Izvor: Tanjug | Petak, 14.12.2018.| 09:29
Izdvojite članak Odštampajte vest

Forum "Hrana za Evropu" - U Srbiji se u poljoprivredu ulaže malo

(Foto: Petar Gavrilović)
Bruto dodata vrednost agrobiznisa u Srbiji u poslednjih deset godina kreće se oko 3,8 mlrd EUR i već godinama ne može da pređe cifru od 4 mlrd EUR, rečeno je na otvaranju Osmog poljoprivrednog foruma "Hrana za Evropu" u Vrdniku.

Generalni direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović ukazao je da je u 2011. god. bruto dodata vrednost agrarne proizvodnje iznosila 3,8 mlrd EUR, a prošle godine bila je nešto niža i iznosila je 3,7 mlrd EUR, što je, kaže, znak da se ne investira dovoljno u poljoprivredu.

- Tokom celog perioda bruto dodata vrednost je na tom istom nivou - rekao je Šagovnović i dodao da je u odnosu na 2008. taj iznos veći tek za nekih 200 mil EUR.

Šagovnović je istakao da ako bismo bruto dodatu vrednost agrobiznisa uporedili sa brutom 1989. i 1990. jer su to, kaže, bile "poslednje normalne godine poljoprivrednog poslovanja", Srbija će na kraju ove godine biti tek na 70% vrednosti iz 1990. godine.

Prema njegovim rečima, s obzirom da je prosečan prinos Srbije 970 EUR po hektaru, dok je prosek zemalja EU 1.600 EUR po hektaru, a u zemljama osnivačima EU iznosi 1.900 EUR, što je znak da Srbiji i te kako nedostaju investicije u poljoprivredu.

- Holandija, Nemačka, Francuska i Italija su zemlje koje bi Srbiji trebalo da budu uzor, jer su njihovi prosečni prinosi po hektaru 3.400 EUR. To su zemlje koje mi sa promenom pristupa u poljoprivredi možemo da dostignemo u narednih 10 godina - podvukao je Šagovnović.

Podsetio je da je na prošlogodišnjem forumu promovisana studija "Srbija 2040", kojom se procenjuje da će do 2040. biti milion i po manje ljudi u Srbiji, da će prosečna starost stanovništva biti 50 godina, a trećina stanovništva starija od 65 godina.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Koviljko Lovre rekao je na otvaranju foruma da su investicije u poljoprivredu u periodu od 2000. do 2016. godine iznosile 2,5% od ukupnih investicija i konstatovao da se u poljoprivredu ulaže malo.

Prema njegovim rečima, poljoprivreda u Srbiji ne može da se razvija i prati evropske trendove sa niskim nivoom investiranja.

- Cela poljoprivreda u razvijenim, srednje razvijenim i nerazvijenim zemljama danas se nalazi na raskršću - podvukao je Lovre i dodao da se danas sve više postavlja pitanje bezbednosti hrane, te da je zbog toga neophodno da proizvodi imaju "sledivost". Objasnio je da to podrazumeva da svaki potrošač može videti sled proizvoda koji je prošao u svim fazama, tako da, na primer, osim šta proizvod sadrži, neophodno da ima označeno da li su i koliko krošćena đubriva, pesticidi, u kakvim se uslovima proizvod nalazio, kakvo je bilo skladištenje, kakve su sanitarne, fitosanitarne i veterinarske kontrole sprovedene.

Lovre navodi da takav sled proizvoda može obezbediti block chain tehnologija, koja se osim u kriptovalutama, može koristiti i u druge svrhe, a jedna od nje je sled proizvoda od proizvodnje do krajnjeg korsinika. Kaže da se takva vrsta tehnologije već primenjuje u nekim zemljama, a jedna od njih je Gruzija.

- Potrošači bi trebalo da znaju sve podatke o proizvodu koji kupuju - rekao je Lovre i dodao da poljoprivreda ne može sama da iznese teret novih tehologija, uz konstataciju da u poljoprivredu treba da ulažu svi u lancu, pa čak i država.

Lovre navodi da je do 2012. poljoprivreda ostvarivala pozitivnu i političku i ekonomsku rentu, a da od 2013. beleži negativnu, zbog, kako kaže, dubokih ekonomskih reformi u zemlji.

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković na primeru "Bonžite" koja košta 29 dinara konstatovao je da su cene marže u Srbiji niske i da iznose od 0.015 do 0.020 dinara po gramu.

- Potrebna je promena svesti, ali ne društva, već političara koji se u poljoprivredi ponašaju kao menadžment akcionarskih društva, koji pokušava da ostvari dividendu kako bi održao rezultat, a da smanji sve troškove - ukazao je Đoković.

Prema njegovim rečima, izmenjene ekonomske politike i liberalno tržište u praksi nisu pokazali efekte, jer je takvo tržište, kaže, omogućilo da domaće kompanije sa vekom poslovanja uđu u surovu konkurentsku utakmicu sa inostranim kompanijama.

- Država mora da postane svesna svoje odgovornosti i potrebno je jačanje marže na tržištu, obnavljanje tehnologija i obnavljanje tržišta, pre svega domaćeg tržista, jer svaki put kada uđete u videćete da dominira strani kapital - rekao je Đoković.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević ukazao je na jednu od mera Pokrajinske vlade kojom već drugu godinu za redom stimuliše mlađe od 40 godina koji se bave poljoprivredom davajući im subvencije.

Osim toga, ističe Radojević, Pokrajinska vlada ulaže i u razvoj komunalne infrastrukture u selima.

- Investcije u poljoprivredu su neophodne i uveren sam da će zakonska izmena kojom se dodeljuje državno poljoprivredno zemljište u zakup povećati razvoj poljoprivrede - naveo je Radojević.

Kaže da je od 200 prijavljenih investitora za zakup zemljišta njih 20 odobreno, a da su gotovo svi bili domaći investitori.

- Investitori imaju obavezu da investiraju određena sredstva, ali i da zaposle ljude. Zakonska odredba se odnosi na prerađivačke kapacitete i podizanje genetskog stočarstva - rekao je Radojević.

Dodao je da je problem što prosečno gazdinstvo u Srbiji iznosi oko pet hektara, dok je u razvijenim zemljama, poput Danske, prosek oko 70 hektara.

- Malo, usitnjeno gazdinstvo nije osnov za razvijanje konkurentosti - kazao je Radojević i zaključio da Srbija treba da ojača zadrugarstvo koje je počelo da se uruavša još pre 20 godina.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE