Izvor: Tanjug/Novosti | Četvrtak, 15.11.2018.| 12:34
Izdvojite članak Odštampajte vest

Male hidroelektrane nisu štetne, ako se grade po propisima, poručuju iz Ministarstva energetike

(Foto: iLUXimage/shutterstock.com)
Srbija je na dobrom putu kada su obnovljivi izvori energije (OIE) u pitanju. Do kraja ove godine očekuje se da na mrežu bude priključeno oko 200 megavata novih elektrana na obnovljive izvore energije. Od toga, najviše čiste energije doći će iz vetroparkova, pišu Večernje novosti.

Beogradski list podseća da proizvodnju "zelene energije" ove godine prate mnogi problemi i protesti oko izgradnje malih hidroelektrana (MHE) na Staroj planini. Žitelji tamošnjih sela oštro negoduju protiv investitora MHE jer ističu da će one uništiti prirodu.

- Izgradnja malih hidroelektrana uređena je Zakonom o vodama, Zakonom o zaštiti životne sredine, Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o nacionalnim parkovima, Zakonom o planiranju i izgradnji koji određuje opšta pravila, ne samo za izgradnju objekata, nego i planska dokumenta iz oblasti prostornog planiranja i Zakonom o energetici. Ako se grade u skladu sa zakonom, male hidroelektrane nisu štetne po prirodnu sredinu, već naprotiv doprinose njenom očuvanju - kaže Miloš Banjac, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, zadužen za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije..

Napominje da je čitava Evropa "preplavljena" malim hidroelektranama.

- Najrazvijenije evropske zemlje, na koje se ugleda Republika Srbija, nisu se odrekle svog hidro potencijala. Austrija, koja je slična po veličini u poredenju sa Republikom Srbijom, izgradila je 14.116 MW hidroelektrana. Švajcarska, čija površina je manja od Republike Srbije, samo u 2017. godini izgradila je 265 MW malih hidroelektrana od ukupno izgrađenih 16.657 MW hidroelektrana. Podaci za druge evropske zemlje su još impresivniji: Norveška ima 31.837 MW, Turska 26.681 MW, Francuska 25.517 MW, Italija 21.884 MW, itd.

Očigledno je da su evropske zemlje maksimalno iskoristile svoje potencijale za izgradnju malih hidroelektrana - kaže Banjac.

Podseća da su i mnoga prelepa jezera, za koje sada optužuju EPS da ih svojim radom narušava, nastala upravo kao posledica izgradnje hidroelektrana i dodaje da su tako nastali i Uvac i Vlasinska jezera i Perućac, jezero pored Malog Zvornika i mnoga druga.

Banjac naglašava da Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje samo energetske dozvole za izgradnju MHE i da je dozvola samo jedna u nizu dozvola koje su potrebne investitorima za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju mini hidroelektrana.

Za dobijanje energetske dozvole investitori najpre treba da pribave lokacijske uslove ili informaciju o lokaciji, mišljenje operatora sistema za priključenje, vodne uslove, kao i da izrade idejni projekat sa Studijom opravdanosti ili generalni projekat sa prethodnom Studijom opravdanosti.

Tehničku dokumentaciju moraju da overe licencirani projektanti. U procedurama za izgradnju MHE uključene su jedinice lokane samouprave, Ministarstvo za građevinarstvo i saobraćaj, Srbijavode, Zavod za zaštitu prirode, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i druge institucije.

- Postoji nekoliko nivoa zaštite gde se ne sme graditi ili postoje ograničenja za izgradnju kada je potrebno pribaviti posebne dozvole i ispuniti dodatne uslove - ističe Banjac.

U Nacionalnim parkovima i u zoni zaštite je, objašnjava on, zabranjena izgradnja hidroelektrana. Zatim, u drugoj zoni zaštite, mogući su radovi pod posebnim uslovima, a takođe i u trećoj zoni zaštite.

Dodaje da Ministarstvo rudarstva i energetike ne određuje uslove pod kojima se neka elektrana može graditi u drugoj i trećoj zoni zaštite ili ne. Primena ovih propisa u nadležnosti je Ministarstva zaštite životne sredine.


Do kraja 2019. još 200 "zelenih" megavata


Trenutno je na mrežu priključeno oko 60 megavata malih hidroelektrana sa statusom povlašćenog proizvođača i oko 15 megavata biogasnih postrojenja, kaže Miloš Banjac.

Do kraja sledeće godine, očekuje se da će na mrežu biti priključeno još oko 200 megavata novih elektrana na "zelenu energiju", a 2020. godine ukupno ćemo imati snagu od oko 600 megavata električne energije iz novih postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije.

- Kada je u pitanju proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora energije, bićemo vrlo blizu cilju za 2020. godinu, na koji smo se obavezali prema Energetskoj zajednici - navodi Banjac.

Najviše čiste električne energije, dodaje on, dobićemo iz energije vetra.

- Kod toplotne energije računamo na veoma važan projekat koji radimo sa nemačkom KFW razvojnom bankom. U okviru tog projekta, vrednog 27 mil EUR, u 10 jedinica lokalne samouprave kotlovi na mazut ili ugalj biće zamenjeni kotlovima na biomasu. To je projekat koji ćemo raditi naredne tri godine - naglašava Banjac.

"Zelena električna energija" svuda u Evropi je i dalje skuplja od električne energije proizvedene iz konvencionalnih izvora. Zbog toga, da bi ti projekti bili isplativi, proizvođači "zelene električne energije" dobijaju povlašćene cene za tako proizvedenu energiju. Sistem podsticanja OIE u Evropi, tačnije Nemackoj, uveden je još davne 1992. godine.

- Kako su sve subvencije vremenski limitirane, ovi prvi ugovori su posle deset, petnaest godina prestali da važe, investiciona ulaganja su se isplatila, a elektrane na OIE su i dalje nastavile da proizvode električnu energiju. Tako je na tržištu počela da se pojavljuje i jeftina električna energija proizvedena iz OIE - kaže Banjac.

Elektrane na OIE pod tim okolnostima, počele su da konkurišu proizvodnji električne energije na fosilna goriva, jer su operativni troškovi kod elektrana koje koriste OIE znatno manji - vetar i sunce su besplatni, navode Novosti.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.