Izvor: Večernje novosti | Nedelja, 16.12.2018.| 11:51

Naučno-tehnološki centar NIS buduća regionalna baza za naftu i gas

(Foto: QiuJu Song/shutterstock.com)
Već od samog ulaska u Naučno-tehnološki centar NTC NIS Naftagas u Novom Sadu, posetilac stiče utisak besprekorne organizovanosti te institucije koja će, kako je planirano, u bliskoj budućnosti da preraste u regionalnu istraživačku bazu za naftu i gas, zadovoljavajući u prvom redu potrebe NIS-a, ali i pružajući usluge drugim kompanijama.

Taj cilj, pre šest godina formirane NIS-ove kćerke kompanije koja se bavi naučno-tehnološkim praćenjem delatnosti svog osnivača i obezbeđivanjem inovacija u poslovanju, trebalo bi da ostvari više od 300 zaposlenih, uz pomoć najsavremenije IT opreme.

- Ključni resursi NTC-a jesu njegovi kadrovi i savremena oprema. Među zaposlenima imamo šest doktora nauka, 15 magistara i 52 sa master diplomom - ističe, za Novosti, Milan Lončarević, savetnik direktora NTC, posebno naglašavajući da su u poslednjih pet godina zaposlili više od 50 mladih stručnjaka.

U tom pogledu posebno je plodotvorna saradnja sa domaćim i međunarodnim obrazovnim institucijama, poput beogradskih fakulteta - Rudarsko-geološkog, Hemijskog, Tehnološkog i Instituta za hemiju kao i novosadskog Tehnološkog i Fakulteta tehničkih nauka, a uspešno sarađuju i sa Univerzitetom Heriot -Vat u Edinburgu.

- Trudimo se da naše kadrove, posebno mlade, intenzivno i sveobuhvatno obučavamo uz rad kroz specijalističke kurseve, stažiranja i obuke u Gazprom Neft-u učešća na stručnim konferencijama širom sveta a uz to i finansiramo specijalističke studije u Rusiji i doktorske u Srbiji - kaže Lončarević i naglašava da se ta značajna ulaganja u dodatno obrazovanje i usavršavanje zaposlenih kompaniji vrlo brzo vraćaju i to višestruko.

Uporedo sa razvojem ljudskih resursa u NTC-u intenzivno investiraju u opremu, pre svega u digitalizaciju poslovnih i tehnoloških procesa, kako bi što efikasnije došli do neophodnih tehnoloških rešenja, naglašava Sergej Petrenko, direktor Departmana za tehniku i tehnologiju proizvodnje nafte i gasa.

- Cilj nam je bio da stvorimo dobru digitalnu bazu podataka, za brzu analizu rada ležišta kako bismo mogli naučno da predvidimo neka dešavanja u bušotinama i adekvatno reagujemo, i u tome smo uspeli. Pored toga, jedan od prioriteta je implementacija hemijsko-tehničkih rešenja koja se koriste u proizvodnim procesima na naftnim i gasnim ležištima, kao na primer u pravcu stabilizacije pribušotinske zone ili u pravcu efikasne pripreme nafte - objašnjava Petrenko napominjući da će te tehnologije, koje razrađuje NTC, biti i znatno jeftinije od onih "uvoznih" koje koristi NIS, a u budućnosti postoji i mogućnost ponude istih drugim svetskim kompanijama.

Pokazujući najsavremenije laboratorije sa uzorcima iz bušotina širom naše zemlje, veliki centralni računar (IBM High performance computer), smešten u specijalnoj prostoriji, koji je jedan od najmoćnijih kompjutera u Srbiji, kabinete u kojima se posvećeno radi na projektima i sale za doobuku, mogao se čuti i plan o budućem statusu NTC NIS Naftagasa.

- Očekujemo da se u naredne od tri do četiri godine registrujemo kao naučna ustanova u Srbiji, odnosno naučni institut, čime bismo postali regionalni naučnoistraživački centar za naftu i gas u ovom delu Evrope - ističu sagovornici Novosti.

To će zasigurno biti od velikog značaja, kako za kompaniju NIS, tako i za širu društvenu zajednicu u kojoj radi.

Ulaganja

NIS je u proteklih pet godina u digitalizaciju poslovnih i tehnoloških procesa uložio oko 17 mil EUR.

- Samo u NTC je do sada uloženo oko osam miliona evra u razvoj informacionih tehnologija. U opremanje laboratorije za istraživanje i proizvodnju uloženo je 3,5 mil EUR, a u laboratoriju za preradu i promet 2,1 mil EUR - precizira Lončarević.

Muzej

U HOLU zgrade NTC oformljena je mala muzejska postavka u okviru koje je predstavljen istorijat NIS-a od formiranja Naftagasa 1949. godine, uzorci nafte i derivata, jezgra raznih vrsta i drugi eksponati.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.