Izvor: eKapija | Četvrtak, 27.09.2018.| 11:40

Šta privredi donose predložene izmene Zakona o inspekcijskom nadzoru - Firme koje posluju besprekorno neće biti redovno kontrolisane, uvodi se e-inspektor

(Foto: Andrei_R/shutterstock.com)
Firme sa besprekornom praksom poštovanja propisa ubuduće neće morati da troše vreme i energiju na posete inspekcijskih službi. Sve inspekcije biće u obavezi da uvedu službu unutrašnje kontrole, a one u opštinama ili gradovima dobiće mogućnost da se udruže na nivou okruga u oblasti izvršenja. Potpisivanje zapisnika otići će u prošlost, jer će brigu o zakonitosti rada srpske privrede preuzeti e-inspektori 21. veka.

Sve to biće moguće ako se usvoje izmene i dopune Zakona o inspekcijskom nadzoru, koje je predložilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave (MDULS).

Dragan Pušara, rukovodilac Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor pri MDULS za eKapiju pojašnjava najvažnije predložene novine. Prvo ističe uvođenje subjekta od poverenja:

- To je mera koja nadgrađuje procenu rizika, koji se već primenjuje, na primer, na Carini. Subjekat od poverenja je firma koja je već pokazala da nema nameru da krši zakon, i zbog toga se oslobađa detaljnih inspekcijskih pregleda i znatno joj se olakšava poslovanje. Ona će pet godina biti slobodna od nadzora, naravno, osim u slučaju prijava, ili ukoliko se pojavi osnovana sumnja.

Istraživanja su pokazala da 68% privrede posluje u skladu sa zakonom. U praksi, nažalost, inspekcije su naviše ulazile upravo u najsređenije firme, koje imaju najbolje uslove za rad i pružaju pun komfor tokom inspekcijskog nadzora, kaže Dragan Pušara i dodaje:

- Radije su išli u takve, dobre, firme, nego u neko malo neregistrovano preduzeće, u kojem nema nikakvih uslova za boravak - recimo, velika je buka, i slično.

Namera predlagača je, dakle, da uvođenjem instituta subjekta od poverenja dodatno rastereti kapacitete za represivno delovanje prema firmama koje su svesno u sivoj zoni, da se inspekcije upravo na njih fokusiraju.


Problemi sa izvršenjem u opštinama

Među predlozima MDULS nalazi se i spajanje inspekcija na nivou okruga, u vezi sa izvršenjem, nastavlja Pušara:

- Posebno na "lokalu", naime, postoje problemi sa izvršavanjem inspekcijskih naloga: inspektor donese meru izvršenja, a nema ko da to sprovede. Zbog sporih procedura i upućujućih odredbi na Prekršjni sud, tako, često u opštinama ostanemo bez izvršenja mera poput uklanjanja nekog privremenog objekta. Zato je namera da se inspekcije jedinica lokalne samouprave objedine na nivou okruga u vezi sa izvršenjem. Inspektor bi pratio ceo svoj slučaj, ali bi izvršenje prepuštao drugom odeljenju, koje bi se bavilo samo tim.

Dragan Pušara, rukovodilac Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji za inspekcijski nadzor pri MDULS
Predviđa se, takođe, i obaveza uvođenja unutrašnje kontrole u inspekcijskim službama, na svim nivoima, od opštinskog do republičkog.

- Zanimanje inspektora u našem društvu je, nažalost, prepoznato kao visoko koruptivno - kaže Dragan Pušara.

- Često se u javnosti inspektor ne doživljava kao visoko obrazovani profesionalac koji se stara, naprimer, o kvalitetu i bezbednosti hrane, o kvalitetu vazduha, bezbednosti saobraćaja, punjenju budžeta, već se na njega gleda kao na represivni element, veoma često manje stručan od onoga koga treba da kontroliše. U medijskoj kampanji želimo da to promenimo, a zakonom da obavežemo sve inspekcije na unutrašnju kontrolu, koja je dosad bila dobrovoljna. Nastojimo da popišemo ko treba da obavlja unutrašnju kotrolu inspekcija, i šta treba da ima od stručne spreme.
Koordinaciona komisija nema nikakva ovlašćenja da sankcioniše inspektore. Javljali su se i oponenti uvođenja unutrašnje kontrole, koji tvrde da je to besmisleno, jer se zna kako ide disciplinski postupak u organima uprave. Doneli smo kodeks etike inspektora kao oblik mekog prava, koji daje upućujuće odredbe u odnosu na Zakon o radu i daje preporuke rukovodiocima inspekcije kako da postupaju u situacijama koje su kodeksom ocenjene kao neprimerene.

Predvideli smo i uvođenje e-inspektora. To znači da se ukida potpisivanje zapisnika, na koji će se samo davati ili ne davati saglasnost. Dostavljaće se nadziranom u skladu sa e-ZUP-om, i on će imati pet dana žalbe. Inspektor bi trebalo da analizu rizika podigne na viši nivo, jer će integrisati sve baze, samim tim videće i indikativne podatke iz drugih inspekcija, a ne samo iz svoje oblasti. Dobićemo jedinstvenu arhivu inspekcijskog nadzora - videćemo da li neko, ne samo po oblasti u kojoj radi, već i po imenu i prezimenu, ide ka dobijanju statusa subjekta od poverenja ili ga je potrebno nonstop nadzirati i izricati mere. Na nivou planiranja, softver će sam odrediti kada inspektor odlazi u nadzor, vodeći računa o tome koliko nadzor traje, veličinu subjekta, njegovom riziku.


Holandski model za srpske inspekcije


Zakonom o inspekcijskom nadzoru iz 2015. godine uvedena je interaktivnost, da inspekcija sluša šta kaže privreda, pa da onda po tome postupa. To u Srbiji nije ranije postojalo, kao što do te, 2015. godine nije bilo ni horizontalnog propisa koji uređuje postupanje svih inspekcija generalno.

Među novinama koje je doneo zakon iz 2015. jeste i mogućnost savetodavnih poseta, gde inspektori po pozivu dolaze u preduzeće, detaljno ga pregledaju i kažu šta eventualno treba ispraviti. Ako uoče velike nepravilnosti, mogu da započnu nadzor.

Zatim, tu su i kontrolne liste - na sajtovima inspekcija i Koordinacione komisije svaki privrednik može da vidi kompletnu listu pitanja koja mogu da mu budu postavljena tokom inspekcijskog nadzora. Inspektor nema pravo da pita bilo šta što je van liste. Takođe, ne sme da traži ništa što je javno dostupan podatak.

Važna novina iz 2015. je i procena rizika: Inspekcije su dužne da procenjuju da li je neko preduzeće u zoni neznatnog, malog, srednjeg ili velikog rizika za kršenje propisa - sve sa ciljem da bi "pažnja" bila posvećena najrizičnijima.

Veliki deo aktuelnih izmena i dopuna se odnosi na usklađivanje sa Zakonom o upravnom postupku.

Uzor za organizaciju rada i koordinciju srpskih inspekcijskih službi jeste sistem koji postoji u Holandiji, kaže Dragan Pušara i napominje:

- Problem je što pokušavamo da preslikamo norme mnogo uređenijeg društva. Oni npr. prepoznaju tzv. bagatelni prekršaj, što znači da, recimo, inspektor na građevini, ako utvrdi da je strop niži 2 cm nego što treba, a da nije bilo namere da se prekrši propis i da je sve drugo u redu, neće pisati prekršaj. Kod nas će, obavezno, pisati prijavu. Oni su, ipak, uzor u smislu organizaije. Holandija je zemlja u koju se sliva mnogo robe namenjene potrošnji na celom kontinentu, nazivaju je "Ustima Evrope", i potrebna je koordinacija mnogo inspekcijskih službi da bi sve to funkcionisalo, a da se ne čeka predugo, da ne budu zatrpane luke, granice... Cilj je da, kao i u Holandiji, uključimo i civilno društvo, posebno u osetljive segmente, poput zaštite životne sredine.

Sredinom septembra, u Palati Srbija u Beogradu potpisan je tripartitni ugovor između MDULS, Evropske banke za obnovu i razvoj i NALED-a o dvogodišnjem produžetku saradnje na razvoju Jedinice za podršku Koordinacionoj komisiji.


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.