Izvor: eKapija | Četvrtak, 09.08.2018.| 14:46

Roboti nedostaju srpskoj privredi - Automatizacija bolje rešenje od jeftine radne snage

(Foto: Willyam Bradberry/shutterstock.com)
Roboti rade brže nego ljudi, nemaju potrebu za pauzom, ne idu na bolovanje, mogu nesmetano da funkcionišu i u nezdravim uslovima, izdržljiviji su i nemaju radno vreme. Nije ni čudo onda što postoji bojazan da će roboti zameniti ljude u potpunosti i "ukrasti" im radna mesta.

U svetu, gde je prisutnost robota mnogo veća, odavno se spekuliše o tome koliko je njihov dolazak nepovoljan po ljudski rod. Robotika u Srbiji ima dugu istoriju - još 1968. godine akademik Miomir Vukobratović, jedan od pionira svetske robotike, osnovao je Laboratoriju za robotiku u Institutu Mihajlo Pupin, imali smo fabriku robota, ali, usled ekonomskih sankcija 90-ih domaća industrija se do dan danas nije povratila.

Ne postoje precizni podaci, ali su procene da u našoj zemlji ima svega oko 500 instaliranih jedinica. Trenutno, u Srbiji roboti se najviše primenjuju u automobilskoj industriji (u kragujevačkom FCA ima ih oko 400), za pakovanje i paletizaciju proizvoda, za zavarivanje mašinskih konstrukcija i kontrole kvaliteta.

Kako za eKapiju kaže naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku Aleksandar Rodić, iako su roboti nezamenljivi u tim oblastima, najbrže se isplate investitorima.

Sa druge strane, dalje objašnjava, postoje ozbiljne barijere koje sputavaju investiranje u robotiku, a glavni razlozi tome su to što Srbija ima jeftinu radnu snagu i što se insistira na tome da nema otpuštanja radnika prilikom promene vlasništva nad privatnim preduzećima, što niti obavezuje, niti motiviše investitora da uvodi vrhunske tehnologije u našu industriju.

- Danas je jeftinije za poslodavca da angažuje dva fizička radnika nego da nabavi robota i instalira ga u svom proizvodnom pogonu. Robotizacija povećava produkvitnost i kvalitet proizvoda, a kompanije koje žele da prodaju svoje proizvode na međunarodnom tržištu, morale bi da prate vrhunske tehnologije - objašnjava Rodić.

Sa ovim je saglasan i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Petar B. Petrović, koji smatra da će roboti zameniti ljude gde god je to moguće. Kako kaže, mnogo bolji od srpskog modela nisko plaćenih radnika je kombinacija čoveka i robota, odnosno kolaborativna automatizacija, kakva se intezivno razvija Evropi.

Prema njegovim rečima, neizostavna je i neindustrijska primena robota i šire - Internet of Things tehnologija, među kojima je robot najznačajniji entitet.

- Robot je i softverski program, sistem za veštačku mužu krava kojim se menja tehnologija gajenja domaćih životinja, armija pametnih uređaja koji poseduju kognitivna svojstva. To je ICRT (Iniformation Communication Robotics Techologies) koji nadire i koji ne možemo da zaustavimo - kaže Petrović za eKapiju.

(Foto: Zapp2Photo/shutterstock.com )
Roboti u Srbiji našli bi svoju primenu u gotovo svim granama privrede. Našoj zemlji oni su potrebni u mašinskoj, farmaceutskoj, prehrambrenoj industriji, zatim u izgradnji puteva, objekata, izradi nameštaja, za precizniju poljoprivredu, monitoring i praćenje okoline, ali i u vojsci, policiji, a takođe i u medicini. Široki spektar mogućnosti primene robota još više zabrinjava javnost koja se pita šta će se dogoditi sa njihovim radnim pozicijama kada im roboti preuzmu posao.

Naši sagovornici saglasni su sa tim da roboti nikome neće uzeti radna mesta - nego ih preoblikovati. Tako će se drastično promeniti tržište rada - pojaviće se nova zanimanja i povećaće se broj radnika koji će se više naslanjati na ICRT.

- Za očekivati je da će roboti zameniti ljude u teškim i opasnim po život, kao i dosadnim i monotonim poslovima, ali će se većim uključivanjem robota u industriju i društvene delatnosti otvoriti nova, kvalitetna radna mesta poput servisera robota, programera robotskih uređaja, sistem integratora, ergonoma i slično - kaže Aleksandar Rodić i dodaje da u zanimanjima kao što su novinarstvo, sudstvo ili diplomatija, roboti mogu biti korisni asistenti.

Profesor Petrović je dodao da će se desiti isto što se desilo nakon pojave interneta i kompjutera.

- Nestala je daktilografija, pa i klasična pošta i biblioteka, ali su zato eksplodirali zahtevi za novim radnim mestima koja ranije nisu postojala, pa čak i za novim biznisom - objasnio je Petrović i dodao da u tom procesu uspevaju samo prilagodljivi.

Na robote se plaća carina

Da bi se robotizacija razvila potrebna je pre svega pomoć države, a ono što svakako ne ide u prilog je to što se na robote plaća carina.

Prema mišljenu Petrovića, robotizacija domaće industrije je razvojni imeprativ i za nju je pomoć države neophodna, prvenstveno u ukidanju carina na uvoz robota.

- Država koja sistemski promišlja i planira dugoročno sopstveni industrijski razvoj, trebalo bi da uvede hrabru meru da svakom proizvodnom MSP koje kupi novog robota i uvede ga u proizvodnju subvencioniše 50% troškova. To je oblik javnog privatnog partnerstva. Tako bi MSP unapredio sopstvenu tehnološku bazu, kvalitet i produktivnost, a takođe i zaposlio nove radnike. Dugoročno, državi bi se takva investicija višestruko isplatila - procenjuje Petrović.

Radi bržeg, lakšeg rada i dobijanja kvalitetnijih proizvoda roboti su neizostavni u privredi. Ipak, robot ne može da funkcioniše sam, te je i dalje potrebno angažovati čoveka. Uključivanjem robota povećava se produktivnost pa samim tim i zarada, te se stvaraju i uslovi za otvaranje novih, bolje plaćenih radnih mesta. Ono što je potrebno jeste prilagođavanje, ali kako u Srbiji razvoj robotizacije tek treba da se desi, straha od "nadiranja pametnih mašina" još nema.

Jovana Simeunović

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.