Izvor: eKapija | Nedelja, 09.12.2018.| 10:18
Izdvojite članak Odštampajte vest

Deca u vrtlogu medijskog senzacionalizma - Zlostavljanje dece, nasilje, narkomanija i nesreće teme čak 56% medijskih objava

Ilustracija (Foto: Tyler Olson/shutterstock.com)
Senzacionalizam, tabloidizacija i neodgovornost nisu novina za srpsko medijsko tržište. Međutim, sve češće i sve intenzivnije dominiraju i prilikom izveštavanja o deci koja neretko postaju žrtve ne samo nasilnika, već i samih medija.

Medijsko izveštavanje o deci oduvek je bilo jedno od najosetljivijih pitanja u novinarstvu koje sa sobom nosi veliki broj problema, nedoumica i izazova. Međutim, istraživanje "Medijska slika dece u Srbiji 2018." koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), uz projektnu podršku Ministarstva kulture i informisanja, otkriva da veliki broj domaćih medija, zapravo, nema nikakvih nedoumica i dilema. Recept prilikom izveštavanja o deci je jasan – negativno, senzacionalistički, neodgovorno. Sve to zarad što veće veće čitanosti, gledanosti, klikova.

Predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) Marko Nedeljković kaže da se na taj način stvara "nezdrava" medijska klima za decu jer se kao direktna posledica takvog izveštavanja deca danas u javnosti percipiraju kao "nestašnija i problematičnija nego ikada". Istovremeno deca postaju svesna da je neuporedivo veća šansa da će se naći u medijima ako su akter nekog incidenta, nego ako su postigla neke pozitivne rezultate i dostignuća, što govori i o tome za šta smo kao društvo prevashodno zainteresovani.

- Kada detaljnije analiziramo tekstove o deci koji imaju dominantno negativnu konotaciju, lako se zaključuje da mediji ne izveštavaju o negativnim stvarima da bi inicirali neke pozitivne promene ili rešavanje problema koje će doneti neku korist deci, ne istražuju uzroke i posledice, već je primarni cilj da senzacionalističko izveštavanje bude mamac za publiku. To je veliki problem jer takav pristup često nanosi dodatnu štetu deci koja su već doživela neko nasilje ili neku drugu neprijatnost, što ukazuje na veliku neodgovornost medija čak i kada su u pitanju najosetljivije društvene grupe - objašnjava Nedeljković.

Koliko je ovo veliki problem pokazuje i podatak istraživanja da su zlostavljanje dece, nasilje, narkomanija i nesreće teme u čak 56% medijskih objava u dnevnoj štampi i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, dok su istovremeno uspesi i dostignuća dece svedeni na nivo statističke greške.

Profesionalni standardi na margini

Profesor novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, prof. dr Veselin Kljajić, kaže da je, ako rezultate posmatramo iz profesionalnog novinarskog ugla, najproblematičniji nalaz to što u većini novinskih tekstova i televizijskih priloga nema interpretacije.

- Cilj je otkriti što više detalja koji po pravilu predstavljaju direktno zadiranje u privatnost osoba o kojima se piše, navođenje što više bombastičnih nagađanja ili izjava, neretko i insinuacija koje publiku dovode u zabludu. Tako se ne pomaže ni žrtvama, niti se daje doprinos rešavanju tih problema. A upravo to bi trebalo da bude primarni cilj kvalitetnog i profesionalnog novinarskog izveštavanja o deci, ali i svim drugim temama - navodi profesor Kljajić i dodaje da su profesionalizacija, edukacija i senzibilizacija novinara koji izveštavaju o deci ključna za unapređenje trenutnog stanja.

Trajne posledice neetičkog medijskog izveštavanja

Istraživanje je pokazalo da se u svakom desetom tekstu u domaćoj štampi krše etički principi i Kodeks novinara Srbije prilikom izveštavanja o deci, što je posebno alarmantan podatak.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković kaže da je uprkos velikom broju prekršaja u praksi tokom prethodnih sedam godina Savet za štampu primio dvadesetak žalbi zbog prekršaja Kodeksa novinara Srbije u tekstovima koji su se odnosili na decu. Tako mali broj žalbi je, kako navodi, najvećim delom posledica toga što pravo na žalbu imaju samo roditelji dece na koju se tekstovi odnose, ili nevladine organizacije, ukoliko su tekstom povređena prava grupe dece, što se retko dešava.

- Vrlo je bitno da novinari i urednici shvate da tabloidna uređivačka politika ne podrazumeva neizostavno kršenje Kodeksa novinara Srbije. Tabloidi postoje svuda u svetu i legitimno je da neko ima tabloidnu uređivačku politiku, ali nije dozvoljeno da pri tom krši etička pravila. Zato je edukacija medijskih radnika bitna. Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, prvenstveno odlučuje o žalbama na objavljene sadržaje, dakle kada je greška već napravljena. Ali naša uloga je i edukativna i zato pokušavamo da svojim odlukama usmerimo medije, da im ukažemo na to šta nije u skladu sa etičkim standardima profesije i šta ubuduće ne bi trebalo da rade - upozorava Novaković.

Da bi uticao na unapređenje izveštavanja o deci, CEPROM je 6. i 7. decembra organizovao dvodnevni seminar za novinare domaćih medija posvećen profesionalizaciji izveštavanja o deci, sa osnovnim ciljem da se reše najčešće dileme, nedoumice i izazovi sa kojima se novinari suočavaju tokom izveštavanja o ovoj osetljivoj društvenoj grupi.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.