Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS - Na knjižicama 9,7 mlrd EUR, devizna štednja i dalje dominantna

Izvor: Politika Ponedeljak, 17.09.2018. 14:02
Komentari
Podeli
Jorgovanka Tabaković (Foto: YouTube/screenshot)Jorgovanka Tabaković
Štednja je najsigurniji način očuvanja vrednosti novca i omogućava buduću potrošnju. Svakako da ima građana čiji je motiv i fizičko čuvanje novca, ali ako se posmatra dinarska štednja, može se reći da je ostvarivanje prihoda od štednje kroz više kamate važan razlog koji opredeljuje građane za ovaj vid štednje. Podaci govore da danas u Srbiji štede brojne kategorije stanovništva, imajući u vidu veliki broj malih uloga, ali i značajno veće učešće visokih uloga u ukupnoj štednji.

Najveći broj partija devizne štednje (80,6%) odnosi se na štednju do 500 EUR ali je na tim štednim partijama deponovano svega jedan odsto ukupnog iznosa devizne štednje. Ako posmatramo strukturu dinarske štednje, najzastupljeniji su štedni ulozi manjih iznosa. Na više od 90% štednih uloga oročeni su iznosi manji od 10.000 dinara.

Međutim, ovi ulozi po vrednosti učestvuju sa svega jedan odsto u ukupnoj štednji. Ulozi vrednosti većih od pet miliona dinara brojčano su zastupljeni u skromnoj meri (0,1%), ali čine gotovo četvrtinu vrednosti ukupne dinarske štednje, odgovara Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije na pitanja o tome ko štedi, kako štedi, koji je motiv za štednju, da li je motiv samo fizičko čuvanje novca zbog straha od lopova ili je u Srbiji motiv i zarada.


Koliko su novca građani trenutno položili na štednju?

Dinarska štednja građana položena kod banaka u Srbiji, prema poslednjim podacima, prevazišla je 55 milijardi dinara, sasvim precizno – 55,2 milijarde, dok devizna štednja iznosi 9,7 mlrd EUR.


Koliko je štednja povećana u poslednjih 10-15 godina?

Devizna štednja građana u prethodnih deset godina udvostručena je – povećana je 4,9 mlrd EUR. Iako je u apsolutnim iznosima štednja u dinarima znatno manja, njen rast je bio još snažniji u poslednjih 10 godina, budući da je ona u ovom periodu petostruko uvećana – sa 10,7 milijardi dinara na 55,2 milijarde. Najveći porast dinarska štednja beleži od 2012. godine, od kada se beleže značajniji rezultati u stabilizaciji domaćeg makroekonomskog i poslovnog okruženja. Tako je krajem 2012. dinarska štednja iznosila 17,9 milijardi dinara i za nepunih šest godina porasla je 37,3 milijarde. To govori o većem poverenju u domaću valutu zahvaljujući relativnoj stabilnosti deviznog kursa i stabilnosti inflacije na niskom nivou.


Koja vrsta štednje je dominantna, u devizama ili dinarima?

U ukupnoj štednji dinarska štednja učestvuje sa 5%, dok je štednja u devizama i dalje dominantna i iznosi 95% ukupne štednje, pri čemu se najveći deo devizne štednje odnosi na štednju u evrima. Ipak, važno je istaći da se dinarska štednja kontinuirano povećava. Od početka 2018. godine dinarska štednja je povećana 4,7 milijardi, odnosno više od 9%, što je zavidan rast. To pokazuje i da analize NBS o većoj isplativosti dinarske u odnosu na deviznu štednju počinju da daju rezultate.


Da li je osim glavnih valuta dinara, evra, dolara štednja položena i u drugim valutama, švajcarcu na primer?

Krajem jula 2018. godine najveći deo devizne štednje (90,8%) stanovništvo je držalo u evrima, a manje u američkim dolarima (4,6%) i u švajcarskim francima (3,6%), dok se preostali iznos (1,1%) odnosi na devizne depozite u drugim valutama.


Kad je bilo zlatno doba štednje?

Iako je duže vreme u evrozoni prisutna politika niskih, pa čak i nultih kamata, poverenje građana u stabilan bankarski sistem uticalo je da se već dugi niz godina štednja stalno povećava. Značajno povećanje dinarske štednje vezuje se za period nakon 2012, kada je NBS počela da primenjuje strategiju dinarizacije finansijskog sistema. Rastu dinarske štednje posebno su pogodovale makroekonomska stabilnost i stabilnost kursa dinara, ostvarene u ovom periodu. Tako je najveće povećanje dinarske štednje ostvareno u 2013. godini, kada je dinarska štednja gotovo udvostručena (povećana je 16,1 milijardu dinara na 34 milijarde). Rast dinarske štednje nastavljen je i u naredne tri godine (pet do sedam milijardi dinara godišnje), a njen značajan rast očekuje se i u ovoj godini.


Da li ima izgleda da se kamate na štednju povećaju?

Mi redovno ukazujemo na veću isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju, i to kako u dugom, tako i u kratkom roku. Atraktivnost dinarske štednje u odnosu na deviznu rezultat je relativno viših kamatnih stopa na dinarsku u odnosu na deviznu štednju. Istovremeno, veliki doprinos većoj isplativosti dinarske štednje daje stabilnost koju omogućava NBS jer njenu vrednost čuvaju ostvarena stabilnost cena i relativna stabilnost kursa. Pri tome, prihod po osnovu kamata, koji se ostvaruje na dinarsku štednju, izuzet je od obaveze plaćanja poreza, za razliku od prihoda na deviznu štednju, koji je predmet oporezivanja.


Da li je moguće vratiti poverenje u dinarsku štednju?

Svakako da je moguće vratiti poverenje u dinarsku štednju. Čak možemo reći da je poverenje u velikoj meri vraćeno imajući u vidu činjenicu da je dinarska štednja od 2012. godine povećana pet puta. Atraktivnost dinarske štednju povećava i činjenica da su kamate i dalje veće u odnosu na deviznu štednju.


Koliko danas iznose kamate na štednju u evrima?

Kada je reč o depozitima u evrima, kamate se u proseku kreću u rasponu od 0,5% (za uloge ročnosti do godinu dana) do 0,8% (za duže ročnosti). Kamate na dinarsku štednju za isti period su atraktivnije i kreću se do 2,6% na period od jedne godine, odnosno 4,1% na uloge oročene na period duži od dve godine.


Koji su ulozi po visini dominantni? Koliko je manjih partija, koliko visokih po iznosima?

Dominantni deo dinarske štednje odnosi se na štedne uloge vrednosti od milion do pet miliona dinara (40,2 %). Skoro polovina ukupne devizne štednje odnosi se na uloge čija je vrednost između 10.000 i 50.000 EUR, dok visoki ulozi (preko 100.000 EUR) čine oko 15% ukupne devizne štednje (1,5 mlrd EUR).


Da li ima štediša koje su po partiji položili više od 50.000 za koliko je po zakonu garant država. Koliko je takvih?

Prema podacima za jul 2018. godine 28.086 štediša položilo je depozite čija je vrednost veća od 50.000 EUR. Što se dinarske štednje tiče, u bankama je 1.429 štednih uloga vrednosti veće od pet miliona dinara, što odgovara deviznom ulogu od oko 42.000 EUR.
Firme:
Narodna banka Srbije Beograd Narodna banka Srbije Beograd
Tagovi:
NBS
Jorgovanka Tabaković
dinarska štednja
devizna štednja
povećanje kamata na štednju
kamate na štednju u evrima
Komentari
Vaš komentar

Top priče

22.04.2024.  |  Saobraćaj

Grad Beograd prodaje garaže - Početna cena 7.000 EUR

Grad Beograd oglasio je prodaju nepokretnosti u javnoj svojini, a reč je o garažnim prostorima u Ulici Salvadora Aljendea 18A. Na prodaju je ponuđeno 12 garaža, površine po 14 m2, koje se nude po početnoj ceni od po 7.000 EUR. Rok za podnošenje prijava je 30. april, a više detalja pogledajte OVDE.

23.04.2024.  |  Finansije

Mali: UK Export Finance zainteresovan za finansiranje nekoliko projekata u Srbiji

23.04.2024.  |  Finansije

22.04.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

U Rakovici u planu novi sportsko-rekreativni kompleks na 20.000 m2 - Moguća gradnja bazena, terena, akva parka...

22.04.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

23.04.2024.  |  Industrija

Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro: Zašto je investiciono zlato poželjna investicija poslednjih godina?

23.04.2024.  |  Industrija

21.04.2024.  |  Vesti

Gde u Beogradu može da se kupi stan po ceni od oko 2.000 EUR po kvadratu?

21.04.2024.  |  Vesti

23.04.2024.  |  Građevina

Firma Negast planira gradnju savremenog objekta na Voždovcu - U planu 39 stanova (FOTO)

23.04.2024.  |  Građevina

21.04.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

Umesto restorana "Bagdala" u Kruševcu se planira gradski hotel

21.04.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

eKapija+

Vidi sve

23.04.2024.  |  Industrija

Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro: Zašto je investiciono zlato poželjna investicija poslednjih godina?

23.04.2024.  |  Industrija

23.04.2024.  |  Finansije

ProCredit Banka: Nula izgovora za nula emisija

23.04.2024.  |  Finansije

22.04.2024.  |  Vesti

Miodrag Perović, Senior Development Manager, CPI Property Group - STOP SHOP Subotica do kraja godine postaje naš najveći ritejl park

22.04.2024.  |  Vesti

22.04.2024.  |  Energija

Jovanka Atanacković, CWP Europe - U Srbiji razvijamo 1,6 GW OIE projekata, u Crnoj Gori 400 MW

22.04.2024.  |  Energija

22.04.2024.  |  Energija, Industrija, Građevina

Sabiana Energy Smart - Inovativna rešenja za svež vazduh u domu

22.04.2024.  |  Energija, Industrija, Građevina

22.04.2024.  |  Saobraćaj, Finansije

Transfera predstavila rezultate poslovanja: Uspešna poslovna 2023. godina

22.04.2024.  |  Saobraćaj, Finansije

19.04.2024.  |  Finansije

Kompanija Marsh McLennan Adria organizovala Adria Forum o globalnim rizicima

19.04.2024.  |  Finansije

19.04.2024.  |  Zdravstvo

Denis Nikitin, generalni direktor budućeg postrojenja SCHOTT Pharma u Jagodini - Izgradnja fabrike napreduje u skladu sa planovima, otvaranje očekujemo u toku 2025. godine

19.04.2024.  |  Zdravstvo

Izdvajamo još...

Nekretnine - vesti
Firma Negast planira gradnju savremenog objekta na Voždovcu - U planu 39 stanova (FOTO)
Cveta visokogradnja u Kraljevu - Sve interesantnija i Ribnica
Gde u Beogradu može da se kupi stan po ceni od oko 2.000 EUR po kvadratu?
Umesto restorana "Bagdala" u Kruševcu se planira gradski hotel
Finansiranje
Objavljeno 5 javnih poziva za subvencije za beogradske poljoprivrednike
EIB potpisala ugovore sa bankama o garancijama za kredite malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu
Javni poziv za mere energetske efikasnosti do 29. aprila
Regionalni čelendž fond finansira projekte 11 obrazovnih ustanova u Srbiji
Investirati u nekretnine?
Trend visokih cena zakupa stanova u Beogradu će se nastaviti
Želite da gradite ekološku montažnu vikendicu? - Ipak se posavetujte sa arhitektom
Garaža kao garsonjera - Na Starom gradu parking mesto prodato za čak 63.000 EUR
Novi Sad lider po trgovanju građevinskim zemljištem - Parcela od 100 m2 košta kao garsonjera
U šta ulagati?
Evo gde 0,001% najbogatijih ulaže svoj novac
Ove biljke su dobre za zdravlje, ali i za paorsku zaradu
Sibirski limun uspeva i u Srbiji - Kako se uzgaja?
Pet pravila za uspešno ulaganje u investiciono zlato

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.