Izvor: Beta | Utorak, 24.07.2018.| 13:25
Izdvojite članak Odštampajte vest

Bivši predsednik uprave Konzuma očekuje da se Dijamant i Frikom integrišu sa konkurentima

Ilustracija (Foto: Damir Sencar/Shutterstock )
Članice Agrokora iz Srbije, kompanije Dijamant i Frikom, mogle bi da se integrišu u roku od dve do tri godine sa nekim od postojećih konkurenata iz Srbije, ili da postanu deo neke multinacionalne kompanije, rekao je bivši predsednik uprave Konzuma iz sastava Agrokora Drago Munjiza.

On je za Magazin Biznis rekao da se "dužničko kolo koje je zapetljao Ivica Todorić", vlasnik Agrokora, ovih dana raspetljava na oko 7.300 stranica teksta nagodbe poverilaca.

Ta nagodba je, prema njegovim rečima, samo prva faza procesa restukturiranja firme i gašenja neprofitabilnih biznisa koja će trajati minimalno desetak godina, a rešavanje tužbi nezadovoljnih poverilaca i deoničara trajaće oko 15 do 20 godina.

- Očekujem da će se u proces aktivno uključiti i vlade regiona kao i krupni biznis, u Srbiji prvenstveno vidim potencijal u MK Group, Delta holdingu i Unisol-Polimark grupi, dok će u Republici Srpskoj aktivan biti Tropik iz Banjaluke - rekao je Munjiza, koji je vlasnik konsultantske kompanije Jakov Viktor u Zagrebu.

Odgovarajući na pitanje da li Agrokor treba da ostane u Srbiji, Munjiza je rekao da "veruje da Delta holding, MK grupa, Unisol i ostali proizvodjači iz Srbije treba da budu prisutni u celom regionu".

- Isto tako, hrvatske kompanije treba da nastave da posluju u Srbiji, poštujući i prilagodjavajući se srpskim zakonima, običajima i najbitnije potrošačima - rekao je Munjiza.

Dodao je da je "pravo pitanje da li srpski potrošači cene Agrokorove proizvode i smatraju ih nezaobilaznim delom svoje 'potrošačke korpe".

Upitan ko bi od regionalnih biznismena bio pogodan da upravlja Agrokorom u slučaju da po osnovu potraživanja banke preuzmu tu kompaniju, Munjiza je rekao da je za njega najpogodniji izvršni direktor takvog sistema Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, ali da nije siguran da bi on pristao na to.

"Izvrstan" menadžer je, prema njegovim rečima, i član Uprave slovenskog Petrola Rok Vodnik, kao i sadašnji i bivši članovi uprava Delte, MK grupe, Merkatora, Atlantik grupe, Gorenja, INA, Petrola...

Munjiza je rekao da su u "odbrani Agrokora od naprasnog i naglog stečaja", koji bi podrazumevao likvidaciju delova koncerna, zajednički uspeli dobavljači Agrokora, zaposleni u koncernu, a zatim i hrvatska Vlada kao koordinator prinudne uprave.

On je istakao da je bio pristalica potpisivanja stendstil sporazuma (moratorijum na postojeće bankarske obaveze) Agrokora koji ne bi 100 odsto istisnuo postojeće deoničare, a omogućio bi predah plaćanja na sličan način kao što je to omogućila i prinudna uprava.

Dobitnici nagodbe su, prema njegovim rečima, "sasvim sigurno" savetnici koncerna jer su dobro zaradili, zatim dobavljači Agrokora, jer su većinom isplaćeni iznadprosečno kada se porede sa sličnim stečajevima.

Munjiza je naveo da očekuje da poverioci, koji su svoja potraživanja pokušali da zaštite na sudu, sada povuku tužbe.

"Hrvatski poverioci nemaju drugog izbora, ako razmišljaju poslovno, dugoročno i mudro. Pravo i pravda su često skladni, ali u praksi najčešće postoji raskorak izmedju ta dva pojma", rekao je on.

Kada poverioci udju u vlasničku strukturu Agrokora očekuje se, kako je rekao Munjiza, izrada drugačijeg društvenog ugovora izmedju suvlasnika, zatim postavljanje najkvalitetnijih stručnjaka u nadzorne odbore, stručne savete nadzornih odbora i "uopšte" izbor najboljih menadžera u korporativne organe upravljanja.

Taj hrvatski koncern je, prema njegovim rečima, od iduće godine na "tržištu" sa značajnim "repovima" koje treba da plati suvlasnicima koji očekuju vraćanje uloženog, a nisu svojevoljno u vlasničkoj strukturi.

- Najbitnije je da takozvani rol-ap kredit (pozajmice banke ili investitora koje se odobravaju na molbu dužnika) višestruko prelazi maksimalnu cenu finansiranja koju bi Agrokor trebalo da plaća - rekao je Munjiza.

Na pitanje zašto banke, u Srbiji su to Sberbank i Intesa, do sada nisu krenule u naplatu svojih potraživanja, on je rekao da su posmatrale "širu sliku", odnosno rasplet krize u celom Agrokoru, a mere su služile kao pregovarački alat.

Dodao je da su Agrokorove kompanije potrebne tim bankama kao dugoročni klijent.

Prva lekcija koju je region, prema njegovim rečima, mogao da nauči iz slučaja Agrokora je da "i bogati plaču", druga je da tržište uvek deluje na duži rok i da region nije ostrvo, treća je da je alternativa preduzetničkom intuitivnom rukovodjenju – kvalitetno korporativno upravljanje.

- Četvrta lekcija iz slučaja Agrokor je da rast kompanije po svaku cenu nije dugoročno sigurna strategija - rekao je Munjiza, bivši predsednik uprave Konzuma iz sastava Agrokora.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.