Izvor: eKapija | Četvrtak, 11.10.2018.| 12:58

Od elektronskog potpisa do najbolje e-vlade na svetu - U Beogradu predstavljena danska iskustva u digitalizaciji javne uprave

Ilustracija (Foto: Viewvie/shutterstock.com)
Danska se u julu ove godine našla na prvom mestu u anketi Ujedinjenih nacija o e-vladama (eGovernments) u 2018. godini. Prilikom utvrđivanja kriterijuma, UN su posebno naglasile činjenicu da je ova država uspela da uspostavi ravnotežu između efikasnih rešenja e-uprave i pomoći pojedincu. Takođe, Danska je i na vrhu liste zemalja EU prema Indeksu razvijenosti digitalne ekonomije i društva u 2018. godini (The Digital Economy and Society Index - DESI).

Ova priznanja došla su kao potvrda kvaliteta dugogodišnjeg rada Danaca na razvoju digitalnog društva i digitalizaciji javne uprave, a neki od njihovih rezultata predstavljeni su i na seminaru "NorDig - Nordijska iskustva u oblasti digitalizacije", koji su u Beogradu 9. oktobra organizovale ambasade Danske, Švedske, Finske i Norveške, u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom u Srbiji.

Yih-Jeou Wang, šef međunarodne saradnje u danskoj Agenciji za digitalizaciju, objasnio je na ovom skupu kako je tekao ceo proces unapređenja javne uprave i preneo iskustva koja bi mogla biti korisna i Srbiji u narednom periodu.

- Danska je još 2001. godine uvela digitalni potpis i omogućila građanima da e-mailom komuniciraju sa vlastima, a danas 97% populacije starosti između 16 i 74 godina ima pristup internetu kod kuće, kao i 100% preduzeća sa 10 i više zaposlenih. Čak 91% građana svakodnevno koristi internet, dok je njih 89% imalo onlajn interakciju sa javnom upravom u poslednjih 12 meseci – istakao je Yih-Jeou Wang i dodao da Danci imaju veoma visok nivo poverenja u javni sektor.

U Danskoj, koja ima 5,6 miliona stanovnika, postoje tri nivoa vlasti – centralna (vlada), regionalna i opštinska. Pet regiona nadležno je, npr, za zdravstvene usluge, ali se na ovom nivou ne naplaćuju porezi, za razliku od 98 opština koje imaju svoju autonomiju i mogu naplaćivati poreze, a zadužene su i za čitav niz usluga orijentisanih prema građanima.

(Foto: Africa Studio/shutterstock.com)
Kako je naveo predstavnik danske Agencije za digitalizaciju, demografski razvoj zemlje doveo je do fiskalnih ograničenja i niskog rasta produktivnosti, kao i do rasta broja stanovnika koji pate od hroničnih bolesti (oko 1,8 miliona Danaca). Zato su visoka očekivanja kada je reč o nivou javnih usluga.

- Razvojem digitalizacije javne uprave otkrili smo veliki potencijal ušteda. Na primer, kada je reč o ličnim uslugama koje se obavljaju na šalteru, one mogu koštati 14 EUR po transakciji. Kod komunikacije pismima (papir) trošak je 11,7 EUR, ako se razmenjuju e-mailovi cena je 11 EUR, dok je kod telefonskih poziva 7,8 EUR. Uvođenjem e-servisa, odnosno usluga koje građani mogu i sami obaviti, bez previše administracije ili šalterskih službenika, cena po transakciji se spušta na 4,2 EUR – naveo je Wang.

Danska je 2004. uvela efikasnija plaćanja i internu digitalizaciju, koja je omogućila lakše računovodstvo i e-Fakture, kao i bezbednu e-mail komunikaciju među organima uprave. Zajednička infrastruktura uvedena je 2007. sa elektronskim ID brojem građana, digitalnom poštom i SMS obaveštenjima javne uprave koja je obavezana da komunicira na ovaj način.

- Već 2011. razvija se dalje digitalna komunikacija i uvodi obavezna digitalna pošta, kao i obavezni onlajn samouslužni (self) servisi za građane i firme. Od 2016. smo obratili više pažnje na strategiju upravljanja ICT-om i jačanje informacione bezbednosti, ali i na razvoj pristupačnijih servisa za građane.

Kao ključne komponente javne digitalne infrastrukture Wang je istakao bezbednost, brzu komunikaciju porukama, uvođenje portala (za građane, firme, zdravstveni portal...), kao i lakše plaćanje.

(Foto: Albina Glisic/shutterstock.com)
- Dobar primer je slučaj Digitalne pošte. Za 4,8 miliona građana starijih od 15 godina obezbeđeno je obavezno digitalno poštansko sanduče, a u julu 2018. imamo podatak da se 91% građana registrovalo za Digitalnu poštu. Preostalih 9% su dozvoljeni izuzeci. Pritom je čak 84% korisnika zadovoljno funkcionisanjem ovog servisa – objasnio je Wang.

O značaju Digitalne pošte govore i podaci da javna uprava šalje veliki broj digitalnih pisama građanima: u 2015. poslato je 88,9 miliona obaveštenja, u 2016. čak 112,6 miliona, a u 2017. - 126 miliona pisama.

Danski portal za građane mesečno poseti 3 miliona ljudi, a 92% korisnika je u avgustu 2018. navelo da je zadovoljno njegovim funkcionisanjem i personalizovanim korisničkim iskustvom.

Wang je napomenuo i da u Danskoj analiziraju šest ključnih životnih događaja građana, koji imaju veze sa javnom upravom, a koji bi mogli da budu unapređeni daljim razvojem digitalizacije. Reč je o selidbi, razvodu, dobijanju eID broja, otvaranju i zatvaranju firme, i upravljanju stranom kompanijom. U planu su i neke nove inicijative, a kao glavni cilj danske vlasti navode želju da obezbede građanima lakši život i što jednostavnije procedure prilikom susreta sa administracijom i javnom upravom.

Marko Andrejić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.