Izvor: eKapija | Subota, 01.12.2018.| 15:57

Od PVC folije za bilborde do unikatne torbe ili novčanika - Prvo ekološko socijalno preduzeće Eko bag planira nabavku novih mašina

Ivanka Stamenović i Jovanka Brujić (Foto: pricesadusom.com)
Priča o ženama punim elana, koje smatraju da život ne staje u šezdesetim godinama, vodi nas na Vračar u prvu radionicu na Balkanu za proizvodnju torbi od materijala za bilborde.

Ivanka Stamenović (60) i Jovanka Brujić (61) tu su se uselile pre nekoliko godina, kada su život uzele u svoje ruke, i nakon sedenja na birou pokrenule sopstveni posao. Posao koji su započele 2010. godine opstao je i danas.

Nije bilo, kako kažu, uvek lako, ali su uvek verovale u uspeh i sav zarađeni novac ulagale u proizvodnju.

- Preko projekta nas devet je prošlo obuku i pokrenulo ovaj posao. U početku ništa nije bilo lako. Proizvodile smo do 300 torbi godišnje, što sad možemo da proizvedemo na mesečnom nivou. Mnoge žene zbog toga i ličnih razloga odustale su. Ipak, ja sam verovala i znala da novac i uspeh ne dolaze preko noći - počinje razgovor za naš portal Ivanka Stamenović.

Udruženje Eko bag inače je prvo ekološko socijalno preduzeće u Srbiji. Ivanka se priseća da i kada su počinjale posao pričalo se, kao i danas, o donošenju zakona o socijalnom preduzetništvu.

Prva porudžbina došla je još tokom trajanja obuke i projekta i to ni manje ni više nego od Mercedesa za Sajam automobila. Naime, imale su porudžbinu za 100 kesa, a onda još 200.


Kako nastaju eko torbe?

U početku su radile na starim mašinama, a vremenom su uspele da od Ministarstva za zaštitu životne sredine dobiju sredstva da kupe polovne mašine koje su im falile za doradu proizvoda. Sada u njihovoj radionici ima šest mašina za tešku industriju. Ove mašine, kako objašnjavaju, koriste zbog prirode materijala. Nadaju se novim ultrazvučnim mašinama koje se po specijalnim porudžbinama prave u Nemačkoj i koštaju oko 50.000 EUR.

- Potražnja za našim proizvodima je sve veća, zato nam je potrebno bar osam žena starijih od 50 godina koje su na birou za zapošljavanje. Takođe, nadamo se da ćemo dobiti sredstva za kupovinu dve ultrazvučne mašine kojima bi se iskorišćenost materijala povećala na 95%, a time bi cena naših proizvoda bila još niža.

Tajna njihovog uspeha je, smatraju, u tome što nikad ne kasne, moguće je da pošalju ranije, ali ne i kasnije. Zato nekad rade po ceo dan.

Kada bilbord dođe u njihovu radionicu one ga prvo operu, zatim iseku, a onda krenu sa šivenjem i krojenjem.

- Mi im sašijemo proizvod za koji su zainteresovani od njihovog bilborda i našijemo njihov logotip i imaju najmanje godinu dana najeftiniju reklamu. Sa svojim prepoznatljivim bojama i svojim logotipom.

Najveći bilbord bio je površine 570 kvadrata, a najčešće su dimenzija 8 x 3 metra, od čega ispadne dvadesetak torbi.

- Kao i bilbordi, naše torbe traju dugo i mogu da istrpe i kišu i sneg i grad i vetar.

Ivanka Stamenović kaže da imaju dosta zainteresovanih kompanija, ali da joj je žao što među njima nema domaćih firmi. Nada se da će u budućnosti i sa njima uspostaviti saradnju.

Ona objašnjava da kompanija koja izradi bilbord da bi se reklamirala ima obavezu da ga po završetku kampanje preuzme nazad u roku od šest meseci i reciklira. Taj proces se radi samo na dva mesta u ovom delu Evrope i to za kompanije znači da moraju da plate prevoz, carinu i sve ostale troškove, plus novac za reciklažu, tako da je mnogo jeftinije da bilbord donesu kod njih.

- Na taj način oni se i dalje reklamiraju, ali za mnogo manji novac – naglašava Stamenović.

Napominju da i one firme koje nemaju bilborde mogu da ih kontakitraju, jer imaju saradnju sa poznatom kompanijom koja izrađuje i prodaje oglasni prostor, a koja im uz dozvolu kompanija daje bilborde za reciklažu.

PVC folije su veliki zagađivači, a da bi se ova vrsta materijala razgradila u prirodi, gde najčešće i završava, potrebno je i do 1.500 godina, dodaju naše sagovornice.

Mada su im PVC i bilbordi od cirade glavni nabavni materijal, kažu da će uskoro krenuti da rade reciklažu tekstila, koji će kombinovati sa bilbordima. One inače već skoro dve godine rade proizvode od itisona za Erste banku.

One ne prave samo torbe već i rančeve, futrole za laptopove, novčanike, fascikle, takozvane kard holdere za kreditne kartice, nesesere za šminku...

Saradnja sa kompanijom IKEA

Da njihovi proizvodi vrede dokazala je i saradnja sa IKEA-om. Naime, Eko bag pruža usluge šivenja i prepravke potrošačima robne kuće IKEA Beograd i na tom poslu su zaposlene dve žene članice ovog socijalnog preduzeća - Milanka Rupar i Vesna Petković.

Osim toga, od kompanije IKEA dobijaju donaciju u vidu tekstila koji ova robna kuća skida sa tromesečnih postavki.

Na kraju dodaju da su zahvaljajući saradnji sa Erste bankom, koja traje već 9 godine, uspele da opstnu

U budućnosti se nadaju uspešnom nastavku saradnje sa Fondacijom Novak Đoković.

S.Š.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.