Ekološka taksa za tehničke uređaje - pokretač industrije IT reciklaže u Srbiji

Pored mnogobrojnih problema u oblasti ekonomije, Srbija je jedna od zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koja će morati da se uhvati u koštac i sa problemima zaštite životne sredine a prevashodno reciklaže.

Zapravo, svi smo svedoci da se odavno Srbija guši u plastičnim kesama i pet ambalaži koja se neorganizovano sakuplja i reciklira. Smeće pored puta je uobičajeni prizor a divljih smetlišta ima na svakom koraku. Jedno je sigurno, da bi ispoštovali zakonsko i sistemsko uredjenje u oblasti zaštite životne sredine sa onima koje EU zahteva, potrebno je mnogo truda a i novca. Medjutim, najjednostavnija varijanta je ne izmišljati "toplu vodu", već jednostavno prekopirati najbolji sistem i zakonska akta koji već dobro funkcionišu u zemljama u okruženju.

U svetlu ekonomske krize, koja je i nama još krajem 2008. godine zakucala na vrata, čitav svet se malo više okrenuo ekologiji i reciklaži, s obzirom da reciklažna industrija ima ogroman potencijal. Sa jedne strane, unapređenjem reciklažne industrije otvara se mogućnost zapošljavanja različitih profila ljudi a sa druge strane, sistemski se radi na očuvanju životne sredine i generisanju sekundarnih sirovina iz već postojećih izvora, indirektno smanjujući potencijalni uvozni deficit.

U modernom društvu, pored kesa koje unaokolo lete, treba znati da je zapravo najopasniji otpad, elektronski opad koji raste tri puta brže od komunalnog zbog sve kraćeg veka korišćenja. Zato se posebno treba pozabaviti pitanjima njegovog sakuplajnja i reciklaže što, po skorašnjim informacijama, naša država i čini.

Nedavno se moglo čuti da če Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja na čelu sa Oliverom Dulićem, raditi na usvajanju novog Zakona o upravljanju otpadom. Pored novih zakonskih odredbi koje bi trebalo da regulišu sakupljanje i reciklažu, kako PET ambalaže tako i drugih otpada, kao što je papir, pneumatici, opasn otpad i elektronski i električni otpad, pričalo se o uveđenju ekološke takse na tehničke uređaje.

Ekološka taksa na tehničke uređaje će ići u određeni fond kako bi se na taj način sufinansirali sakupljački centri IT optada i reciklažna postrojenja. Čitava ideja o ekološkoj taksi je naišla na različite reakcije javnosti, uglavnom negativne, jer bi njeno uvođenje trebalo da znači automatsko poskupljenje tehničke robe, koja je ionako dosta skuplja u odnosu na istu robu u okolnim zemljama.

Međutim, iz "BIS IT Reciklažnog centra za elektronski i električni otpad" iz Pančeva, kažu da ekološka taksa na tehničke uređaje ne predstavlja ništa novo, i da se u zapadnim zemljama pokazala kao dobra praksa.

Odgovornost proizvodjaća u EU u večini je preuzeta još 13. avgusta 2005. godine kad se počelo sa primenom načela "zagađivač plaća".

Specifičnost tehničkog otpada za razliku od stakla, plastike i papira, je u tome što sadrži opasne materije i ne može se sakupljati na svakom koraku. Mora postojati sistem gde se otpad može odlagati po vrstama. Generatori otpada, uvoznici, prodavci, su zato u obavezi da na ovaj ili onaj način finansiraju sakupljanje i reciklažu tehničkog otpada. Ekološka taksa uvedena od strane države je jedno rešenje.

Prilikom posete državne delegacije iz Srbije Sloveniji i njihovim sistemima za sakupljanje i reciklažnim postrojenjima, Nikola Egić, direktor "BIS IT Reciklažnog centra", uverio se da je reciklaža obaveza a zaštita životne sredine prioritet u ovoj zemlji.

Taksu na tehničku robu u Sloveniji nije uvela država u takvom obliku, već je zakonskom regulativom, naloženo uvoznicima i proizvodjaćima te robe da moraju u dogovoru sa sakupljačkim i reciklažnim centrima nadoknaditi troškove sakupljanja i reciklaže. Takav sistem funkcioniše i u 21 zemalja, članica EU. Na ovaj način, psihološki nije toliko transparentno opterećenje cene tehničke robe troškovima reciklaže ali ono postoji.

Sakupljačke centre IT otpada, vidu neprofitne institucije, osnovala su preduzeća koja se bave proizvodnjom tehničke opreme, u ovom slučaju "Gorenje" i mnoga druga. Recikleri, sa druge strane, postoje kao profitne institucije. Čitav sistem je regulisan tako da se kroz mesta za sakupljanje-reciklažna dvorišta, sakupljanje kod trgovaca - maloprodajne objekte tehničke robe i centara za sakupljanje komunalnog otpada, omogući građanima da besplatno ostave svoju opremu na reciklažu. Sakuplajnje i reciklaža se naplaćuje od generatora otpada, tj. uvoznika i proizvodjača tehničke opreme a trošak iznosi oko 150 evra po toni.

U Hrvatskoj je sistem centralizovan. Cena reciklaže tehnološke opreme je transparentno opterećena ekološkom taksom koju je uvela država i koja se kreće oko 320 evra po toni, dok je eko taksa kod neonskih svetiljki znatno veća i iznosi preko 1000 evra po toni.

Sa druge strane, eko taksa na tehničke uređaje sa ekranima koji u sebi sadrže opasne materije postoji i u Americi. U zavisnosti od procenjene količine opasnih materija, tj. veličine ekrana, naplaćuje se fiksna ekološka tasa koja iznosi od 3-6 dolara po uređaju. Ukoliko u Kaliforniji kupite lap-top sa ekranom od 15 inča, platićete taksu od 6 dolara. Taksa ide u određeni fond a odatle finasira sakupljačke odnosno reciklažne centre tehničkog otpada.

Ukoliko se i u Srbiju uvede transparentna ekološka taksa na tehničku opremu, pitanje je koliko će ona iznositi i koliko je fleksibilno njeno menjanje. Usklađvanje visine ekološke takse na tehničke uređaje mora se vršiti u skladu sa trenutnim cenama sekundarnih sirovina jer preduzeća koja se bave reciklažom IT otpada, isključivo zavise od ovih prihoda. Cena sekundarnih sirovina je nešto na šta se ne može uticati i njeno kretanje se ne može predvideti kako ne bi došli u situaciju da iz meseca u mesec menjamo visinu ekološke takse, kažu u "BIS IT Reciklažnom centru".

Da će tehnološka roba poskupeti posle uvođenja ove takse, to je sigurno jer se prodavci, tj uvoznici sigurno neće tako lako odreći već dovoljno male marže, posebno na IT opremu.

U ovom trenutku, savremena zakonska regulativa ne postoji, pa građani nemaju gde da ostave svoj stare kućne aparate na reciklažu. Ne postoje reciklažna dvorišta niti postoji mogućnost da u maloprodajni objekat tehničke opreme ostavite svoj stari uređaj. Iz datih razloga, neosnovane su najave da će građani biti strogo kažnjavani ako neadekvatno odbacuju svoju staru opremu - jednostavno nije kreirana mogućnost da se električni otpad adekvatno sakupi od građana. Iako određene sankcije svakako treba da postoje, posebno kada znamo da je tehnološki otpad opasan otpad, za sada je jedino moguće sankcije primeniti na pravna lica jer je "BIS IT Reciklažni centar" razvio dobru sakupljačku infrastrukturu i sistem za ovaj segment.

U svetlu ekološke takse i poskupljenja tehničke robe, trebalo bi da postoji i varijanta podsticanja uvoza i proizvodnje opreme koja u sebi ne sadrži opasne materije ili ih sadrži u malim količinama. U razvijenim zemljama, jedan od podsicaja proizvodnje Green IT-a jeste umanjeni porez.

Iz "BIS IT Reciklažnog centra" u Pančevu, kažu da se poslom reciklaže IT opreme sertifikovano bave još od 2006. godine i da su do sada kreirali efikasan sistem za sakupljanje e-otpada od pravnih lica. U njihovim postrojenjima je do sada reciklirano oko 400.000 kg IT opada što je, po njihovim rečima, zapošljava oko 25% kapaciteta ovog postrojenja. Da bi reciklažni centar funcionisao punim kapacitetom, mora postojati adekvatna zakonska regulativa koja će jasno definisati sakupljače i reciklare, kao i generatore otpada koji moraju plaćati ekološku taksu i tako omogućiti razvijanje ove nove industrijske grane.

Industrija reciklkaže ima puno potencijala i samo u Americi zapošljava oko milion ljudi. Potrebno je naglasiti da kreiranje sakupljačkih centara ili reciklažnih dvorišta može obezbediti posao za nekoliko hiljada ljudi u Srbiji jer je potrebno da određeni sakupljački centar postoji u svakom većem gradu. Pred toga je neophodno definisati finansiranje tih centara a prvi korak može biti ekološka taksa o kojoj je bilo reči.

Resorno ministarstvo je na dobrom putu, međutim, potrebno je iskristalisati i zakonom definisati sve stavke kako bi čitav sistem mogao dobro da funkcioniše dugi niz godina, kažu u "BIS IT reciklažnom centru".

(Autor: Maja Perović, PR i marketing menadžer)