Struja skuplja 13%, neće biti pravljene nuklearke - Šta je još predviđeno Okvirnom energetskom strategijom BiH do 2035.

Povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, izgradnja desetina energetskih objekata, ulaganje u prenosnu mrežu te održivost rudnika i modernizacija proizvodnje, samo su neki od ciljeva Okvirne energetske strategije BiH do 2035. godine, koja je nedavno usvojena u Savetu ministara BiH.

Prema jednom, najoptimističnijem scenariju, do 2035. u više od 70 elektroenergetskih objekata moglo bi biti uloženo između 8,6 i 10,5 mlrd EUR, međutim i sami pisci strategije se slažu da je to nerealno i da bi kapitalne investicije mogle biti duplo manje. Ipak, kako je navedeno u samom dokumentu, koji je nedavno objavljen u Službenom glasniku BiH, investicije u elektroenergetske objekte zavisiće, pre svega, od berzanskih cena električne energije, koje su poslednjih godina veoma niske.

- Potrebno je opreznije donositi odluke o pokretanju velikih kapitalnih investicija, koje bi sasvim sigurno dovele do snažnijeg suficita, ali bi stvorile dugoročni rizik niže konkurentnosti sistema. Niske veleprodajne cene struje na berzama u regiji predstavljaju rizik za budućnost, a snažniji rast tih ena stvorio bi nešto povoljniju klimu za investicije - navodi se u strategiji, iz koje se može zaključiti i to da smo među najlošijima u Evropi kada je u pitanju produktivnost rudnika.

Primera radi, najniža produktivnost u zemljama EU iznosi 194% više u odnosu na produktivnost rudnika Federacija, dok je vrednost produktivnosti EU čak sedam puta veća nego u FBiH. U Republici Srpskoj situacija je malo bolja, ali je takođe daleko od evropskih standarda.

Ono što je gotovo sigurno, jeste da će zbog podsticaja za ulaganja u obnovljive izvore energije samo po tom osnovu cena električne energije u BiH do 2035. godine porasti najmanje 13%.

- Kako bi se stimulisala proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, u budućnosti je za očekivati povećanje naknade za obnovljive izvore energije, koja se plaća po kWh potrošene električne energije - navodi se u dokumentu.

Ono što je sigurno, jeste da do 2035. godine BiH nema planova iskorištavanja nuklearne energije, ali će intenzivno raditi na tome da ne zavisi od samo jednog dobavljača gasa.

Kada je u pitanju gas, u BiH se predviđa i izgradnja nove infrastrukture, a zanimljivo je da u strategiji piše da se treba raditi na dodjeljivanju regulatornih ovlaštenja za sektor gasa Državnoj regulatornoj komisiji za električnu energiju (DERK).

Strategija se delimično dotakla i sektora nafte u BiH, gde se navodi da su od 1963. do 1991. sprovedena geološka istraživanja u više navrata, ali da komercijalna otkrića nikada nisu potvrđena. Uprkos tome, navodi se, BiH će raditi na istraživanju eventualnih nalazišta nafte te ići u smeru modernizacije Rafinerije nafte u Brodu s ciljem da se osigura kvalitet naftnih derivata.

Predviđanja su da će globalna potražnja za primarnom energijom do 2040. porasti 24% u odnosu na 2015. godinu. U kontekstu same strukture potražnje očigledan je trend smanjenja nafte i uglja, koji će sa 60% učešća u 2015. pasti na 52% u 2040. godini.