Izvor: Novosti | Sreda, 01.08.2018.| 15:12
Izdvojite članak Odštampajte vest

Do 100 mil EUR za pomoć zadrugarstvu u 2019.

(Foto: Romolo Tavani/shutterstock)
Srbiju čine 4.700 naselja od kojih su 1.200 ispražnjena, a ne samo Beograd, Niš i Novi Sad. Hoćemo da objedinimo posede, kojih u Srbiji ima 630.000, a u proseku ne prelaze 4,5 hektara po domaćinstvu. Tako je, posle nekoliko decenija, Vlada Srbije prošle godine odvojila 196 miliona dinara za bespovratnu pomoć zadrugama. Formirano je 266 zadruga, a njihov broj je povećan za 17%, rekao je ministar za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić, predstavljajući rezultate projekta 500 zadruga u 500 sela.

Kako je kazao, očekuje se da će vlast u narednoj godini za selo izdvojiti između 50 i 100 mil EUR, za pomoć zadrugarstvu.

- Udruživanje poljoprivrednika je najbolji način da se reše ekonomski i državni problemi. Davali smo i moramo da dajemo sredstva stranim investitorima, ali treba i srpskim domaćinima, pa su bespovratnu pomoć dobile 22 zadruge. Zahvaljujući bespovratnim sredstvima dodeljenim zadrugama obezbeđena je egzistencija za 52 porodice u Vladičinom Hanu - kazao je Krkobabić.

U srednjem Banatu "na papiru" ima 99 zemljoradničkih zadruga, a 60 uspešno posluje. Poslovnim rezultatima ističu se one iz Kleka, Aleksandrova, Torka, Ečke, Taraša. Zadruga Modoš iz Jaše Tomića, u pograničnoj opštini Sečanj, jedina je iz ovog regiona koja se našla u državnom projektu razvoja i podsticaja zadrugarstva. Krajem prošle godine dodeljeno joj je 100.000 EUR.

- U ovoj protivvrednosti dobili smo mehanizaciju koja nam je neophodna za unapređenje proizvodnje. Imamo 80 zadrugara i 200 kooperanata, a obrađujemo 160 hektara sopstvene i 50 hektara državne zemlje koju uzimamo u zakup - kaže Milan Žebeljan, direktor Modoša.

U susednom Krajišniku, broj stanovnika između dva popisa sa 3.500 smanjen je na 1.100, od kojih možda samo njih 900 prenoći u selu. Zabrinjavajuća demografska slika opredelila je nekoliko entuzijasta da ožive rad zadruge Sloga i osmisle projekat "Krajišnik - novi početak".

- Ono malo ljudi što je ostalo u selu, brzo je shvatilo da bez zadruge nema boljitka. Započeli smo izgradnju podnog skladišta, u planu je podizanje sušare i hladnače. Počinjemo i osmišljavanje brendova, razvoj seoskog turizma, proizvodnju začinskog i lekovitog bilja - ispričao je Zoran Jerković, inicijator oživljavanja Sloge.

(Foto: Vlad Teodor/shutterstock.com)
Nerešen status zemljišta ometa rad zadruga

Osim mnogobrojnih problema koji ometaju osnivanje i rad zadruga u Banatu, posebno opterećuje nerešen status zemljišta. Karakterističan je slučaj zadruge Branko Gleđa iz Banatskog Višnjićeva, u opštini Žitište. Već deceniju bezuspešno dokazuju da su zadrugari svojevremeno kupili i uneli u zadrugu 280 hektara zemlje.

Iako je prvobitno bilo planirano da zemljoradnička zadruga Oblačinska višnja iz Merošine bude prva od ukupno 500 kojoj će Vlada Srbije pomoći za oživljavanje zadrugarstva, na takvu pomoć se u ovoj zadruzi i dalje čeka. U međuvremenu, dvadeset zadrugara Oblačinske višnje pronašlo je način kako da opstane i u najtežim vremenima, pa se nadaju da će s jeseni, kada počnu da prodaju sušene višnje i šljive, posao uroditi plodom.

- Radili smo sušenje višnje, imamo maloprodajna pakovanja, a na jesen počinje distribucija - objasnio je direktor zadruge Oblačinska višnja Dušan Miladinović.

- Pomoć za oživljavanje zadrugarstva stigla jedino od Evropske unije. Dobili smo liniju za preradu sušenog voća od Evropskog progresa, odnosno donaciju od 40.000 EUR, od kojih je 15% bilo naše učešće, a 85% donacija EU - dodaje Miladinović.

Savremena oprema

Zadruga Zelena zvezda iz leskovačkog sela Vinarce ove sezone ima za trećinu veći prinos povrća zahvaljujući kompjuterskom upravljanju zasadima, dok im je novi kalibrator omogućio da sortiranje robe obave od tri do četiri puta brže u odnosu na vreme kada su sve radili ručno. Ovo je samo deo opreme koju su nabavili koristeći pomoć države u ukupnom iznosu od 10,4 miliona dinara. U međuvremenu su, uz pomoć kredita poslovne banke, uspostavili zajedničku proizvodnju na 10 deset hektara, a sav prihod su pravilno ulagali u razvoj.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.