska unija je površinski gotovo šest puta veća od Evropske unije. Nema sumnje da će se širiti broj zemalja koje će želeti sa njom da sarađuju. Glavna boljka te unije, međutim, jeste što su njoj potrebne investicije. Pojedini stručnjaci u Srbiji ističu da su nam male šanse da iskoristimo potencijale ovog sporazuma o slobodnoj trgovini. Tvrde da Srbija ima potpisane mnogobrojne ugovore o povlašćenoj trgovinskoj saradnji, ali da nema kapacitete da ih iskoristi.

Privrednici i ekonomisti, sa druge strane, tvrde da su ugovori o povlašćenoj ekonomskoj saradnji uvek dobrodošli, bez obzira na to što trenutno srpska privreda nema dovoljno snage da iskoristi takve prilike. To potkrepljuju podacima o dinamičnom rastu srpskog izvoza u Rusku Federaciju u poslednjih pet godina.

- Plasman srpskih proizvoda u Rusiju zbog jedinstvenog, preferencijalnog trgovinskog sporazuma i bescarinskog izvoza na tržište od preko 146 miliona stanovnika karakteriše startna, cenovna, konkurentna prednost u odnosu na druge uvozne proizvode - naglašava Dejan Delić, direktor predstaništva PKS u Ruskoj Federaciji.

- Bez obzira na to što je to tržište udaljeno više od 2.000 kilometara, što prouzrokuje velike transportne troškove, koji u velikoj meri utiču na finalnu cenu proizvoda, potražnja za srpskim proizvodima je velika. Jer, srpski proizvod je cenjen, prepoznat kao kvalitetan, tradicionalno ima kupca i ukupan utisak srpske poslovne zajednice jeste da je neophodno da se taj trend održi i valorizuje, a da potencijali nisu ni izdaleka iscrpljeni.

Srbija je u izvozu mnogih proizvoda u Rusiju na prvom mestu. Veće količine jabuka Rusija dobija od nas nego od Kine. Od svih uvoznih jagoda, Rusi najčešće jedu upravo srpske. Kad su breskve i nektarine u pitanju, najviše uvoze iz Turske, a na drugom mestu je Srbija. I kod smrznutog voća smo na drugom mestu, odmah iza Kine. Izvozne količine sira nisu toliko velike kao što su beloruske, ali i tu smo na drugoj poziciji. Ruskinje takođe najviše nose srpske hulahopke, jer smo u tome najveći ruski spoljnotrgovinski partner.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.