Izvor: Danas | Subota, 08.12.2018.| 15:40
Izdvojite članak Odštampajte vest

Američki fond hoće da kupi po 20% Telekoma i Komercijalne banke - Ripplewood Advisors dostavio ponudu srpskoj vladi?

(Foto: Mckyartstudio/shutterstock.com)
U maju ove godine skoro neprimećeno je prošla poseta bivšeg državnog sekretara SAD Džona Kerija i američkog investitora Tima Kolinsa Srbiji kada su razgovarali i sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i sa predsednicom Vlade Anom Brnabić.

Međutim, ova poseta mogla bi imati značajne dugoročne posledice za srpsku ekonomiju s obzirom da je prema nezvaničnim informacijama do kojih je Danas došao, investicioni fond Tima Kolinsa, Ripplewood Advisors , ranije Ripplewood holdings, preko Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dao ponude za državne udele od po 20% u Telekomu Srbije i Komercijalnoj banci. Kako saznaje Danas, rok važenja ponude je 120 dana i po svemu sudeći vlasti su skloni da je prihvate. Na ovaj način bi mogla biti započeta privatizacija dve možda najvrednije državne kompanije za koje se već godinama planira prodaja državnih udela.

Država je pokušala već dva puta da proda svoj udeo u Telekomu, ali neuspešno, zbog nezadovoljavajuće visine ponuda. Prvi put je vlada Mirka Cvetkovića 2011. godine ponudila 51% akcija i odbila tada najveću ponudu Telekoma Austrija od 1,1 mlrd EUR. Nakon četiri godine vlada Aleksandra Vučića je stavila na prodaju 58% akcija države i mada nikada nije objavljeno kolika je bila najbolja ponuda, Vučić je na jednoj konferenciji izjavio da je iznosila šest godišnjih EBITDA (operativni profit) što, kada se primeni na poslovne rezultate iz 2014. godine, znači da je ponuda za državni paket iznosila 1,3 mlrd EUR. To takođe znači da je celokupna kompanija vrednovana oko 150 mil EUR manje nego 2011. godine.

Vrednost ponude američkog fonda koji upravlja sa oko 10 mlrd EUR i u portfoliju ima akcije, recimo, Japan telekoma je nepoznata, ali dobar parametar bi mogao biti cena koju je sam Telekom platio 2011. godine grčkom OTE za otkup sopstvenih 20% akcija. Tada je Telekom Srbija platio celih 380 mil EUR Grcima i to u dosta nepovoljnijem makroekonomskom i međunarodnom okruženju nego što je to danas slučaj. U vlasničkoj strukturi nacionalnog telekomunikacionog operatera dominira država sa 58,1%, 20% ima sam Telekom, a ostatak drže mali akcionari, građani i zaposleni koji su dobili besplatne akcije. Ovo znači da bi kupovinom 20% državnih akcija investitori dobili i pravo upravljanja srazmernim delom sopstvenih akcija Telekoma, koje nikome nije jasno zašto još nisu poništene.

Druga "zlatna koka" među državnim preduzećima je Komercijalna banka u kojoj država ima 41,75% akcija, a među značajnijim akcionarima su i EBRD sa 24,4%, Međunarodna finansijska korporacija (IFC – deo Svetske banke) sa 10,15%, nemački investicioni fond Deg sa 4,6 odsto i švedski fond Svedfund sa 2,3 odsto. Berzanska cena jedne akcije Komercijalne banke je juče bila 2.100 dinara, čime se cela banka vrednuje na oko 300 mil EUR, te 20% na 60 mil EUR. Upućeni kažu da cena akcije na berzi ozbiljno potcenjuje vrednost banke. S druge strane, jedan od parametara bi mogla biti i put opcija koju imaju EBRD i IFC. Naime u ugovoru o partnerstvu iz 2006. godine sa državom, ovi fondovi su "izboksovali" klauzulu po kojoj imaju pravo da, ukoliko banka ne bude privatizovana, prodaju državi svoj udeo i to za oko 252 mil EUR, kako je pre dve godine izjavila premijerka Ana Brnabić.

Ako bi ova vrednost bila neki parametar, 20% akcija banke bi vredelo blizu 150 mil EUR, dva i po puta više od berzanske vrednosti. Osim ugovora sa EBRD, država je i u prošlom stendbaj, ali i sadašnjem IPC aranžmanu sa MMF-om izrazila nameru da proda Komercijalnu banku i to do kraja naredne godine. Inače, Ripplewood holdings je obavio sličnu transakciju 2014. u Litvaniji gde je od države zajedno sa drugim investitorima kupio većinski udeo u Citadel banci (75 odsto za 74 miliona evra), dok je manjinski partner u banci sa 25 odsto ostao EBRD.

Juče nismo dobili komentar ni od Komercijalne banke ni od Telekoma Srbija.

Tim Kolins važi za uglednog biznismena u SAD, bio je i član upravnog odbora Citi banke, a među ostalim aktivnostima je i članstvo u Trilateralnoj komisiji. Citi banka je 2007. godine sindicirala kredit kojim je Telekom Srbija kupio Telekom Srpske.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.