Ko će sve imati pravo na besplatnu pravnu pomoć?

Nacrtom zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji bi uskoro trebalo da se nađe pred poslanicima, proširen je krug korisnika koji će imati pravo na besplatnu pravnu pomoć, među kojima su deca, žrtve porodičnog nasilja, torture, trgovine ljudima.

Tako će pored građana koji imaju pravo na socijalnu pomoć u skladu sa zakonom koji reguliše socijalnu zaštitu i okrivljenih u krivičnom postupku koji ne mogu da plate advokata, pravo na besplatnu pravnu pomoć imati i deca u svim postupcima u kojima se odlučuje o ostvarivanju njihovih prava, precizirala je ministarka pravde Nela Kuburović.

Takođe, kako je navela, pravo na besplatnu pravnu pomoć, imaće i žrtve porodičnog nasilja, kao i sva lica koja imaju pravo na žaštitu u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Ministarka je dodala da će u krug korisnika besplatne pomoći spadati i lica koja su tražioci azila, zatim žrtve torture i žrtve trgovine ljudima, kao i osobe koje tek treba da u vanpraničnom postupku utvrde mesto i datum rođenja.

Kuburovićeva je ukazala da, nažalost, veliki broj lica, pogotovo kada je reč o Romima, još nisu upisani u matične knjige, tako da će i oni imati pravo na bespaltnu pravnu pomoć u ovom postupku.

Najavila je da će krug korisnika verovatno biti još proširen nakon finalne izrade Nacrta zakona u skladu sa mišljenjima i argumentima koji su Ministarstvu pravde dostavljeni tokom javne rasprave koje je okončana 6. avgusta.

Kuburovićeva je ukazala da besplatna pravna pomoć u užem smislu podrazumeva pružanje pravnih saveta, pisanje podnesaka, zastupanje i odbranu u sudskim postupcima.

Međutim, kako je dodala, ovim zakonom je obuhvaćena i besplatna pravna podrška koja podrazumeva davanje opštih pravnih informacija i popunjavanje formulara.

Pravna pomoć preko advokata ili diplomiranih pravnika

Kuburovićeva je ukazala da su u Nacrtu zakona pružaoci besplatne pravne pomoći definisani u skladu sa Ustavom, koji kao pružaoce određuje pre svega advokaturu i pravne službe pri jedinicama lokalne samouprave.

- Takođe je prepoznata uloga civilnog sektora, koji poslednjih 20 godina ima bitnu ulogu kada je reč o zaštiti pre svega ranjivih grupa, tako da i udruženja mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć, naročito kada je reč o postupcima za azil i zabranu diskrimninacije jer ih posebni zakoni koji regulišu te oblasti prepoznaju kao pružaoce - napomenula je ministarka.

Što se tiče udruženja, Kuburovićeva je ukazala da je Nacrtom zakona predviđeno da ona besplatnu pravnu pomoć pružaju preko advokata, s tim da to mogu da čine i diplomirani pravnici u skladu sa procesnim zakonima.

Podsetila je da donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći Srbija čeka više od jedne decenije, kada je formirana prva radna grupa za izradu nacrta, ističući da je konačno postignut širi konsenzus, imajući u vidu sukob koji je tinjao između advokature i civilnog sektora.

- Donošenje ovog zakona je i naša obaveza koju smo preuzeli kao članica Saveta Evrope, jer je on garancija za ostvarivanje vladavine prava i zaštite ugroženih i ranjivih grupa - ukazala je Kuburović.

Ministarka je dodala da je javna rasprava o nacrtu zakona završena 6. avgusta i da Ministarstvo pravde sada sublimira sve prispele komentare i mišljenja.

- Do kraja ove sedmice će se u Nacrtu zakona naći ono što budemo smatrali da treba da bude uneto, a potom će nacrt biti poslat na mišljenje nadležnim ministarstvima. Nakon toga očekuje se da bude poslat Vladi na usvajanje predloga zakona, koji će biti prosleđen Narodnoj skupštini na usvajanje - navela je Kuburovićeva.