Izvor: Politika | Subota, 29.09.2018.| 12:20
Izdvojite članak Odštampajte vest

I bespilotne letelice u borbi protiv sive ekonomije - Hoće li poreski dronovi stići i do srpskih utajivača?

Ilustracija (Foto: iSam iSmile/shutterstock.com)
Gosti Skijatosa koji su ovog leta turističkim brodićima obilazili ovog grčko ostrvo bili su iznenađeni kada su iznad svojih glava ugledali dronove. Ubrzo su saznali da je reč o bespilotnim letelicama koje šalju poreski inspektori pokušavajući da snime sve one koji izbegavaju da plate porez i ne izdaju fiskalne račune turistima. Tako su poreski inspektori u ovom prvom angažovanju dronova samo za jedan dan otkrili utaju vrednu 25.000 EUR.

Da li bi dronovi mogli da pomognu srpskim poreskim inspektorima (kojih je inače vrlo malo) u borbi protiv sive ekonomije. I da li bi i angažovanjem ovih letelica uspeli da zađu do svih brodića, splavova, jahti, bazena, vila, kafana i kafića u kojima se ne izdaju fiskalni računi, ili se gostima daje samo međuračun – što je opet svojevrsna utaja poreza.

Ovo tim pre, ako se zna da građani sami mesečno preko poreskog alarma prijave, kako potvrđuju u Poreskoj upravi, do 800 onih koji uporno pokušavaju da oštete budžet. Poreznici ističu da se u ovim dojavama najviše ukazuje na neizdavanje fiskalnog isečka, obavljanje neregistrovane delatnosti i rad na crno.

Upitan da li su dronovi način da se u Srbiji reši pitanje utaje poreza ne samo za neizdavanje fiskalnog računa već i onih koji ne prijavljuju godišnji porez na dohodak, ili prijave manji, pa kada poreznici ukrste podatke o primanjima i imovini shvate da nešto mnogo ne štima, Goran Radosavljević, prof. dr na Fakultetu FEFA, kaže za za Politiku da se dronovi mogu posmatrati kao mogućnost korišćenja savremenih tehnologija za povećanje efikasnosti poreskog sistema.

– Korišćenje novih tehnologija, povezivanje baza podataka iz Poreske uprave, Agencije za privredne registre i katastra u jedan sistem, obračun i plaćanje poreza isključivo elektronskim putem i kontrola finansijskih izveštaja doprineli bi da se svi poreski obveznici i potrebni podaci o njima nađu u jednoj bazi. To bi dalje omogućilo ukrštanje podataka o imovini i prihodima i bolju kontrolu naplate poreza, veći obuhvat i bolju naplatu, a u perspektivi i niže poreze.

Vid poreske kontrole koji bi podrazumevao uključivanje dronova je na ovom nivou razvoja Poreske uprave teško primenjiv. Sa druge strane, s obzirom na drugačiju formu poreske utaje u Srbiji, u odnosu na Grčku, efikasnije bi bilo sredstva uložiti u povezivanje baza podataka, elektronsku kontrolu i prijavu poreza.

Na pitanje da li bi umesto dronova ovaj problem mogao da reši Zakon o poreklu imovine koji svaka vlada najavljuje da će početi da ga primenjuje, ali to ne čini, sagovornik Politike, kaže, da su razlozi za nedonošenje ovog važnog zakona politički i tehnički.

– Politički su poznati. Gotovo da ne postoji visoki funkcioner koji je bio na vlasti od 1990. a koji tokom tog perioda nije uvećao svoju imovinsku kartu nekoliko puta. Mislim da je u interesu onih koji su svojim radom i znanjem to ostvarili da se ovakvim jednim zakonom stavi tačka na dilemu ko je oštetio državu u proteklih 30 godina, a ko je radio za nju. Pošto se čini da je ovih prvih mnogo više, nema političkog interesa da se zakon donese – tvrdi on.

Kada je reč o tehničkim razlozima oni su vezani za nesposobnost institucija, pre svega Poreske uprave i katastra, da se zakon sprovede, ali bi oni mogli da se otklone za relativno kratko vreme.

Po mišljenju Radosavljevića samo pooštravanje kazni ništa neće promeniti.

– Bojim se da u situaciji kada imate mnogo onih koji ne prijavljuju godišnji porez na dohodak da će samo strože kazne dovesti do kažnjavanja onih koji porez prijavljuju, ali iz bilo kog razloga su propustili da to urade. Da li zato što kasne sa prijavom. Treba pronaći i kazniti one koji svesno ne plaćaju porez, a ne samo one koji greše prilikom prijave istog – ističe Radosavljević.

Poreznici naglašavaju da u sivoj zoni zarađuje samo pojedinac zbog čega trpe svi budžetski korisnici. Utajivači pokušavaju da prevare i ne plate porez samo radi lične koristi. Prema poslednjim podacima poreska policija je od januara do kraja jula podnela tužilaštvima 880 krivičnih prijava protiv 1.116 osoba zbog učinjena 1.024 krivična dela, pri čemu je izbegnut porez u iznosu od 6,5 milijardi dinara.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.