Izvor: Tanjug | Nedelja, 18.11.2018.| 23:11
Izdvojite članak Odštampajte vest

Menja se bankarsko tržište Srbije, sve manje banaka

(Foto: love work 51/shutterstock.com)
Bankarsko tržište Srbije se proteklih godina znatno promenilo, smanjuje se broj malih banaka koje postaju deo sistema "velikih igrača", a u narednom perodu može se očekivati dalje ukrupnjavanje ovog sektora i prodaja udela u bankama čiji je većinski vlasnik država.

Trend smanjenja broja zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije, započet je u toku 2009. godine kada je u njima radilo 30.876 ljudi, a danas je ta brojka 22.467, što je za 8.409 ljudi manje u bankama Srbije.

Od 34 banke (21 privatna) koliko ih je bilo pre desetak godina, danas je ta brojka 28, od kojih su 23 privatne, a u pet banaka u Srbiji država je većinski vlasnik.

Pre desetak godina, 13 banaka su bile "srpske" od čega je devet bilo u vlasništvu države kao većinskog akcionara, dok su četiri bile u vlasništvu privatnih lica.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, Zoran Grubišić, kaže da će se u narednim godinama ovaj trend ukrupnjavanja nastaviti, odnosno da će biti manje banaka u našoj zemlji.

- Potrebno je da se još smanji broj banaka, jer njihova profitabilnost nije više na onom nivou kao što je bila nekada. Prostor u smislu prihoda, rasta, a i u smislu smanjenja troškova se suzio - ocenjuje Grubišić za Tanjug.

Ovaj trend ukrupnjavanja, kaže, treba prepustiti tržištu, a kada je reč o "prekomponovanju" banaka u Srbiji, smatra da "se može očekivati da neke od postojećih banaka prošire svoje učešće u tržišnom 'kolaču' jer su se vezale za naše tržište".

Na pitanje koji bi to novi "brendovi" mogli da dođu kod nas, kaže, teško je pretpostaviti.

- Jako je teško pretpostaviti da li je neka od banaka koja nije prisutna u regionu ili na tržištu Srbije, a spekulisalo se ranije sa City bank iz Amerike, zainteresovana u ovom trenutku da uđe na tržište EU baš preko Srbije ili u region.

Kaže da su moguća oba ta scenarija, ali da je realnije da ipak neka od postojećih banaka u Srbiji proširi svoje poslovanje.

U Srbiji bi trebalo da bude upola manje banaka, smatra Grubišić, ali, kaže, ne treba očekivati da do toga dođe brzo.
Kaže i da će male banke postepeno praviti izlazne strategije sa tržišta naše zemlje.

- Nije ni tako jednostavno napustiti neko tržište, jer treba pripremiti odgovarajuću izlaznu strategiju i naći potencijalne kupce. Ali, to će se definitivno dešavati u budućim godinama - procenjuje Grubišić.

Već duži niz godina ekonomisti procenjuju da je u Srbiji prevelik broj banaka u odnosu na broj korisnika te da komentar da "banaka ima na svakom ćošku" u narednim godinama više niće biti aktuelan, između ostalog, i zbog toga što sve više banka deo poslovanja premešta na internet.

Prema podacima Narodne banke Srbije, bilansni kapital banaka u većinskom vlasništvu privatnih lica iznosi 587,38 milijardi dinara, dok prosečni pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 21,95%.

U NBS kažu za Tanjug da bilansni kapital banaka koje se nalaze u većinskom vlasništvu države iznosi 94,23 milijarde dinara, dok je prosečni pokazatelj adekvatnosti kapitala 29,48%.

Kada je reč o strukturi vlasništva u bankama u kojima država ima udeo, podaci govore da država u Jubmes banci ima vlasnički udeo od 20,2%, u Srpskoj banci 76,6%(23,31% vlasnik Jugoimport SDPR koje je državno preduzeće).

U Komercijalnoj banci država ima udeo od 41,7%, a u državnom vlasništvu su i MTS banka i Banka Poštanska štedionica.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.