Izvor: eKapija | Četvrtak, 18.10.2018.| 16:52
Izdvojite članak Odštampajte vest

Energetska tranzicija u Srbiji je moguća - Potrebno uključivanje lokalnih samouprava

Projekti u oblasti bioenergije u Srbiji su kompleksni, ali izvodljivi, a za to je ključna razmena iskustava iz prakse i upoznavanje sa uspešnim poslovnim modelima - zaključak je konferencije "Poslovni modeli za realizaciju održivih projekata u oblasti bioenergije" održanoj u četvrtak (18.10.2018.) u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, saopštio je GIZ.

- U okviru postojeće zakonske regulative u Srbiji moguće je realizovati projekte upotrebe biomase za grejanje javnih objekata. To dokazuju primeri Priboja i Pirota. Ovi gradovi istovremeno potvrđuju da upravo organi lokalne vlasti kreiraju okruženje neophodno za razvoj i implementaciju ovih projekata. Njihova motivacija je, pre svega, ekonomska ušteda, smanjenje zagađenja, veća efikasnost i niži troškovi održavanja, a naročito vizija prelaska na korišćenje zelenih energija - rekla je na konferenciji stručni savetnik GIZ-ovog programa Milica Vukadinović.

Ekonomski aspekt projekata u oblasti bioenergije podvukao je Christian Letalik iz C.A.R.M.E.N udruženja iz Nemačke.

- Pored svih ostalih aspekata, kod biomase veoma je važna kalkulacija cene. Cena mazuta je izuzetno nestabilna i ima tendenciju rasta, za razliku od biomase koja ima uravnoteženu cenu, često sa tendencijom pada - rekao je on.

Posebna pažnja tokom konferencije posvećena je konceptima energetskog zadrugarstva i javno-privatnim partnerstvima za isporuku toplotne energije.

Profesor Frank Scholwin, iz Instituta zа biogаs, uprаvljаnje otpаdom i energetiku iz Vаjmara, ukazao je da 50% energije iz obnovljivih izvora u Nemačkoj dolazi iz energetskih zadruga.

- Prednost ovog modela je u tome što u njemu mogu učestvovati svi građani i što direktno podstiče ekonomski razvoj lokalne zajednice i otvaranje novih radnih mesta - rekao je profesor Scholwin.

Na konferenciji su predstavljeni i primeri bioenergetskog sela Busingen u Nemačkoj, ali i sela Kostojevići u opštini Bajina Bašta, jedinog sela u Srbiji koje ima sistem daljinskog grejanja i za koji je urađen koncept kako da postane energetski nezavisno.

- Selo Kostojevići je jedino selo u Srbiji koje se toplotnom energijom snabdeva iz toplane. Prelaskom toplane sa mazuta na biomasu ostvariće se finansijske uštede, novac će se zadržati u lokalnoj zajednici jer u selu ima dosta šumovlasnika, a istovremeno doprineće se i smanjenju zagađanja i održanju biodiverziteta. Posledično se očekuje se da će koncept bioenergetskog sela doprineti i daljem razvoju lokalne sredine u svim oblastima privrede i turizma. Model sela Kostojevići u budućnosti će biti od koristi i drugim lokalnim zajednicama koje se odluče na ovakav korak - kaže Dragana Ivanović, predstavnik Opštine Bajina Bašta

Skup su, uz podršku Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije, organizovali Privredna komora Srbije, Stalna konferencija gradova i opština u okviru projekta "BioVill" i program "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji", koji u okviru nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.