Izvor: eKapija | Ponedeljak, 20.08.2018.| 10:30

Tri četvrtine uspešnih testova hakovanja korporativnih mreža u 2017. ostvareno kroz ranjivosti veb aplikacija - Problem zastareo softver

Ilustracija
Analiza testova proboja mreže, koje su istraživači kompanije Kaspersky Lab izveli na korporativnim mrežama tokom 2017. godine, otkrivaju da je tri četvrtine (73%) uspešnih hakovanja perimetara postignuto korišćenjem veb aplikacija sa ranjivostima. Nalazi su sumirani u novom izveštaju - Procena bezbednosti korporativnih informacionih sistema u 2017. godini (Security assessment of corporate information systems in 2017).

Svaka IT infrastruktura je jedinstvena, a najopasniji napadi su posebno planirani tako da uzmu u obzir ranjivosti određene organizacije. Svake godineodeljenje za bezbednosne usluge kompanije Kaspersky Lab sprovodi praktičnu demonstraciju mogućih scenarija napada, kako bi pomoglo organizacijama širom sveta da identifikuju ranjivosti u svojim mrežama i izbegnu finansijsku, operativnu i reputacionu štetu. Svrha godišnjeg izveštaja o testovima proboja je da IT stručnjaci upoznaju relevantne ranjivosti i vektore napada na savremene korporativne informacione sisteme i na taj način ojačaju zaštitu njihovih organizacija.

Rezultati istraživanja iz 2017. godine pokazuju da je ukupan nivo zaštite od eksternih napadača ocenjen kao nizak ili ekstremno nizak za 43% analiziranih kompanija. Čak 73% uspešnih eksternih napada na mrežne perimetre organizacija u 2017. godini postignuto je korišćenjem veb aplikacija koje su sadržale ranjivosti. Još jedan uobičajeni smer za proboj mrežnog perimetra bio je napad na javno dostupne upravljačke interfejse sa slabim ili podrazumevanim akreditivima. U 29% projekata za testiranje spoljnih upada, stručnjaci kompanije Kaspersky Lab uspešno su dobili najviše privilegije u celoj IT infrastrukturi, uključujući administrativni pristup najvažnijim poslovnim sistemima, serverima, mrežnoj opremi i radnim stanicama zaposlenih u ime "napadača" koji nisu imali unutrašnje znanje o ciljnoj organizaciji i koji se nalaze na Internetu.

Stanje informacione bezbednosti unutar internih mreža preduzeća bila je još gora. Stepen zaštite od internih napadača bio je identifikovan kao nizak ili ekstremno nizak za 93% svih analiziranih kompanija. Najviši stepen privilegije upravljanja unutrašnjom mrežom je ostvaren u 86% analiziranih kompanija; za 42% njih bila su potrebna samo dva koraka napada. U proseku su identifikovani dva do tri vektora napada sa kojima se najviše privilegije mogu dobiti u svakom projektu. Kada ih napadači dobiju, mogu dobiti potpunu kontrolu nad celom mrežom uključujući kritične poslovne sisteme.

Ozloglašena ranjivost MS17-010, koja je naširoko eksploatisana kako u napadima na pojedince, tako i putem ransomware-a kao što su WannaCry i NotPetya/ExPetr, otkrivena je u 75% kompanija koje su podvrgnute internim testovima upada, nakon objavljivanja informacija o ranjivosti. Neke od ovih organizacija nisu ažurirale svoje Windows sisteme čak ni 7-8 meseci pošto su ažuriranja i zakrpe za njih objavljene. Generalno, zastareli softver je identifikovan na mrežnom perimetru kod 86% analiziranih kompanija i u internim mrežama kod 80% kompanija, što pokazuje da, nažalost, zbog loše implementacije osnovnih IT bezbednosnih procesa mnoga preduzeća mogu postati laka meta za napadače.

Prema rezultatima projekata bezbednosne procene, web aplikacije vladinih tela bili su najmanje bezbedne, sa ranjivošću visokog rizika u svakoj aplikaciji (100%). Nasuprot tome, aplikacije e-trgovine su bolje zaštićene od mogućih spoljašnjih ometanja. Samo nešto više od četvrtine ima ranjivosti visokog rizika, što ih čini najviše zaštićenim.

- Kvalitativna implementacija jednostavnih bezbednosnih mera, kao što je filtriranje mreže i politika lozinki, znatno bi povećala nivo bezbednosti. Na primer, polovina vektora napada moglo je biti sprečeno ograničavanjem pristupa upravljačkim interfejsima - rekao je Sergej Ohotin (Sergey Okhotin), viši bezbednosni analitičar u sektoru za analizu bezbednosnih usluga u kompaniji Kaspersky Lab.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.